U otvorenom pismu predsednicima države, skupštine i vlade, Filipu Vujanoviću, Darku Pajoviću i Milu Đukanoviću, Islamska zajednica navodi da rečnik „obiluje govorom mržnje na verskoj i nacionalnoj osnovi“ .
Dodaje se da „tendenciozno vređanje verskih i nacionalnih osećanja nije samo etničko, već pre svega pravno pitanje“.
„Zloupotrebom nauke i slobode izjašnjavanja reakcionarni autori rečnika žele ovekovečiti namerne i proizvoljne uvrede čime zadiru u prava drugih, zajamčena nacionalnim i međunarodnim pravom“, navodi se u saopštenju.
Ocenjuje se da je publicitetom koji je rečnik izazvao, iako negativnim, muslimanima već naneta ogromna šteta.
„Ukoliko se rečnik što pre na povuče iz upotrebe šteta će biti višestruka i nepredvidiva“, kaže se u saopštenju koje potpisao reis Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić.
Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU) u aprilu je izdala prvi tom rečnika koji je izazvao oštre i burne reakcije, posebno Albanaca i Bošnjaka koji traže javno izvinjenje i zabranu distribucije rečnika.
Albance i Bošnjake su između ostalih uvredila objašnjenja za reči: Albanac, albanizacija, albanizovati, a i kako je u rečniku definisan pojam „Agarjanin“.
„Albanizacija“ je objašnjena kao „nametanje albanskog jezika, kulture i običaja drugim narodima“, dok je „Albanac“ određen kao „stanovnik Albanije, onaj koji je poreklom iz Albanije“.
Pojam „Agarjanin“ se svodi na tumačenja „musliman, Turčin, nevernik“.
Ovakva određenja u prvom tomu prvog crnogorskog rečnika pripadnici manjinskih naroda doživeli su kao uvredu i okarakterisali kao diskriminaciju, a sa njima se solidarisalo više od 100 intelektualaca iz Crne Gore koji traže povlačenje čitavog tiraža od 500 primeraka.
CANU odbija da povuče rečnik i saopštila je da nije imala nameru nikoga da uvredi, ali je spremna da ispravi „greške“.
Sporni tom je prvi od 12 tomova crnogorskog rečnika i sadrži 12.000 odrednica. Obrađena su samo prva tri slova: A, B i V.
Projekat CANU je pokrenut povodom 10 godina od proglašenja nezavisnosti Crne Gore.