Soros je samo glasno i jasno rekao ono što mnogi zvaničnici u Briselu i prestonicama uticajnih članica EU-a misle, ali za sada to neće da priznaju.
Prošlonedeljna „balkanska turneja“ američkog multimilionera i osnivača Fonda za otvoreno drušvo Džordža Sorosa podigla je veliku prašinu i otkrila da ga i nove vlasti u Beogradu doživljavaju kao svojevrsnog „trojanca“. Miloševićev je režim, naime, koristio svaku priliku da ga demonizuje i predstavi kao oličenje „svakog zla koje dolazi sa Zapada“ a svaku aktivnost njegove fondacije u našoj zemlji tumačio je kao „subverzivnu“. „Sorosov plaćenik“ bila je među najgorim pogrdama koju je režim smislio za političke neistomišljenike, kao da je tom kovanicom valjda sve rečeno.
Netrpeljivost je kulminirala za vreme NATO bombardovanja, kada je RTS optužio Fond za otvoreno društvo da u okviru humanitarne pomoći šalje municiju „šiptarskim teroristima“. Vremena su se od tada mnogo promenila, ali je doza podozrivosti ostala i u krugovima nove vlasti.
Soros je, naime, odlučio da iskoristi priliku, budući da je već bio u regionu na skupu Svetskog ekonomskog foruma u Atini, da poseti Skoplje, Prištinu i Beograd. Svetski ekonomski forum, na kome su pored čelnika svetskih korporacija učestvovali i mnogi predstavnici vlasti i biznismeni iz regiona, bio je svojevrsno zagrevanje pred veliki samit u Solunu 21. juna, od koga države takozvanog Zapadnog Balkana očekuju mnogo. Soros, inače razočaran u novu američku spoljnu politiku, pokušao je da apeluje na Forumu da Evropska Unija preuzme vođstvo u regionu i osmisli kreativnije načine da zemlje Zapadnog Balkana čvršće privuče k sebi i osigura trajnu stabilnost.
„EU je u prošlosti reagovala na negativna dešavanja; sada ona mora da osmisli pozitivnu viziju“, stav je Džordža Sorosa.
STATUS I CENA: Međutim, njegov apel i ideje o tome kako EU može da pomogne Balkanu u trenutku kada su balkanski problemi zasenjeni iračkom krizom, prigušeni su već u samom startu. Naime, njegova razmišljanja o Kosovu odjeknula su u regionu mnogo glasnije, čime je Soros, čini se, opravdao epitet „kontroverzni“, koji ga kao istrošeni kliše prati prilikom svih javnih nastupa, kod kuće ili u inostranstvu. Za američku administraciju je rekao da je u rukama „onih koji veruju u nadmoć“ i da ozbiljno ugrožava ideju otvorenog društva. „Oni veruju u nadmoć, a ne u zakone.
I smatraju da im ta nadmoć daje za pravo da nameću zakone.“ Soros je inače veliki protivnik pritiska koji SAD vrše na evropske zemlje da izuzmu državljanje SAD od Međunarodnog krivičnog suda.
Da ne bude zabune, sam Soros daleko je od onih ekscentričnih milijardera koji uživaju u izazivanju skandala i kontroverzi po svaku cenu. Ali, kao čovek koji je relativno mlad ostvario „američki san“ i pre četvrt veka „ostvario više novca nego što mi je bilo potrebno“, kako se sam eufemistički izrazio, on sebi uzima za pravo da razvija sopstveni pogled na svet, koji je izrazio u desetak knjiga i velikom broju članaka. Osim toga, Soros je prevashodno biznismen i nije političar, i samim tim ne mora da brine za stav javnog mnjenja.
Ipak, zgrtanje novca u današnjem svetu u kome vlada globalizacija, čiji je Soros postao glasan kritičar, ne može biti sasvim odvojeno od politike, kao što ni njegove fondacije širom sveta nisu bez političke težine. I konačno, njegov Quantum Endowment Fund, investicioni fond, ima veći budžet od mnogih zemalja, uključujući i našu, tako da je o Sorosu teško govoriti kao o običnom biznismenu. Na šta on, uostalom, ni ne pristaje.
Njegov stav o Kosovu, koji je, sudeći po reakcijama, zasenio sve druge razloge njegove posete, glasi: „EU treba da počne proces kojim bi se rešio status Kosova. Ovaj proces treba da bude okončan priznavanjem kosovske nezavisnosti pošto prethodno budu uspostavljene čelične garancije za srpsku i druge manjine. UN treba da prenesu vlast na građane Kosova s jasnim ciljem pripremanja Kosova za nezavisnost. Srbija, za uzvrat, treba da bude stavljena na brzi kolosek puta za Evropu.“
Soros je u Beogradu objasnio da se ne zalaže da Kosovo momentalno dobije nezavisnost, već da EU prestane da ignoriše ovo nerešeno pitanje i da se više angažuje na rešavanju konačnog statusa Kosova, koje bi, po njegovom mišljenju, trebalo da bude nezavisno.
PRAVI TRENUTAK: Soros je Beogradu preneo svoje utiske da „situacija na Kosovu nije tako rđava kako se čini iz Beograda“, ali je i dodao: „Moj predlog o budućnosti Kosova nije uperen protiv Srbije, već govori o mogućem bržem putu njenog priključenja EU-u. A trenutak je odličan: Srbija je zadobila međunarodne simpatije svojim odlučnim akcijama nakon pogibije Zorana đinđića. Srbija bi mogla zajahati na tom talasu međunarodnih simpatija: izbor je da li brže ili sporije.
Verujem, istovremeno, da ne postoji mogućnost da Kosovo ostane deo Srbije. Ali, budimo realni, nakon svega što se dogodilo na Kosovu, ono ne može ostati u Srbiji…“ Soros je dodao da su glavni preduslovi za nezavisnost Kosova „čelične garancije manjinama i sposobnost Kosova da upravlja sopstvenim društvom“, što je u skladu s proklamovanom politikom specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN-a Mihćla Štajnera o „standardima pre statusa“.
Ovim rečima Soros je samo glasno i jasno rekao ono što mnogi zvaničnici u Briselu i prestonicama uticajnih članica EU-a misle, ali za sada to neće da priznaju. Amerika je, kao što je poznato, zaokupljena sobom, posledicama rata protiv Iraka i strahom od novih nuklearnih pretnji, a EU za sada nema snage da preuzme inicijativu i uhvati se u koštac s rešenjem konačnog statusa Kosova, od čega i dalje beži kao od bauka. Ipak, postoje znaci da bi se Kosovo moglo naći na dnevnom redu, makar na marginama samita u Solunu. Ove nedelje visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU-a Havijer Solana dolazi u Prištinu, gde će između ostalog sa Štajnerom razmotriti uslove da početak dijaloga Beograd“Priština bude pokrenut u Solunu.
Potpredsednik Vlade i šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša čović odmah je izjavio da „Kosovo nije na prodaju“. Soros je potvrdio da je ideju o rešavanju konačnog statusa Kosova predočio i premijeru Zoranu Živkoviću u Atini, ali da se on s „njom nije složio“. Sorosa je u Beogradu primila i Nataša Mićić, vršilac dužnosti predsednika Srbije, koja mu se zahvalila na pomoći i podršci koju je njegova fondacija pružila našem društvu u demokratizaciji, a njegove stavove o Kosovu prokomentarisala je sledećim rečima: „Moram reći da predlozi i izjave koji unapred podržavaju ideju o nezavisnosti Kosova i Metohije nisu dobri i konstruktivni i da mogu udaljiti i našu zemlju i region od Evrope.“
Šta je onda ostalo u senci od drugih ideja koje je Soros ponudio Balkanu, ali i Briselu?
POSLEDNjA ŠANSA: Najpre, ponudio je optimističnu viziju priključenja zemalja Zapadnog Balkana EU-u po kojoj bi Hrvatska mogla da uđe u Uniju već 2007, Srbija i Crna Gora, Makedonija i Albanija 2010, dok bi Bosna i Hercegovina i Kosovo mogli da se nadaju članstvu 2015. Njegovo viđenje dinamike proširenja EU-a nešto je optimističnije nego u mnogim krugovima u Briselu, ali je i pesimističnije u odnosu na nade premijera Živkovića, koji je po povratku iz Atine izjavio da u EU možemo već 2007, zajedno s Bugarskom i Rumunijom, i najverovatnije Hrvatskom. Soros je upozorio EU da je veoma važno da iskoristi samit u Solunu da zemljama Balkana dâ jasan putokaz u pravcu Evrope. „U suprotnom će zemlje regiona izgubiti motivaciju da istraju na putu mukotrpnih, ali obaveznih reformi.“ Soros se takođe založio i za reformu Ustava „dejtonske BiH“ kako bi zemlja bila efikasnija.
Soros s dobrim razlozima vidi samit u Solunu kao najvažniju, ako ne i poslednju šansu za Balkan, jer će se on odigrati na razmeđu grčkog i italijanskog predsedavanja EU-om, zemljama koje se smatraju najvećim prijateljima regiona. Takođe, Soros je upozorio da u trenutku kada se finansijska pomoć EU-a smanjuje, Unija ima još veću odgovornost da hrabrijim i kreativnijim aranžmanima čvršće veže Balkan uz sebe: „Novi fondovi su neizvesni, što može izazvati teške ekonomske krize u Bosni i na Kosovu“, upozorava Soros. Kao deo putokaza, EU mora da ponudi nove oblike pomoći.
“ Soros pre svega misli na neutrošena sredstva iz fondova namenjenih zemljama koje će se EU-u priključiti sledeće godine. Ova suma nije velika, ali ima ozbiljnu političku težinu, i za nju će se lavovski boriti i čelnici regiona na samitu u Solunu. Ukoliko ih EU i odobri, biće to pravi signal zemljama Balkana, snažniji od svih reči, da ih EU tretira kao kandidate, bez obzira na to da li su ozvaničili svoju kandidaturu ili nisu. Dakle, kada je o tome reč, Soros i njegovi sagovornici u Beogradu nemaju nikakvih nesuglasica.
Džordž Soros (ili Šoroš đerđ) rođen je 1930. u Budimpešti, u porodici mađarskih Jevreja. U Englesku je emigrirao 1947, gde je završio prestižni fakultet London School of Economics. Tamo se upoznaje s radovima filozofa Karla Popera koji će ga inspirisati da postane najodaniji pristalica principa otvorenog društva. U godini kada SSSR vojno interveniše u njegovoj rodnoj Mađarskoj, Soros se iz Engleske seli u SAD, gde je počeo da stiče veliki imetak transakcijama na tržištu novca. „Postao sam poznat kao uspešan menadžer, a kasnije kao filantrop“, kaže o sebi u knjizi Kriza globalnog kapitalizma. „Ponekad sam se osećao kao džinovski probavni trakt koji na jednom kraju uvlači novac a na drugom ga istiskuje, mada je na oba kraja zapravo stajala ogromna količina razmišljanja.“ Fond za otvoreno društvo Soros je osnovao 1979. i ogranci njegove fondacije postoje širom sveta, mada je najveću pažnju poklanjao razvoju demokratije u zemljama bivšeg SSSR i ostalim zemljama realsocijalizma. Soros je izjavio da je najveći deo posla u tom delu sveta obavljen i da će ogroman deo sredstava Fonda preusmeriti na širenje ideja otvorenog društva u drugim regionima, poput Iraka i Avganistana. Ipak, želi da iza sebe ostavi mrežu fondacija koje će promovisati ideje i principe otvorenog društva. Osnivač je i finansijer Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti, koji talentovanim studentima iz cele bivše Istočne Evrope daje stipendije za postdiplomske studije.
