Oko 150 mališana iz srpske enklave Goraždevac kod Peći, proteklog vikenda su bili gosti Beograda.
Oni su najpre posetili svoje drugove Bogdana Bugumirića i đorđa Ugrenovića na Vojnomediciskoj akademiji, koji su povređeni u napadu na srpsku decu 13. avgusta, a zatim su ih domaćini iz Turističke organizacije Beograda poveli u obilazak prestonice rekom. Za većinu mališana ovo je bio prvi susret sa brodom.
– Ovoliki brod sam do sada mogao da vidim samo na televiziji, i mnogo mi se dopada – iskren je desetogodišnji Slaviša Maksić, učenik petog razreda jedine Osnovne škole u Goraždevcu „Janko Jovićević“.
I njegov drugar, Nemanja Petrović (13) takođe je oduševljen prestonicom iako je u njoj već – drugi put.
– Prošle godine smo bili gosti opštine Stari grad i takođe je bilo super, ali sada je lepše zato što sija sunce – kaže Nemanja.
Mileta Bukumirić, profesor srpskog i direktor škole u kojoj su od 1999. godine smeštene još tri srednje škole izmeštene iz Peći, kaže da je ovaj izlet pravi melem za izmučene dečje duše.
– Rane od 13. avgusta još nisu zalečene i pitanje je da li će ikada biti. Pre oko nedelju dana sam mališanima dao pismeni sa temom „Dan koji se ne zaboravlja“ i svi oni su pisali o masakru na Bistrici. Kada sam prvog učenika izveo da pročita svoj rad on je počeo i stao, zagrcnuo se u suzama, onda sam izveo drugog, pa trećeg, četvrtog. Nijedno dete nije uspelo da do kraja završi svoj rad. Zato mi je bilo mnogo važno da ih barem na par dana izvedem iz onog geta, zatvora bez rešetaka – priča Mileta.
On je u razgovoru sa beogradskim i srpskim zvaničnicima koji su primili decu obrazložio i ideju da se u okviru školskog dvorišta napravi bazen.
– Ne znam ni koje veličine bi on bio, ni koliko bi to koštalo. Jedino što znam jeste da deca više ni za živu glavu ne žele da idu na obalu reke. Strah se uvukao u sve njih.
Drugovi iz razreda srednje Tehničke škole: Dušan Portić (15), Aleksandar Jelić (16) i Zvonko Simonović (16), do 13. avgusta kovali su planove da u centru Goraždevca otvore kafić. Sada tih planova više nema.
– Nemoguće je da zaboravimo šta se dogodilo. Trudimo se, slušamo kako vreme leči sve, ali Goraždevac je malo mesto. Kako da zaboravim Ivana ili Pantu, kada svaki dan vidim njihove majke i očeve, braću, sestre. Kako? – pita se Dušan, inače i sam očevidac pokolja srpske dece dok su se kupala.
NJegov godinu dana stariji drug Aleksandar opisuje i kako je prošle nedelje bio prinuđen da sa italijanskim vojnicima ide u bolnicu u Peći kako bi mu se snimila ruka.
– Doktor Albanac mi je lepo snimi i cap, kaže tri evra. Ja izvadim dinare, a on da poludi. Na sreću, Italijani su platili sve – priča Aleksandar.
Mališani iz Goraždevca su se sreli i sa Nenadom Bodanovićem, predsednikom IO Skupštine grada Beograda, sa srpskim premijerom Zoranom Živkovićem, a decu je blagosiljao i njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle.
Rane na duši
Sa mališanima iz Goraždevca doputovali su i Marko Bogićević (12), jedan od četvoro dece povređene 13. avgusta, ali i Tomica Jovović (12), rođeni brat tragično nastradalog Ivana Jovovića, kao i Aleksandra Dakić (13), sestra poginulog Pante Dakića.
Sa još svežim ožiljcima na duši niko od njih nije bio raspoložen za razgovor.
