Na univerzitetima u Brizbejnu, odnosno Kvinslendu, trenutno radi desetak Srba profesora, koji su napravili vrlo uspešnu akademsku karijeru. Uglavnom su to tehnicke nauke, pa bi se dalo zakljuciti da su Srbi vrlo talentovan narod kad su mašinstvo ili elektrotehnika u pitanju.
Zoran Miloševic (43), po tome nije veliki izuzetak, ali ako na njegovoj podsetnici piše da je voda projekta za elektronsko ugovaranje i trgovinu na Univerzitetu Kvinslend, koji je jedan od najjacih u Australiji, onda je jasno da ovu poziciju mogu imati samo vrlo uspešni istraživaci i naucnici. Jednostavnije receno, Zoran je strucnjak za projektovanje velikih racunarskih sistema na Internetu i jedno od vodecih australijskih imena u toj oblasti.
Došao je u Australiju 1989. godine, nešto pre svog tridesetog rodendana, po ekonomskom programu, kao covek cija je struka deficitarna, a savršeno dobro govori engleski jezik (Miloševic se služi i nemackim i španskim). Iza njega je stajala vec pristojna karijera inženjera elektrotehnike i odbranjena magistarska teza na racunarskoj regulaciji sistema za navodnjavanje.
– Po završetku studija, od 1983. sam radio u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu, dosta sam putovao po Evropi i Južnoj Americi, radio u Makedoniji i Iraku i onda poželeo da radim doktorku tezu negde u svetu, na engleskom govornom podrucju – prica Zoran. Kaže da nije priželjkivao Ameriku u svojim kombinacijama, a onda je pogledao jednu televizijsku reportažu o Australiji i Brizbejnu i pomislio da bi to moglo biti to.
– Prijavio sam se u australijsku ambasadu u Beogradu i vrlo brzo dobio pozitivan odgovor. Medutim, prvo sam otišao kod bivšeg kolege iz „Pupina“, Mihajla Jerinica u Sidneju, konkurisao za posao u nekoliko sidnejskih firmi i jednu brizbejnsku, a kada je stigao poziv iz glavnog grada Kvinslenda nisam se puno dvoumio. Pogotovo što se radilo o sistemima za navodnjavanje – kaže sagovornik „Vesti“. Ispostavilo se da su to manji sistemi od onih na kojima je Zoran vec radio, pa je vec nakon 3-4 meseca poželeo da radi nešto drugo. Privatni univerzitet „Bond“ sa Zlatne obale je tražio ljude sa vec uradenim magistarskim tezama iz oblasti elektrotehnike, Zoran se prijavio i dobio mesto u istraživackoj grupi. No, vodeci ljudi Univerziteta su više insistirali na nastavi, nego na istraživanju, pa je ceo istraživacki tim zbog toga pocetkom 1990. prešao na univerzitet LJUT.
Tokom istarživackih poslova Zoran je upoznao dekana Univerziteta Kvinslend, prof. Andrenj Lister, na njegov predlog konkurisao i dobio stipendiju australijske Vlade za izradu doktorske teze, prešao na Univerzitet Kvinslend, koji je najbolji u Australiji u oblasti istraživanja racunarskih sistema i prakticno je tada pocela jedna blistava karijera.
Miloševic je za manje od dve i po godine objavio desetak istraživackih radova koje je prezentovao na raznim konferencijama i kongresima u Americi i Evropi, a doktorirao je pre roka, 1995. na temu „Primena ekonomskih i pravnih principa na arhitekture distribuiranih softver sistema“.
Verovatno zvuci komplikovano i novo, pa onda nije ni cudo što Zoran prakticno putuje od konferencije do konferencije, od kongresa do kongresa, širom sveta, i objašnjava istraživacke poduhvate u ovoj oblasti. – Ma nije to bio neki podvig, doktorirati pre roka. Pa, mladici i devojke ovde pocinju rad na doktorskoj tezi sa 21. ili 22. godine. Trebalo se potvrditi i dokazati u oblasti koju ste izabrali kao svoje životno opredeljenje i opstati u njoj, u moru onih koji dolaze i svakodnevno usvajaju i osvajaju nove prostore nauke – istice Zoran Miloševic.
Do sada je objavio više od 50 radova, a osnivac je i jednog kongresa iz oblasti racunara koja do tada nije postojala. Pocelo je 1997. godine na Zlatnoj obali, 1998. u Kaliforniji, 1999. u Nemackoj, 2000. u Japanu, 2001. ponovo u Americi, 2002.u Švajcarskoj, a sledece godine ce kongres ponovo biti održan u Brizbejnu.
– Smatram to svojim najvecim uspehom u karijeri, kao i stipendiju engleske Vlade da provedem pola godine u Londonu, na jednom od njihovih koledža. Boravio sam tamo krajem 1998. i pocetkom 1999. godine – kaže na kraju Zoran Miloševic.
Nema poziva iz otadžbine
Zoranu svakodnevno stižu pozivi za gostovanja po svetskim univerzitetima, kongresima i konferencijama, a mi ga pitamo da li je bilo poziva i iz Jugoslavije.
– Zvanicnih nije, mada sam nedavno, dok sam boravio u Beogradu, prihvatio poziv jednog bivšeg kolege iz „Pupina“ da održim predavanje u firmi u kojoj radi. Voleo bih, svakako, da održavam veze sa Jugoslavijom, pogotovo poslovne i da ono što znam i umem prenesem ljudima koji to žele da znaju – istice Zoran Miloševic.
Akademska porodica
Porodica Miloševic je kompletirana u Brizbejnu 1995, kada je Zoran uspeo da dovede roditelje, a prethodno je, 1992. stigao brat Dušan, takode inženjer elektrotehnike.
Akademska tradicija u ovoj porodici postoji od ranije. Dragoljub, otac Zoranov, doktor medicine, bivši je nacelnik odeljenja za imunologiju Klinickog centra na Bežanijskoj kosi, a majka Danica magistar je hemije.
Istraživanje i ubuduce
Šta je krajnji cilj u naucnoj i istraživackoj karijeri Zorana Miloševica?
– Možda bi to bila neka mala firma koja bi komercijalizovala moje ideje, ali i ako je ne bude, mislim da sam vec dovoljno uradio. I da cu istraživati i ubuduce, svakako.“
