U romantičnoj bluzici sa sitnim cvetićima, plavim farmerkama modernog kroja i patikama, dvadesetšestogodišnja Mira Pantelić, liči na sve lepe, vedre, mlade devojke širom planete, pa ipak, iza ljupke lepršavosti krije se izuzetna odlučnost i veliki talenat, koji su francuski doajeni muzike, filma i pozorišta ocenili kao vanserijski.
Mira Pantelić je nakon niza uspešnih koncerata u domenu operskog pevanja, te nastupa u Kabareu Sovaž, pevanja u elitnim klubovima, uspela da položi prijemni ispit na slavnoj Ecole Superior,, školi koja usavršava buduća velika imena evropskog pozorišta i filma. Izuzetan glas i naročit odnos prema književnosti, teatru i kulturi u celini, ova mlada čačanka ponela je iz doma svojih roditelja, prosvetnih radnika, koji su oboje, baš kao i Mirin stariji brat, daroviti pevači.
– Moj deda po ocu, Momir Pantelić, bio je ugledni graditelj crkava. Svi u ovčarsko-kablarskom kraju znaju da je on zidao crkvu manastira Preobraženje, ali malo je onih kojimaje poznato da je on autor prvobitne verzije pesme „Sa Ovčara i Kablara“. LJubav prema pevanju i izvornoj narodnoj muzici u mojoj porodici ima duboke korene – priča Mira Pantelić.
Sa nepune 23 godine i diplomom profesora francuskog jezika i književnosti, beogradskog Filološkog fakulteta, Mira je 27. januara 2000. godine u Budimpešti kupila kartu u jednom pravcu za Pariz. Sama, bez poznanstava i veza, ali odlučna u svom naumu da bude zvezda.
– Bilo mi je najprirodnije da u Parizu odem pravo u našu pravoslavnu crkvu Svetog Save i da konkurišem za pevača u crkvenom horu.
Primljena sam odmah, a onda sam čula Divnu LJubojević i njene „Melode“ i u trenutku sam znala da je to onaj pevački domet kome i sama težim – kaže Mira.
Najveći kompliment glasu Mire Pantelić dala je međunarodno ugledna operska diva, Miomira Vitas, pozivajući mladu čačanku da bude njen student na Konzervatorijumu Sent Oban kraj Pariza.
A, da je temperament Mire Pantelić autentičan i tipičan za podneblje trube i dobrih pevača, pokazuje i reakcija publike na seriji koncerata, u znamenitom pariskom Kabareu Sovaž, održanih u junu ove godine. Kad je zapevala „Crvenu jabuku“ (Androvera) Olivere Katarine i ništa manje poznatu pesmu „Bašal, bašal“ Usnije Redžepove, publika u Kabareu se našla na nogama.
– Uvek sam sebe videla kao nekoga ko ima dovoljno energije i talenta da svoju zemlju predstavlja na pravi, umetnički, način. I to je naročit motiv, neiscrpna energija koja me stalno pokreće napred – kaže Mira, koja se sprema da ovih dana zaigra u jednom kratkometražnom filmu, francuske produkcije, uporedo pripremajući ispite na Ecole Superior..
Za role kojima se predstavlja u okviru programa škole prevodi odlomke, monologe i poeziju naših književnih stvaralaca na francuski, prikazujući istovremeno pred ispitnom komisijom i lični talenat, ali i kulturno nasleđe zemlje iz koje dolazi.
