Pupin je u Evropu doputovao dvet godina nakon dolaska u Ameriku, za koje vreme je postao zreo čovek i u zemlji Franklina i Linkolna ostvario svoj prvi san, na Kolumbija univerzitetu bio je najbolji student. Putujući za Evropu, ovoga puta, nije se smrzavao na palubi uz dimnjak, ali je ipak u svemu ostao skroman. U Kembridž je došao sa najboljim preporukama Kolumbije, a njegova majka u Idvoru jedva je čekala da ga vidi. Za Idvor je putovao preko Francuske i Švajcarske, do Budimpešte, vozom, a odatle brodom, kojim je i otišao pre jedanćst godina. Kada je u idvorskim atarima ugledao dečake sa volovima činilo mu se da sanja. Zagrlivši majku i sam se zaplakao, a tako zagrljeni otišli su do očevog groba, gde je majka rekla Kosti da mu je dovela sina koga je više voleo od svoga života i čije mu je ime bilo poslednja reč koju je izgovorio kada je umirao. Tog leta, uz majku je ostao dva meseca u Idvoru.
U Kembridžu se divio zdanjima u kojima su predavali proslavljeni Njutn, Maksvel, Ravli, Džon Adams, Stoks, Ser Viliam Tomson – Kalvin, a evo sada tu je stigao i Mihailo Pupin. Tu je došao po preporuci Oskara Bravninga, nameravajući da izučava Maksvelovu teoriju svetlosti. A kako je Maksvel neposredno pre toga umro Pupinovi planovi morali su biti promenjeni. Počeo je da izučava eksperimentalnu fiziku kod Ravlija i Stoksa, a od 1885 prelazi u Kevendiševu laboratoriju. Kolumbija univerzitet je tražio da Pupin studira kod Džona Tindala, koji je nasledio proslavljenog Faradeja, a sam se bavio istraživanjima brzine zvuka kroz različite materije. Za Tindala je već svet u to vreme saznao po njegovom efektu rasipanja svetlosti na velikim koloidnim molekulima. I tog leta 1886 Pupin je otputovao u Idvor. Tada nije slutio da mu je to njegovo poslednje viđenje majke, koju je najvise voleo. Nakon njene smrti sam je sebi dao zavet da će njenu dobrotu ovekovečiti na najbolji mogući način, a dvadesetsedam godina kasnije, 1913 Srpska Akademija Nauka ustanovila je Pupinovu zadužbinu za školovanje siromašne dece Srbije. Tindal i Pupin su napravili plan po kome je Pupin otputovao u Berlin kod profesora Helmholca. Kao dobro pripremljeni student iz matematike i eksperimentalne fizike Pupin je pristupio izradi doktorske disertacije, a slušao je i predavanja Kirhofa iz spektralnih analiza. No ni Helmholc ni Kirhof nisu pridavali veći značaj Faradejevim elektromagnetnim pojavama niti Maksvelovoj elektromagnetnoj teoriji svetlosti, što je Pupinu ostalo kao nedovršeni san. Oženio se sestrom svoga druga sa Kolumbije Katarinom Džekson, venčavši se u grčko-praoslavnoj crkvi u Londonu. Doktorsku disertaciju “Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“ Pupin je odbranio kod profesora Helmholca 1889 odličnim uspehom i za te četiri godine usavršio eksperimentalne metode i matematičke analize, osposobivši se za uspešno rešavanje naučnih problema.
Profesor na Kolumbija Univerzitetu
Mesto profesora Pupin je dobio na predmetu matematičke fizike. Odmah je požurio sa opremanjem laboratorije za naučna istraživanja. Sredstva je obezbeđivao održavanjem predavanja u industriji, kojom prilikom je upoznavao poslovne ljude Amerike. Jedno od značajnijih predavanja bilo je pred Američkim udruženjem elektroinženjera u Bostonu 1890, kada je propagirao primenu naizmeničnih struja i kada se prvi put lično sreo sa Nikolom Teslom. Bilo je to veoma smelo, pošto su protivnici naizmeničnih struja napravili električnu stolicu 1889, da bi svetu skrenuli pažnju na njenu štetnost. Na sreću tih godina desili su se značajni napretci u tehnici: otvorena je Svetska izložba u čikagu 1893, koju je osvetlio Tesla, a na samoj izložbi pretsedavao je Helmholc, a na Niagarinim vodopadima proradila je Teslina hidrocentrala. Teslin polifazni sistem primenjen je u prenosima energije na velike razdaljine i primenjeni su Teslini transformatori. I sam Lord Kalvin je promenio svoje mišljenje prihvativši gradnju hidrocentrale na Niagari po Teslinom projektu, primenom polifaznih sistema naizmeničnih struja. I na kongresu elektroinženjera tokom izložbe u čikagu prihvaćena je odluka da Teslin polifazni sistem postane osnov budućeg razvoja elektrifikacije i industrijalizacije Amerike. Time je nastala nova epoha u elektrotehnici. A kako je Pupin čvrsto zastupao naučno-stručne činjenice zapretila mu je opasnost od Edisonovih pristalica da izgubi profesorsku poziciju na Kolumbiji. Od 1891 Pupinu su dodeljeni predmeti teorija toplote i hidraulika, a od naredne godine i dinamika. Tih godina Pupin je posećivao Teslu u njegovoj laboratoriji, a 1891 objavio je svoj rad o višefaznim generatorima, kojim je potvrdio ispravnost Teslinih pronalazaka, mada su njihovi poznavaoci primetili da među njima nisu bile čvrste prijateljske veze. O tome opširno piše Seifer (2), navodeći da je Pupin podržao Markonija, koji je potsvoio Tesline pronalaske iz oblasti radia, za čega je čak dobio Nobelovu nagradu.
U aprilu 1898 Pupin je dobio zapalenje pluća. Brinući o njemu dobila ga je i njegova supruga, koja je uskoro zatim umrla. Pupin se uspeo odbraniti samo snagom volje da mora na životni put izvesti njihovu kćerkicu.
Pupin se angažovao i na mirovnom planu. Učestovao je na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919, na raspolaganju jugoslovenskoj vladi Stojana Protića. Kao lični prijatelj predsednika Vilsona, tokom konferencije u Parizu doživeo je njegovo priznanje. Tada je Rumunija tražila ceo Banat, tvrdeći da pripada njima. Na to ih je predsednik Vilson zapitao: “Poznajete li Vi profesora Pupina, ja znam da je on iz Banata, a poznajem ga kao vatrenog srpskog rodoljuba“. Time je status Banata bio rešen. Konferencija u Parizu je trajala 50 dana, nakon čega je Pupin otputovao u Idvor, Novi Sad i Pančevo. Tokom Maja 1919 posetio je i Beograd, Zagreb i Ljubljanu i svuda dočekivan veoma srdačno. I tom prilikom ostao je u domovini dva meseca.
Pupin je na Kolumbia univerzitetu bio profesor punih 40 godina (1889-1929), a za vreme od 1894 do 1924 dobio je priznanja za svojih 24 patenata (1,4). Zapamćen je kao izvanredan predavač, fenomenalan matematičar, izvanredno sposoban za sažimanje problema i njihovo uspešno rešavanje. Dobio je mnoga priznanja i odlikovanja: Franklinovu zlatnu medalju 1902, Herbertovu zlatnu medalju 1916, Edisonovu medalju 1920, Vašingtonovu medalju 1928 i Fricovu zlatnu medalju 1931. Time je potvrdio da je njegovo delo doprinelo unapređenju nauke i tehnike u svetu. Ocenjeno je da Pupin spada u red najvećih duhova XIX i XX veka. Umro je u Njujorku 12 Marta 1935 na 61-godišnjicu kada je krenuo iz Hamburga za Ameriku.
SLEDEćE NEDELJE:
Pronalazak Telegrafije i Rezonatora
