SRBIJA TAVORI U SOPSTVENIM GRESIMA
čovek ne mora biti pozvan da sudi i rasudjuje, ali on može biti kompetentan za donošenje suda o stanju svoje zemlje porekla iz koje je dugo godina odsutan ali kojoj se uvek vraća u želji da je zatekne u nekom drugom, boljem stanju.
Ovih dana smo se vratili iz Srbije gde smo kratko boravili u poseti rodjacima i prijateljima. Utisci su kao i uvek mešoviti. Sve je manje afiniteta sa zemljom porekla a to je uslovljeno dogadjanjima tokom poslednje decenije. Kada se čovek vrati u neku prošlost on je sklon da balansira lepa sećanja iz prošlosti (ako ih je uopšte i bilo osim mladosti koja je uvek lepa) i ono ružno što uočava sada kada očekuje nekakve promene, savremenije društvo u kojem se lakše živi i funkcioniše.
Lepi su susreti sa nekim ljudima premda je sve manje onih koji realno rezonuju i koji su istinski spremni da i sami doprinesu nekim promenama na bolje. Mnogi su na žalost bukvalno shvatili promene pa su promenili sebe umesto svojih navika. Okrenuli su se materijalnom bogaćenju, zapostavili moral (ako su ga ikada i imali) dok su oni drugi (uglavnom siromasi) ostali da dočekuju, ispraćaju i raduju se svakoj sitnici koju im donesemo mi sa “trulog Zapada“ kako su im govorili voždovi salonskog socijalizma.
Ne treba nikada uopštavati, ali prolazeći od Stare Zapadne Evrope ka Jugu bivše Evrope južnih Slovena i ostalih njenih naroda, sada kandidatima za Novu Evropu, čovek nemože da se otrgne utisku da je Slovenija kao i uvek čista i sredjena pa i Hrvatska velikim delom osim prema granici sa Srbijom. Tu već pored Auto puta “Bratstvo-Jedinstvo“ leže pobacani stari šporeti, veš mašine i ostala gvoždjarija. Kao da nagoveštava ulaz u Srbiju, zemlju otpada.
Srbija odudara od svih zemalja kroz koje se prodje dok se ne stigne do nje po količini djubriva pobacanog pored puteva gde se pored neupotrebivih aparata mogu videti i dušeci i mtrasi, šerpe, lonci i poklopci. Korova ima do vrhova nezavršenih kuća a tamo gde je i pokošen možda bi bolje bilo da i nije jer se onda nebi videlo djubre pobacano onako iz automobila u prolazu a kako bi se vlasnici oslobodili sopstvenog djubreta.
Ni razgovori sa stanovnicima Srbije ne daju mnogo nade i ne ukazuju na naročitu brigu. Uvek je drugi kriv, svi nalaze izgovora za sve, žalbe na sve strane. Jedna mlada majka dvoje maloletne dece počela je tek nekoliko dana ponovo da radi u firmi posle duže pauze zbog porodjaja i već se žali kako sada imaju odredjene pauze za kafu i pušenje i to “samo pola sata“. Da su tih pola sata plaćeni nju to ne zanima ali ona takav sistem rada smatra “porobljavanjem“. Hoće reći, mi na Zapadu smo celog svog života “robovi“ jer moramo da radimo disciplinovano.
Ako svratite u neki malo bolji restoran, videćete kako konobari i dalje ažurno pripremaju stolove za “elitu“ koja se najavila dok će vama reći kako je ponestalo paradajza za salatu pa morate uzeti nešto drugo. Ubrzo će te se uveriti da paradjz imaju samo za “elitu“ koja obavezno u društvu atraktivnih dama obimno konzumira domaću hranu. Uzgred, primetićete pri pristupanju nove elite u restoran obavezno zakačene mobilne telefone za kais ispod povećih (socijalističkih) stomaka sada preobraženih u novokomponovanu “demokratsku“ vlast. Jedina razlika je u tome što nema poznatih likova sa domaće političke scene. Oni su veoma upošljeni podnošenjem tužbi “za uvredu njihove časti“ jer treba pripremiti teren za izbore.
Ako u Srbiju pristupate automobilom strane registracije, pripremite novčanik sa najmanje četiri puta više novaca jer vas čeka četvorostruka naplata za putarine samo zato što vi niste svoj na svome iako ste rodjeni u Srbiji i gajili ste poreklo i niste se odricali državljanstva tokom čitavog vašeg života koji ste proveli u rasejanju zato što za vas nikada nije bilo mesta u vašoj rodjenoj zemlji.
Osim toga, potrudite se da tokom vašeg boravka u Srbiji budete zdravi jer ako imate preko šezdeset godina reći će vam da se “hitna pomoć ne šalje za starce“. I nedao vam Bog da vam zatreba neka ustanova jer iste i ne postoje, one ne funkcionišu. Ako ste slučajno žrtva pacova i prevara sudu se nikako ne obraćajte jer sud obavezno štiti momke iz svog sela ma šta da su počinili jer za njih imaju opravdanje kako je stanje u zemlji teško (temperatura je visoka pa je debela hladovina i dalje preko potrebna). Vama će indirektno gestikulacijom poručiti kako vi nemate kod njih šta da tražite, nikakva prava, da vi vaša prava imate tamo gde radite a da oni mogu što više da vam uzmu jer vi “ionako imate“.
Ako nameravate na odmor u Srbiju obavezno ponestite što punije novčanike iako bi ste za daleko manje novaca mogli da boravite i na Bahamskim ostrvima ali kako vas nostalgija muči vi prihvatite devizu da su DIJASPORA I MATICA BRATSKI RUDNIK ZLATA. Popijte i vi po neko pivce sa njima u njihovom debelom hladu i sretan vam povratak na “privremeni rad u inostranstvu“ koji traje čitav vaš jedini život.
