Postovana redakcijo,
Pretrazujuci internet i pokusavajuci da nadjem „vazeci“ Ustav SPC, dosao sam na Vas site i interesantan clanak „Da li je na pomolu novi crkveni raskol u Australiji? „.
To me je navelo da Vam posaljem ovaj tekst ali pre toga da Vam dam malo vise informacija o nasem slucaju.
Moje ime je Zoran Antonijevic. U Juznu Afriku sam dosao 1992. Po zanimanju sam inzenjer elektrotehnike. Po dolasku u SA sam se prikljucio radu nase CSO Seti Sava gde sam i danas angazovan.
U Decembru 2001 na predlog naseg svestenika primljen sam u Upravni Odbor Crkve sa jos nekolicinom vidjenijih parohijana. Nas narod kaze „mala grupa ali odabrana“. U to vreme CSO je bila u vrlo nezavidnom polozaju jer je CSO bila tuzena i po sudskoj presudi bila obavezna da plati troskove u iznosu od oko 60.000-00 eura. U tom trenutku nismo imali ni svestenika a o parama da i ne govorimo. Nista nam nije drugo preostalo nego da zasucemo rukave i da se snalazimo. O kosenja trave pa do kreiranja internet sajta, nista nam nije bilo tesko. Posle kraceg vremena uspeli smo i da vratimo dug a i da dovedemo Svestenika iz Srbije. Uz pomoc parohijana od imanja zapustenog u korov osvanulo je crkveno imanje za pohvalu. Svestenikov Dom smo renovirali tako da nije bolje izgledao ni kad se tek izgradio.
Medjutim, dolaskom novog Svestenika (Monaha i manastira Crna Reka), nastaju problemi. Negiranje Upravnog odbora i odluka donesenih vecinom glasova, ometanja rada UO, da bi na kraju svega UO bio razresen duznosti od Patrijarha Pavla. Pravi problem je u stvari bio u svesteniku (Otac Pantelejmon, Jovanovic).
Koga smo dobili za svestenika neka odslika pismo koje je poslato svim parohijanima jedine srpke pravoslavne parohije na africkom kontinentu, od strane clanova Upravnog Odbora CSO Sveti Sava u Johanesburgu.
S postovanjem
Zoran Antonijevic
sada bivsi sekretar UO
Postovani Parohijani ,
Predpostavljajuci da ste juce dobili pismo Oca Pantelejmona sa njegovom vizijom situacije u CSO Sveti Sava, smatramo da je potrebno da Parohija dobije izvestaj i od clanova sada bivseg Upravnog Odbora. Nadamo se da ce ovim pismom slika biti uokvirena.
Mnogi parohijani znaju clanove Upravnog Odbora licno, a neki su nas upoznali i kroz nas rad u zadnjih 16 meseci. Zbog pokazanih rezultata nam je i poveren jos jedan mandat na prosloj Skupstini CSO. Nije ni potrebno naglasiti da nam je jedina nadoknada bila vera da ojacamo nasu zajednicu i da u Crkvu privucemo sto vise nasih ljudi. O nasem radu se znalo i u Patrijarsiji. I sekretar i predsednik licno su imali sastanke sa Patrijarhom Pavlom i nijednom nismo dobili nikakve primedebe, samo pohvale.
Problemi su nastali tek dolaskom Oca Pantelejmona. Zeleli bi samo da napomenemo da je Otac Pantelejmon tacno znao sta ga ovde ceka, jer je predsednik Cedomir Djordjevic sa njim vodio nekoliko razgovora i detaljno ga upoznao sa nasim modelom rada, gde Upravni Odbor upravlja CSO Sveti Sava a Svestenik je samo deo njega i gde se odluke donose vecinom glasova. Znao je tacno kolika ce mu biti plata a i beneficije. Znao je i koje su mu obaveze a i prava. U nadi da je sve dogovoreno svi smo se radovali njegovom dolasku i pogotovo cinjenicom da dolazi iz manastira jer smo predpostavljali da mu je duhovna strana vaznija od materijalne (kasnije smo se uverili u suprotno).
Na samom pocetku zajednickog rada primecivalo se da dolazi do neslaganja sa nasim modelom rada. Mi smo ze zalagali da svi parohijani koji su platili parohijal, dali donaciju ili na neki drugi nacin pomogli CSO, budu prvi poseceni kada svestenik obilazi Parohiju po bilo kom osnovu (svecenje vodice i sl.), bez ikakve finansijske nadoknade jer su vec pomogli Crkvu samim tim sto su uplatili parohijal. Za to smo se zalagali iz prostog razloga jer je parohijal pokrivao troskove auta, goriva svestenikove plate, telefona i dr.Otac Pantelejmon se nije slagao sa time i on je odlucio da sam odredjuje koga ce i kada obilaziti. Cak je napomenuo da su dugo vremena civili upravljali crkvom i da ce on to promeniti. Zbog mira u kuci nismo ulazili u neku dublju diskusiju sa njim po tom pitanju.
Veci problem je iskrsao kada nije hteo da ispostuje odluku UO u vezi stampanja crkvenog glasnika. Mi smo se zalagali da nastavimo izdavanje glasnika po modelu Oca Mirka. Ta odluka UO se zasnivala najvise na tome da ta varijanta CSO ne bi kostala nista, sa mogucnoscu dobijanja donacija kroz reklamu. Varijanta Oca Pantelejmona bi nas kostala oko R20.000-00 godisnje (4 broja ) sa totalnom neizvesnoscu oko povratka ulozenog novca a o nekoj zaradi da i ne govorimo. Uprkos protivljenja UO, Otac Pantelejmon je krenuo u privatnu akciju i odstampao glasnik. Novac je sam prikupio i Upravni Odbor nije stajao iza toga a takodje nije ni dobio na uvid tekstove pre stampanja. Novac prikupljen prodajom glasnika Otac Pantelejmon nije nikad predao blagajniku. Na sastancima UO Otac Pantelejmon je ignorisao dnevni red, prekidao izlaganja ostalih clanova UO, zahtevao da mi njega slusamo i samo izvrsavamo njegova naredjenja jer on ne moze drugacije da radi. Upozoravali smo da njegovo ponasanje nije u duhu naseg rada i Ustava SPC, ali je on nastavljao i dalje po svome.
Eskalacija neslaganja se nastavila kasnije kada je Upravni Odbor poceo da dobija racune za telefon koji su se kretali od R1800-00 do R2400-00 mesecno. Svestenikov odgovor je bio da je to dokaz njegovog rada, dok smo mi smatrali da je to samo dokaz telefoniranja. Posto je telefon pre-paid nismo mogli da dobijemo detaljni spisak koga je zvao i koliko dugo su trajali razgovori.
U medjuvremenu smo poceli da dobijamo i informacije od parohijana o neslaganju sa svestenikovim radom. Novac prikupljen od vencanja, krstenja i drugih obreda obavljenih u Crkvi nikad nije predat blagajniku. Neovlasceno je trazio novac od vernika za obavljeni parastos. Odbio je 13-to godisnjeg decaka koji je zeleo da prisustvuje casovima veronauke jer je veliki !!!????. Odbijao je pricesce ukoliko se osoba ne ispovedi, a i zahtevao je da ispovest bude dovoljno dobra po njegovim merilima. Nije hteo da venca u Crkvi clana nase parohije sa katolkinjom. Posle nase zalbe , a po nalogu Patrijarsije receno mu je obavi vencanje. Odbio je da odrzi parastos pokojnoj Paoli Sakoti jer nije bila pravoslavne vere. To cudi, kad se zna da je bila vencana u pravoslavnoj crkvi, sahranjena po pravoslavnim obicajima i na pravoslavnom groblju, a da ne govorimo o pomoci koju je Paola uvek pruzala nasoj Crkvi. Svece koje je organizovao Otac Pantelejmon, (placene jos u January R 12 000-00), jos nisu stigle is Srbije, osim jedne vrlo male kolicine.
Najsveziji primer njegovog rada je neovlascena prodaja cigli koja je bila donacija naseg clana parohije. O tome smo saznali tek kad smo bili obavesteni da komsije sa placa ismedju nas i soping centra uzimaju cigle sa naseg imanja. Odmah su bili obavesteni ADT Security, i po njihovom dolasku Otac Pantelejmon im je rekao da je prodao cigle. O tome sta im je rekao, imamo potvrdu u vidu dokumenta dobijenog od ADT Security. Nema odluke UO o prodaji, nema para, nema priznanice a nestasni momci koji se bune su raspusteni odlukom Patrijarha Pavla na sugestiju Oca Pantelejmona. Mozda se dogodilo po staroj izreci “ kadija te tuzi, kadija ti sudi“. Posle se postavlja pitanje zasto je zahtevano produzenje vize na samo 3 meseca. Mozda je prodaja cigli samo opipavanje pulsa pred neku vecu prodaju. Pitanje je da li treba cekati da se tako nesto dogodi, ili smo vec osudjeni na to.