Od hiljadu osoba iz 26 regiona Srbije, koje su učestvovale u istraživanju Centra za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole, 77 odsto njih ima kompjuter kod kuće, a s obzirom na to da je u pitanju reprezentativni uzorak ispitanika, procenat identifikovanih korisnika kompjutera bi mogao da znači da u Srbiji postoji nekoliko stotina hiljada personalnih računara, što je veoma ohrabrujući podatak. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da se u poslednje dve godine duplirao broj Internet korisnika u Srbiji, odnosno da je samo u poslednjih šest meseci broj osoba koje su pristupile svetskoj komunikacijskoj mreži povećan za deset odsto.
Sudeći prema rezultatima ove studije, naši korisnici Interneta najčešće pretražuju sajtove koji sadrže muziku i zabavu, slede sajtovi o nauci i obrazovanju, na trećem mestu top liste najposećenijih sajtova su politički i informativni, odnosno sajtovi koji informišu o zdravlju i turizmu.
Ovo su neki od zanimljivijih podataka, koje je saopštio Nenad Golčevski, koordinator Centra za proučavanje informacionih tehnologija (CEPIT) Beogradske otvorene škole, na jučerašnjoj konferenciji za novinare organizovanoj povodom promocije ciklusa tribina o „E-voluciji, sajber prostoru i njegovim stanovnicima“, koji se ove nedelje održavana u „Pogonu“ Doma omladine i biblioteci „Milutin Bojić“.
Sumirajući glavne utiske autora ove studije o socio-psihološkim karakteristikama korisnika Interneta u Srbiji, on je naglasio da se u našoj zemlji Internet koristi veoma površno, odnosno da je on uglavnom u funkciji slanja mejlova i čitanja dnevnih novina. Upravo zbog toga, naglasio je Golčevski, tekući ciklus tribina o e-voluciji ima za cilj da „pokaže jedan univerzum vredan proučavanja“. Šta još govore preliminarni rezultati ove studije?
„Oko 60 odsto anketiranih Internetu pristupa kod kuće, 19 odsto korisnika Internetom ‘krstari’ sa posla, a svega 15 odsto njih koristi usluge Internet kafea. čak trećina ispitanih na Internetu provodi manje od pola sata dnevno, što svedoči o površnom pretraživanju svetske komunikacione mreže, a podatak da je 42 odsto njih uglavnom zadovoljno kvalitetom pristupa Internetu, u situaciji kad na većini starih telefonskih centrala, veza uglavnom ‘puca’ nakon pet minuta, takođe svedoči o deficitu kriterijuma Internet korisnika.
Trećina ispitanika u ovoj studiji izjavila je da Internet koristi u večernjim časovima, 20 odsto njih mrežom „krstari“ u popodnevnim časovima, 18 odsto njih kasno noću, a isti procenat ispitanika u ranim jutarnjim časovima. Na pitanje “ koliko mejlova pošaljete nedeljno, skoro polovina njih je odgovorila “ do pet, a svega 15 odsto njih pošalje više od dve poruke dnevno. I konačno “ 42 odsto ispitanika izjavilo je da koristi usluge „čet servisa“, rezimirao je Nikola Golčevski.
Podsećajući da je Beogradska otvorena škola obrazovna nevladina organizacija koja se već deset godina bavi podizanjem nivoa standarda u obrazovanju i da CEPIT već dve godine aktivno radi na razvoju informatičkog društva u Srbiji, on je istakao da su osnovne aktivnosti ovog centra usmerene ka elektronskom obrazovanju, elektronskom izdavaštvu i promotivno-edukativnim aktivnostima u oblasti informatičkog društva.
„CEPIT sprovodi projekat virtuelne škole, čiji polaznici dobijaju multimedijalne nastavne materijale, a komunikacija se odvija preko četa i komunikacionih foruma. Poslednji kurs CEPIT-a je kandidovan za nagradu Svetskog samita o informacionom društvu“, naglasio je Nenad Golčevski.
Danilo Milić, predstavnik organizacije „Ulof Palme Internacionalni centar“ za Srbiju i Crnu Goru, naglasio je da je program BOŠ-a savremen i u skladu sa svetskim obrazovnim trendovima, dodajući da je informaciona tehnologija brži, lakši i efikasniji način komunikacije.
„Osnovne vrednosti i prednosti CEPIT-ovog ciklusa tribina, koje se ove nedelje održavaju u Beogradu, jesu popularizacija upotrebe informacionih tehnologija i podsticaj proučavanju sajber kulture, s obzirom na to da se veoma dugo smatralo da je sajber kultura “ elitistička subkultura, kojoj pristup ima mala grupa posvećenika“, ocenila je Smiljana Antonijević, istraživač Centra za studije Interneta Univerziteta u Minesoti.
