Poštovana gospodo, više od 50 godina cekali smo da se sruši komunizam i hvala Bogu to smo i docekali. Vi sada imate slobodu i demokratiju, ali ste izgleda zaboravili na preko 200.000 Srba u Austriji. Mi još uvek imamo SPS-JUL ambasadora i konzula koji sada, više nego ikada ranije, prave razdor u srpskim klubovima i društvima. Narod im ne veruje.
Do juce su išli samo u (ovde ih je samo nekoliko, možda 5 odsto, od ukupnog broja) klubove koji su držali Brozovu a sad još uvek drže Miloševicevu sliku. Danas ambasador Dragojlovic, a još više konzul Ostoja Pandža, pokušavaju da se „ubace“ u srpske klubove. Pri tome, ne biraju sredstva i nacine samo da bi se što duže zadržali u Australiji.
Kako vreme prolazi, a u našim diplomatskim predstavništvima ne dolazi do promena, pojedinci su poceli da misle da je to i zvanican stav naše nove Vlade, jer teško je ljudima objasniti da ce i oni doci na dnevni red.
Kada se pokrenu akcije organizovanog skupljanja pomoci u srpskoj zajednici narod najcešce postavlja pitanje: A ko ti sedi u ambasadi i konzulatu, ili Koliko puta su nas do sada varali za poslednjih 10 godina najcešce, cekacemo dok se ove komunjare u diplomatiji ne promene. Tako su ponovo pocele velike podele i svade u Srpskoj zajednici u Australiji. Oni koji su toliko godina odbijali saradnju sa konzulatima i ambasadom, sada su se našli u dilemi. Kada je pre nekoliko godina vladika australijsko-novozelandski g. Luka odbio da se sretne s Dragojlovicem, isti taj ambasador se žalio u Beogradu, tako da je licno njegova svetost patrijarh Pavle, morao da se izvinjava Miloševicu.
Kada je konzul Ostoja Panca pre nekoliko meseci došao u Sidnej, on je tada na SBS radiju, na srpskom jeziku, koji se cuje u celoj Australiji, javno izjavio da ga je na to mesto postavila zvanicna vlada iz Beograda, i da je došao samo zahvaljujuci svojim licnim „sposobnostima“. Pored toga, a to je bilo vreme pre izbora, on izjavljuje: „Da je u Jugoslaviji najveca demokratija na svetu“. O tome koliko je on tamo bio sposoban, ja ne znam, (neki kažu da je bio šef kabineta nekog Bidže iz Svilajnca), ali o demokratiji u to vreme, to vi najbolje znate. Što se sposobnosti tice, a koja u celom civilizovanom svetu, ima neke vrednosti i merila, on bi ovde sa tim kvalitetima i znanjem engleskog jezika, mogao najviše da dogura do šefa neke bakalnice, gde postoji samo jedna matematicka operacija ODUZUIMANJE.
Ali takve prodavnice ovde ne mogu dugo da opstanu na tržištu. Ja znam, koliko vi sad imate problema, ali vas molim da što pre pošaljete nove ljude koji ce moci našu zemlju profesionalno predstavljati i zastupati, aktivno ucestvovati u sklapanju poslovnih veza sa Australijskom vladom i privredom, u kojoj je ne mali broj Srba na visokim funkcijama.
Postojeca garnitura to ne može da uradi, jer oni ne uživaju poverenje. Pošaljite ljude koji ce ponosno da udu u svaku srpsku crkvu (ima ih preko 20) u svaku organizaciju (ima iz preko 50), sportski klub (oko 50), do javno posete našeg vladiku i dva manastira, Srpsko kraljevsko udruženje iz Melburna (ja sam jedan od osnivaca).
Srbi u Australiji imaju ogromnu želju da vam pomognu i to odmah (pre svega materijalno), ali nemaju poverenja u ljude bivšeg sistema i to ce tako biti sve dok su oni SADA VAŠI ZVANICNI diplomatski predstavnici. To što su oni bili bruka i sramota prethodnog režima to za srpsku zajednicu u Australiji nije bilo toliko važno, ali oni su sada sramota naše nove vlade i predsednika g. Koštunice, i kao i moje partije Demokratske stranke Srbije, ciji sam ja clan od osnivanja u Australiji (februar 1993).
Hocemo i mi slobodu i demokratiju, nemojte nas zaboraviti, Srbija se mnogo više voli iz emigracije.
S poštovanjem,
Ljubica Bodiroza,
Australija, Sidnej
