Brojne pogrešne odluke i nepovoljni republički zakoni, a često i pogrešan odnos lokalne samouprave, proteklih decenija stvorili su veliku odbojnost kod većine od 15.000 građana iz Negotinske krajine na privremenom radu u inostranstvu za ulaganje u privredni razvoj svog kraja i svoje zemlje. Zbog toga su danas mnoga krajinska sela sa bogatim žiteljima, ostala siromašna, što potvrđuju propali putevi, oronuli domovi kulture, neopremljene škole, a o otvaranju privrednih objekata i razvoju privatnog preduzetništva u njima, sem u oblasti trgovine, gotovo da se ne može ni govoriti.
A da novca ima, dokaz su velelepne kuće nikle u krajinskim selima, raskošno opremljene i sa dvorištima uređenim kao iz bajke. Pare, sa teškom mukom zarađene u belom svetu, lako su se trošile na veličanstvena venčanja i druga veselja, čak i sahrane. Angažovanje Opštine Negotin ostalo je bez odjeka u dijaspori.
– Oni su nepoverljivi prema svim našim ponudama, jer imaju negativno iskustvo iz prethodnog perioda kadaim je država zarobila deviznu ušteđevinu i uzela Zajam za preporod Srbije. Velika prepreka su i nerešeni imovinski odnosi. Boje se ljudi da će nakon donošenja zakona o restituciji ostati bez novokupljene imovine – kaže dr Kristijan Nikolić, predsednik Komisije za saradnju sa radnicima privremeno zaposlenim u inostranstvu Opštine Negotin.
ŽMEđUNAS:Nerešivo brdo problema
U Negotinskoj krajini privatizovano je tek nekoliko preduzeća a još nijedan krajinski gastarbajter nije u rodni kraj uložio svoj kapital. Većina firmi koje se prodaju, kako kažu, ima zastarelu opremu i višak loše obučenih radnika, pa su zbog toga potrebna velika ulaganja. Zato, kako nam je rekao dr Nikolić, kupovina bilo kog preduzeća u Krajini predstavlja čist gubitak.
– Želeo sam da ovde, u rodnom kraju, sa partnerom iz Danske otvorim fabriku ulja. Međutim, kada sam krenuo dobijanje dozvola i razna druga papirologija nisu imali kraja. Moj prijatelj mi je rekao da oni ovde sa nama igraju ping-pong i odustao. Nisam mogao da za Zdravstveni centar starom deviznom štednjom kupim skener, od čega bi delili zaradu, jer to naši zakoni ne dozvoljavaju. Za svaku firmu za koju sam se zainteresovao uvideo sam da je sve dogovoreno unapred, da se ne iznose stvarni podaci o gubicima i da u samom procesu privatizacije postoje mnoge prevare – kaže LJubomir Gušatović iz LJubićevca kod Kladova, dugogodišnji predsednik kluba „Timok“ u Hilerodu u Danskoj.
ŽMEđUNAS:Opština nudi zemljište
U opštinskoj komisiji smatraju da bi povoljniji zakoni sa pojednostavljenom procedurom, povećali interesovanje za ulaganje krajinskih gastarbajtera. Jedan od predloga je da Opština Negotin obezbedi zemljište koje bi besplatno, pod ugovorom, ustupila investitorima.
– Prvo što moramo da uradimo je da zaboravimo na staru praksu da povratnicima otmemo što više para u što kraćem roku – kaže dr Kristijan Nikolić.
Pomoć zemljacima
Kad već ne može da radi u matici LJubomir Gušatović pomaže zemljacima u inostranstvu. Uspeo je da preduzeću „Metalik“ iz Kladova obezbedi izvoz uređaja za solarnu energiju u Dansku, a pokušavao da nađe poslovnog partnera negotinskoj vinarskoj kući i plasman crnog piva Zaječarske pivare. Svoju aktivnost proteklih godina, ipak je najviše usmerio na humanitarne akcije i obezbeđenje pomoći zdravstvenim i socijalnim ustanovama i ugroženom delu našeg stanovništva, ali i na obezbeđenju više prava svojim zemljacima, da ne budu „dvostruki stranci“ – u zemlji u kojoj rade i u svojoj vlastitoj.
Svi traže novac
LJubiša Vodić iz Negotina 17 godina radi u Švajcarskoj, a njegova majka već 36 godina živi u Nemačkoj.
– Izgradio sam poslovni objekat u Negotinu površine 1.500 kvadrata i uložio preko 600.000 franaka. Planirao sam da uvezem i mašine za proizvodnju „pampers“ pelena i uložaka, ali se ne usuđujem. Ovde se ne zna šta će biti sutra, a nisam ni siguran da nekome možda neće zasmetati i moja imovina. Ne postoji radna disciplina i odgovornost. Svi traže način da nam uzmu što više novca, pa i najniži činovnici od kojih nekad zavisi mnogo toga – kaže Vodić.
