Vilijem D. Montgomeri, koji je od 1993. američki ambasador na Balkanu, važi za čoveka koji vuče konce iza kulisa zvanične politike – plaše ga se domaći političari, koje je neretko ponižavao kao sluge, neomiljen je među stanovništvom, koje je smatralo da ga on tretira s visine, i stalno je na udaru medija, kojima je ukinuo finansijsku pomoć iz Amerike, piše u najnovijem broju nedeljnik „Špigl“.
U zasluge ovog 58-godišnjaka, koji ima tri decenije diplomatskog iskustva, spadaju rušenje Miloševićevog režima u Srbiji i njegov uticaj prilikom dovođenja na vlast novih demokratskih vlada u Bugarskoj i Hrvatskoj. Ali, izgleda da se ovaj samouvereni diplomata sa imidžom buldoga više ne uklapa ni u profil zvanične američke politike. Umesto da ga, kao što se očekivalo, pošalje u Moskvu, Stejt department je „Balkan-Bila“ poslao u prevremenu penziju, počev od 29. februara. O tome šta je navelo Bušovu administraciju na ovaj neuobičajeni korak za sada može samo da se spekuliše. Da li razlog leži u njegovoj sve većoj samovolji u oceni američkih strateških interesa? Ili u njegovom zalaganju za američke firme na Balkanu, koje je, navodno, znatno prevazilazilo ovlašćenja jednog ambasadora? Ili je to možda zbog toga što se nedavno prilikom jedne jubilarne proslave u policiji u Beogradu rukovao sa bivšim srpskim generalom Sretenom Lukićem, koji je u Hagu optužen kao ratni zločinac?
Posmatrači veruju da su u Vašingtonu možda bili iritirani izbornim uspesima radikala i nacionalista 2003. u Hrvatskoj i Srbiji. Metodom štapa i šargarepe na duži rok ne može da se vodi uspešna diplomatija, rezonuje uticajni hrvatski komentator Ivan Zvonimir čičak – „naročito kada čovek ima suprugu koja se nalazi u samom vrhu javnih skandala“. Pretpostavlja se da je rođena Britanka Lin Montgomeri (45), zbog koje je Vilijem otkazao već ugovoreno venčanje, glavni razlog lošeg raspoloženja u američkom Ministarstvu spoljnih poslova. Gotovo da nema zabave posle koje ova vesela, hiperaktivna žena ekscesima i slobodnim oblačenjem nije postala glavna tema trač-rubrika. Kao diplomatska „gazdarica“ pevala je na jednom beogradskom hepeningu u crnoj pripijenoj kožnoj haljini bez bretela; pred hrvatskim ratnim ruševinama ova raskošna plavuša pozirala je, za jedan bulevarski časopis, u crvenoj večernjoj haljini sa psom. Posle dobortvorne priredbe, od koje je prihod išao žrtvama masakra u Vukovaru, pozvala je učesnike na veselu zabavu uz ples.
Stanovništvo željno senzacija čitalo je sa zadovoljstvom o tajnama koje im je Lin otkrivala kao kolumnistkinja u srpskim i hrvatskim medijima. Tako su čitaoci, primera radi, saznali da je Vilijem kašikom lupkao suprugu po zadnjici u taktu muzike dok je plesala na stolu jednog beogradskog lokala.
Međutim, nisu svi njeni istupi prošli tako glatko. Dugogodišnja sekretarica ambasade Biljana Jović, Amerikanka srpskog porekla, navodno je prošlog leta bila u Vašingtonu i tražila da se ovoj osobi sklonoj skandalima ubuduće zabrani dolazak u Beograd.
„Nedeljni telegraf“ je sa naslađivanjem pisao šta se tamo događalo početkom jula: Lin se prevremeno vratila sa odmora u Cavtatu kod Dubrovnika, gde je bračni par kupio palatu iz 1913. godine. Kada je sa ćrodroma pozvala supruga, javila se njegova lepa, takođe plava sekretarica i odmah spustila slušalicu.
Ljubomorna Engleskinja je na to kao furija uletela u ambasadu, ugrizla navodnu konkurentkinju, čupala je za kosu, polila je vodom i pocepala joj bluzu. Na kraju su po kancelariji leteli registratori i dokumenta. Samo zahvaljujući obezbeđenju, Vilijem je uspeo da okonča ovaj duel.
U međuvremenu, ova temperamentna dama se dovela u red. Lin je uzela jednog velikodušnog i dobrodušnog profesora za svog mentora i doktorirala na Univerzitetu Zagrebu na temu „Filozofija braka“. Sada predaje filozofiju na američkom Koledžu za menadžment u Dubrovniku i na privatnom Karićevom univerzitetu u Beogradu. U martu će bračni par da se povuče u Cavtat, jedno od najskupljih turističkih mesta na Jadranskom moru, ali ni u kom slučaju kao prevremeni penzioneri. Montgomeri je zainteresovan za mesto zvaničnika zaduženog za jugoistočnu Evropu, u slučaju da dođe do promene predsednika u SAD. On, takođe, namerava da osnuje preduzeće za pružanje savetodavnih usluga američkim firmama u tom regionu i da sarađuje sa porodicom Karić, koja planira da osnuje TV program i privrednu organizaciju za ceo Balkan.
Klan Karića, jedne od najuticajnijih i najbogatijih porodica u Srbiji, bio je blizak saveznik Slobodana Miloševića za vreme njegove diktature.
——————————————————————————–
Prilozi za lik i delo Vilijema Montgomerija
U zvaničnoj biografiji Vilijema Montgomerija može da se pročita da je rođen u Bredforu, Pensilvanija, koja je neka vrsta „američke Medveđe“, i da se diplomatijom profesionalno bavi od 1974. godine. Bio je specijalni savetnik predsednika SAD i državnog sekretara za sprovođenje mirovnog plana za Bosnu od januara 1996. do septembra 1997. godine. Bio je ambasador u Bugarskoj od oktobra 1993. do januara 1996. godine i zamenik šefa misije u Sofiji od juna 1989. do maja 1991. Diplomirao je psihologiju na Univerzitetu „Baknel“ i magistrirao poslovno upravljanje na Univerzitetu „Džordž Vašington“. Bio je pripadnik Vojske SAD od 1967. do 1970. godine, a godinu dana je proveo u Vijetnamu. Govori ruski, bugarski, srpsko-hrvatski jezik. U braku sa Lin ima troje dece – sina Aleksandra i ćerke Ameliju i Katarinu.
U zvaničnoj biografiji prećutano je da se 80-ih kao sekretar za ekonomsko-komercijalne poslove Ambasade SAD u Beogradu redovno susretao sa Slobodanom Miloševićem, tada direktorom „Beobanke“.
SLUŽBA NA BALKANU
Tokom službovanja u Bugarskoj i Hrvatskoj Montgomeri je bio akter nekoliko skandala. Svoj mandat u Sofiji počeo je izjavom u američkom Senatu da je neophodno promeniti bugarski ustav. Ova izjava izazvala je pravu buru nezadovoljstva u Bugarskoj i predstavljena je kao mešanje u unutrašnje stvari jedne zemlje. Na dan kada je predavao svoje akreditive, nekoliko hiljada demonstranata okupilo se ispred predsedničke palate noseći slogane „Nepoželjan“ i „Nećemo novu Bosnu“.
Dodatno nezadovoljstvo izazvala je vest da je Montgomeri proglašen za počasnog člana Udruženja „Ilinden“, koje okuplja Makedonce u Bugarskoj. Na kraju mandata u Bugarskoj, vlada u Sofiji mu je dodelila orden Stare planine prvog reda i orden konjanika Madare prvog reda. Odlazeći iz Bugarske, ambasador je rekao da je „to njegova lična tragedija i da nikada neće moći da zaboravi Bugarsku“.
Došavši u Hrvatsku, Montgomeri ipak shvata da i od boljeg ima bolje i da je „Hrvatska prava stvar“. Nedugo po stupanju na dužnost, počinje da se zalaže za promenu izbornog zakona, a optuživan je da radi na svrgavanju tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, što je Montgomeri odlučno odbio. Hrvatska vlada odlikovala ga je ordenom princa Trpimira.
Stejt department je smatrao da jedino on od svih američkih diplomata ima dovoljno snage i iskustva da pomogne u demokratizaciji Srbije, prvo preko kancelarije za Jugoslaviju pri američkoj ambasadi u Budimpešti, a posle oktobarskih promena i u Ambasadi SAD u Beogradu.
Montgomeri nije bio popularan u beogradskim diplomatskim krugovima. Kolege iz drugih ambasada smatraju ga nadmenim i prepotentnim. Ni u samoj američkoj ambasadi o njemu nemaju previše lepih reči. Ono zbog čega mu ipak svi dižu kapu jeste njegova istrajnost.
PRIVATNI ŽIVOT
U privatnom životu Montgomeri važi za porodici odanog čoveka. Njegova supruga Lin je tokom boravka u Zagrebu bila glavna zvezda svih džet-set zabava i članica brojnih nevladinih organizacija. Između ostalog, pokrenula je akciju „usvojite minsko polje“. Vilijem Montgomeri voli da vozi motocikl, a odmara se uz čitanje i mali fudbal vikendom. Porodica ima jednog psa.
MONTGOMERI U VIJETNAMSKOM RATU
Montgomeri je godinu dana ratovao u Vjetnamu kao pripadnik „zelenih beretki“. Nosilac je mnogih vojnih odlikovanja, između ostalih bronzane zvezde, vojne medalje za zasluge, pešadijske borbene značke, padobranske značke i medalje za službu. Saborci ga pamte po velikoj hrabrosti i istrajnosti. Jednom prilikom njegov džip je naleteo na minu i zapalio se. Ne obraćajući pažnju na sopstvenu bezbednost, sve povređene je smestio u helikopter koji je lebdeo iznad mesta nesreće, a potom se povukao. Nakon rata bio je aktivan u udruženjima ratnih veterana. Zahvaljujući programima za veterane završio je magistarske studije. Prvu kuću kupio je uz pomoć kredita koji mu je dalo vojno udruženje.
OPASNOSTI U SRBIJI
Tokom rešavanja krize na jugu Srbije Montgomeri je dva puta bio u životnoj opasnosti. Prvi put je njegovo oklopno vozilo naletelo na zaleđeni deo puta i survalo se u provaliju. Vozilo je bilo potpuno uništeno, a Montgomeri je prošao samo sa ogrebotinama. Na istom području, u okolini Lučana, nekoliko nedelja kasnije desio se još jedan incident kada se Montgomeri našao na udaru vatre otvorene sa položaja koje su držali Albanci. U pucnjavi nije bilo povređenih.
