Da li da bere paradajz ili da od svega digne ruke, razmišlja ovih dana Nenad Filipović iz Navalina. Rodno, a neisplativo. Cena od 10 do 20 dinara za kilogram ne može ni da pokrije uloženo. Filipović kaže da je realna cena oko 50 dinara – sve ostalo je gubitak.
Paradajz je zasadio u pet plastenika, na 25 ari. Plastenika je iz godine u godinu sve više. Na 1.800 hektara u plodnoj leskovačkoj kotlini zasađeno je oko 60 miliona biljaka, a prinos po hektaru i do 150 tona. Ogromne količine paradajza nema ko da kupi, a samo što nije džabe.
"Gajbica sa 11 kilograma paradajza je od 150 do 200 dinara", kaže Dragan Đokić iz Togočevca kod Lebana, "a samo praznu gajbu plaćamo 40 dinara, pa vidite."
Sede i čekaju dok nakupci ubijaju cenu, kažu" bolje i za neki dinar nego da bace", navikli su da je proizvodnja povrća uvek lutrija.
"Seljak nikada nema zagarantovanu cenu", ističe Aleksandar Lazarević iz Cenovca, "to ti je kao loto – upadne ili ne."
Uvoza sada nema, tvrde stručnjaci, ali neplanska proizvodnja, sve veće površine i neudruživanje čine svoje. Sve je isto kao i prošle godine, a pouka nije izvučena.
Udruživanje je neophodno, naglašava prof. dr Bratislav Pešić, direktor PSSS Leskovac:
"Poljoprivrednici bi morali da angažuju i agro-menadžera i imaju biznis plan koji ne treba samo da pomogne u izboru sorte paradajza nego i da proceni tržište i finansijski efekat koji je najvažniji. Ovako, sve uloženo i subvencije koje dobijaju od države padaju u vodu."
Da udruživanje daje rezultate potvrđuju malobrojni povrtari koji su se odlučili za biološki tretiran paradajz i sada ga izvoze u Rusiju.
Uskoro stiže i paradajz na otvorenom, a cene paprika, krastavaca i kupusa neočekivano su niske.
rts.leskovac@rts.rs
