Teta MILENA
Teta Milenu sam srela u vreme kada vise nisam verovala da cu sresti nekoga ko je poznavao moje roditelje i ko je po svojoj prirodi i obicajima deo: mojih uspomena, slicica, mirisa, glasova, zubora smeha ili krupne suze.
Ipak srela sam !
Onda, kada mi je USUD nenadno doneo blagost susreta u liku mekom ,toplom i poverljivom.
Poslednji put smo se videle kada sam bila na rucku koji mi je spremila kako je zelela „umesto moje majke“.
Zatim me je pratila niz ulicu , do autobuske stanice, stajjala pored prozora strpljivo ,smestena u moje oci i kao da je zelela da rasklopi te metalne okvire koji su nas delili , da me ponovo uzme u narucje tako krhka i nejaka i nesvesna da je prosla Njena snaga i nadmoc velike majke.
I odnela sam Njen pogled koji se u mene uvukao sa tom poslednjom kretnjom ,sa trzajem autobusa koji je razbio moj vidokrug u kome je bila uramljena slicica sa Njenim likom!
Danas sam putovala u Crkvu da je ponovo sretnem ,
Zamisljala sam ,da me nespretno ranjivo i zeljno ceka kao prosli put i oblacila sam se i cesljala za Nju,da je obradujem i ohrabrim svojim licem dok ne poteku reci…
Danas, poslednji put za ovo nase zemno ranjivo i lomno, nestvarno do bola i stvarno do krika duse.
VECNA JOJ PAMJAT !
Ljiljana Predic-Joksic
-Sydney –
