U Srbiji trenutno postoji pet privatnih univerziteta sa 28 fakulteta, osam visih i devet srednjih skola sa licencom. Na njima se, uz visoku skolarinu, obrazuje impozantan broj mladih, ali mnogi dovode u pitanje kvalitet tako stecenih diploma.
KADA Republicki savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja izda resenje za rad Univerzitetu za poslovne studije iz Beograda, u Srbiji ce broj privatnih i drzavnih univerziteta da se popne na 11 (sest drzavnih: beogradski, novosadski, niski, kragujevacki, pristinski i kosovskomitrovacki i pet privatnih: „BK“, „Megatrend“, Evropski, Novopazarski i gore pomenuti). Veruje se da ce se to desiti vec u ponedeljak, 26. januara, tim pre sto neki tvrde da iza ovog Univerziteta stoji sam ministar prosvete i aktuelni predsednik Saveta Gaso Knezevic, koga formalno nema na spisku osnivaca (osnivaci su bracni par Vesna i Vladimir Vodinelic i Nebojsa Sotric), i zbog cega je ovaj Univerzitet dobio etiketu – „ministarski“. Tvrdi se da postoji i „ministarski“ privatni Fakultet za ekonomiju finansije i administraciju i da iza njega stoji Goran Pitic, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, ali i to nije dokazivo kroz spisak osnivaca.
Verovali ili ne u Srbiji, prema postojecoj evidenciji Ministarstva za prosvetu, ovog trenutka postoji 28 privatnih fakulteta, osam visih i devet srednjih skola, svi sa licencom. Cifre nisu konacne i imaju tendenciju rasta. Primeceno je da postoje i druge privatne srednjoskolske i visokoskolske institucije koje imaju dozvolu pomenutog Saveta, ali se ne pominju na spisku Ministarstva, kao i veliki broj inostranih privatnih skola za srednje i visoko obrazovanje, koje nisu ni trazile licencu, mada rade kao, uslovno receno, „odeljenja“ stranih obrazovnih institucija i izdaju diplome koje se priznaju u svetu.
Da raste broj onih koji se odlucuju na skolovanje u privatnom sektoru svedoci i podatak da „Megatrend univerzitet“, koji u svom sastavu ima cetiri fakulteta, tri vise skole, jedan naucni institut i jednu televiziju, u ovom trenutku ima 12.000 upisanih studenata. To je za samo dve hiljade manje od broja studenata kragujevackog Univerziteta, koji, da podsetimo, u svom sastavu ima cetiri fakulteta vise – ukupno 11. „Megatrend“ ima i 257 stalno zaposlenih profesora i asistenata i nijednog honorarca.
„To je nestvarna cifra“, komentarise broj studenata za „Nezavisnu Svetlost“ Srbijanka Turajlic, pomocnik ministra za prosvetu za visokoskolsko obrazovanje. Ona dodaje da pojedini privatni fakulteti imaju mnogo upisanih, jer trenutno ne postoji sistem koji bi na osnovu uslova za skolovanje odobravao broj studenata i sve to unosio u dozvolu privatnim obrazovnim instutucijama i to je jedan od razloga, kako kaze, sto nam hitno treba novi Zakon o visokoskolskom obrazovanju.
Razni osnivaci
Privatni univerziteti su se prvi put pojavili u Zakonu o univerzitetu iz 1992. godine. Od tada do danas, po recima g-dje Turajlic, nije mnogo toga definisano oko uslova njihovog rada. Reseno je da ga mogu osnovati domaca i strana pravna i fizicka lica, da u svom sastavu moraju imati najmanje tri fakulteta i da saglasnost na elaborat o opravdanosti osnivanja daje Republicki savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja, na cijem se celu ranije nalazio pokojni premijer Djindjic, a sada ministar Knezevic, a na predlog Komisije za akreditaciju.
Prvi privatni fakulteti su se, medjutim, pojavili i pre 1992. godine, pa tako na „Megatrend univerzitetu“ danas kazu da su nedavno proslavili 14 godina postojanja i da su stariji od svih drugih privatnih institucija u Srbiji. Iza ovog Univerziteta, inace, stoji jugoslovenska grupacija koja se razvila iz londonskog „Megatrend International Expert Consortium Limited“, zapravo konsultantske obrazovne kuce osnovane u Velikoj Britaniji 1980. godine.
Univerzitet „Braca Karic“ osnovala je vec poznata kompanija i to je danas najveci privatni univerzitet u Srbiji, bar po broju fakulteta (pet). Evropski univerzitet proistekao je iz Instituta za internacionalni menadzment u Beogradu, a iza Univerziteta u Novom Pazaru stoje razlicita fizicka lica, medju kojima se u vreme njegovog osnivanja pominjao i sam novopazarski muftija. Ima i drugih zanimljivih osnivaca. Recimo, iza Fakulteta za usluzni biznis stoji „Novosadski sajam“, a jedno od prvih predavanja na ovom fakultetu, uz ministra Gorana Pitica, odrzao je i Miodrag Kostic, vlasnik „MK komerca“.
Jednu od srednjih privatnih skola, Opstu gimnaziju „Milutin Milankovic“, osnovalo je Preduzece za spoljasnju i unutrasnju trgovinu „Interspade trade“. Iza Klasicne gimnazije u Novom Beogradu stoji Izdavacko-prometno preduzece „Felicitas“, iza Prve sportske kosarkaske gimnazije „Roto kos – AD za trgovinu ugostiteljstvo i sport“ a iza Zeleznicke industrijske skole u Smederevu Fabrika zeleznickih vozila „Zelvoz“ iz Smedereva.
Privatni fakulteti, vise i srednje skole, menjaju i uobicajenu skolsku mapu Srbije, jer iako je najveca koncentracija u Beogradu, neki se nalaze i po gradovima koji do sada nisu mogle da se hvale velikim brojem visokih skola, kao Sombor na primer, u kome se sada nalazi Fakultet za biofarming „Megatrend univerziteta“, Krusevac sa Fakultetom za industrijski menadzment ili Zajecar, takodje sa Fakultetom za menadzment. Zajednicko im je i to sto su uglavnom okrenuti prakticnoj ekonomiji, odnosno poslovnom biznisu, menadzmentu u razlicitim oblastima i, redje, racunarima, umetnosti i sportu. Klasicnih fakulteta, nalik na drzavne, ima samo na Univerzitetu u Novom Pazaru koji u svom sastavu ima Pravni i Filozofski, ali smatra se da je ovaj Univerzitet osnovan sa namerom da preraste u drzavni.
Krace i prohodnije studije
Zanimljivo je i da gotovo svi ovi fakulteti traju svega po tri godine i imaju uglavnom jednosemestralne ispite (a neki i po tri semestra za godinu), sto je, inace, tendencija razvoja univerziteta po Bolonjskoj deklaraciji. I to je jedan od razloga sto izgledaju primamljivi studentima, a drugi je sto je na njima, uz jednostavniju nastavu i ispite, veca prohodnost. Na ovim fakultetima utociste su nasli i mnogi studenti koji su zaostali na visim godinama drzavnih studija, kojima posle relativno lakog upisa na trecu godinu ne ostaje vise od par ispita do kraja studiranja, nakon kojeg ce takodje dobiti diplomu sedmog stepena strucne spreme.
U zajednicke karakteristike moze se upisati i to da uglavnom nemaju svoje zgrade (redak izuzetak je „BK univerzitet“). Nastava im se odvija mahom vikendom, imaju visoke skolarine, od 800 evra na „Megatrendu“ (u 12 mesecnih rata) do 1.500 na Akademiji „BK“, a interesanto je i da u ovim institucijama gostuje i mnogo predavaca stalno zaposlenih na drzavnim univerzitetima.
– Primetno je da na drzavnim univerzitetima postoji visak zaposlenih, dok na privatnim univerzitetima postoji manjak i bilo bi dobro da se tu izvrsi neka preraspodela kadrova. Nazalost, mnoge kolege zele da profitiraju na dva mesta: novcano na privatnom, a ugledom na drzavnom i bilo bi lepo od njih da se opredele, kaze prof. dr Srbijanka Turajlic. Na pitanje da li u Srbiji ima malo ili mnogo privatnih skola i fakulteta ona odgovara da ne zna kojim bi arsinom merila.
– Ako me pitate da li u Srbiji ima dovoljno intelektualne snage za toliko dobrih fakulteta – rekla bih da nema. Ako fakultete brojimo po stopi stanovnistva – ima ih jos uvek malo, a ako podjemo od potreba privrede – ima ih znacajno vise.
Ipak, ova profesorka smatra da je sama brojcanost „beznacajan podatak“, a znacajnije je uvesti kontrolu kvaliteta i jasnije uslove akreditacije.
– Iskreno, imamo svuda haos. Haos je na privatnim fakultetima i samo malo manji na drzavnim.
„Eksplozija“ menadzera
Rektor „Megatrend univerziteta“ prof. dr Mica Jovanovic Bozinov kaze da njegov univerzitet nema nikakve probleme sa Ministarstvom prosvete, niti mu ono pravi nekakve opstrukcije. Ipak, misli da Ministarstvo kreira pogresnu univerzitetsku politiku, a za jedan od argumenata uzima i „konfekcioniranje“ fakulteta upravo po Bolonjskoj deklaraciji, u cemu, smatra, gube one koji su bolji. U takve ubraja i „Megatrend“, koji je sa Univerziteta u Grenoblu dobio fransizu da radi po njihovim programima („a i oni rade po nekim nasim“), sto smatra istorijskim dogadjajem u prosveti.
To sto se vecina privatnih fakulteta reklamira time da im je polazna osnova Bolonjska deklaracija on obrazlaze recima da im ona daje neke olaksice u osnivanju, kao i u organizaciji rada koja je mnogo jednostavnija od one koja se tradicionalno sprovodi na drzavnim univerzitetima. Razlog sto se vecina privatnih fakulteta opredeljuje za menadzment, po njegovim recima, je sto je njih najjednostavnije osnovati.
– Najmanje investicija treba za fakultet koji se bavi primenjenom ekonomijom jer tu ne treba mnogo opreme. Ako hocete da osnujete neki ozbiljniji fakultet, kao nas za biofarming, gde vam treba i 150 hektara kao ogledno dobro, pa laboratorije, stale i slicno, onda je to mnogo teze, kaze prof. dr Jovanovic.
Ipak, on ne smatra da je lose sto postoji izvesna „eksplozija“ menadzerskih kadrova, jer smatra da je u ovoj zemlji koja je u teskoj krizi dobro ulagati u kadrove.
Prica o privatnim skolama bilo srednjim, visim ili visokim spada u siroke teme i moze da ima mnogo nastavaka. Logican je onaj koji ce uslediti nakon usvajanja novog Zakona o univerzitetu koji ce ovih dana biti javno promovisan, a na Vladi i Skupstini koje se tek formiraju je da ga usvoje ili da krenu u nezahvalnu proceduru kreiranja novog Zakona. Hoce li to znaciti jos godina haosa u srpskoj prosveti videce se kad ove stvari dodju na dnevni red.
