Nedelja se smatra svetom skoro među svim hrišćanima. To je dan odmora i odlaska u crkvu u spomen na vaskrsnuće Isusa Hrista. Ipak, nije uvek bilo tako. Naime, prema četvrtoj Božijoj zapovesti, subota je zapravo dan odmora!
„Sjeti se da svetkuješ dan subotni. Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao. A sedmoga je dana subota, počinak posvećen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata. Ta i Jahve je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotni.“
Dakle, dugi niz godina, dan odmora bila je subota. Ovo je promenio rimski car Konstantin je 321. godine ediktom nedelju uveo kao „venerabili die Solis“ („časni dan Sunca“) kao obvezni dan za svetkovanje.
Konstantin nedelju nije izabrao slučajno. Taj dan su slavili poštovaoci boga Nepobedivog Sunca čiji je kult službeno uveo car Aurelijan, i Mitre – glavnog boga mitraističke religije čiji su poklonici živeli širom Grčke, Rima i Persije.
Uprkos zvaničnoj odredbi, jedno vreme je i subota opstajala kao dan odmora, ali ju je među hrišćanima nedelja ubrzo potisnula. Sabat kao „sveti dan“ danas poštuju Jevreji i Adventisti sedmog dana.
Sa hrišćanskim prihvatanjem nedelje ovaj dan je postao skoro univerzalan kao „dan za odmor“ i kao takav je stigao i do naših dana. U mnogim državama, uključujući veći deo Evrope i Južne Amerike (sem Brazila), nedelja je poslednji dan sedmice. U ostalim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, posmatra se kao prvi dan.
U Gregorijanskom kalendaru, nijedan vek ne može da počinje nedeljom. U jevrejskom kalendaru, nijedna godina ne može da počinje nedeljom. Bilo koji mesec koji počne nedeljom imaće petak trinaesti.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
