U jeku rata, početkom 1995-te godine u Hadžićima kod Sarajeva, opštini koja je pre Dejtonskog sporazuma pripadala Republici Srpskoj, održan je Prvi festival monodrame Republike Srpske u organizaciji Srna-Festa.
U istoriji svetskog pozorišta nije zabeleženo da je na prvoj liniji fronta održan takav kulturni događaj koji je na završnoj večeri predstave pratilo tri hiljade posetilaca. Oni su po završetku predstave posetili i srpske borce na prvoj liniji fronta.
Taj pionirski poduhvat domaći i svetski mediji propratili su sa divljenjem i podrškom.
Pozorišni festival nastao u ratu, otvorio je pokojni profesor dr Nikola Koljević, tada potpredsednik Republike Srpske, i u svom govoru naglasio da je ovo dokaz da je u dugom i teškom ratu u Bosni i Hercegovini srpski narod bio opredeljen za mir jer se do duhovne i moralne obnove može doći samo putevima kulture.
Profesor Koljević je bio strasno vezan za poeziju, za Šekspira naročito. Pisao je i režirao drame, a sa najboljim ocenama završio je svetsku književnoj, u onoj slavnoj, Kišovoj generaciji. Cenjeni profesor Koljević obišao je svet i upoznao mu prednosti i naličja. Bio je čvrsto vezan za tradiciju i isticao da je to važno da bismo znali vrednosti, da ne ostanemo provincijalci u vremenu i prostoru. Težeći uvek ka višem, profesor Koljević je lebdeo između realnog i idealnog, trudeći se da nošen svojim osećajem osvetli senzibilitet vremena i teškog bremena životne uloge u kojoj se našao. Najkrupniji njegov iskorak bio je kada je sa najvećom svetskom klasikom sameravao našu srpsku – Otelo i Banović Strahinju, naporednu priču o Eliotu i Andriću, Jejtsu i Dučiću, šireći tako vidike i učvršćujući srpsku tačku oslonca.
Tadašnji organizatori Prvog festivala monodrame Republike Srpske najavili su održavanje i drugog, već sledeće 1996. godine, ali u novembru 1995. zaključen je Dejtonski mirovni sporazum pa je Festival iz Hadžića, koji su pripali Federaciji, prešao u Lukavicu, u Istočno Sarajevo.
Ali sunce se rađa na istoku, istočno od Istočnog Sarajeva, pa je grupa koja je organizovala Prvi festival umesto organizacije Drugog, snimila film Krstić koji govori o egzodusu živih i mrtvih Srba iz Sarajeva – film koji je na Festivalu kratkometražnog u Beogradu dobio Gran Pri, a u Minsku Zlatnog viteza.
Festival malih scena – monodrama Republike Srpske, nastavio je i dalje da živi i održava se svake godine do danas u Kulturnom centru u Istočnom Sarajevu, u nekadašnjoj zgradi Vojničkog kluba Lukavica.
Obnova ove zgrade davno je počela, nažalost i odavno zastala. Zgrada je samo pokrivena i otvorena je kamerna scena, dok Velika scena i obnova Sarajevskog i Srpskog pozorišta čekaju, prema rečima direktora Kulturnog centra Mladena Jankovića, povoljnije istorijske prilike ili donatorstvo nekog ljubitelja umetnosti.
