Krajem 40ih godina prošlog veka, sovjetski naučnici navodno sproveli su nehuman eksperiment koji je po strahotama verovatno do danas ostao neprevaziđen.
Eksperiment je sproveden nad 5 ljudi koje su naučnici uz pomoć eksperimentalnog gasnog stimulansa održavali budnim čitavih 30 dana.
Ljudi su držani zatvoreni u strogo kontrolisanoj sredini, a unos kiseonika je pažljivo meren kako ih gas, otrovan u velikim količinama, ne bi ugušio. Prostorija u kojoj su se nalazili bila je opremljena toaletom, krevetima bez posteljine, knjigama i hranom dovoljnom za mesec dana.
Ovi nesrećni zamorčići zarobljeni su tokom Drugog svetskog rata nakon čega su osuđeni kao neprijatelji države.
Prvih pet dana sve je delovalo u redu. Subjekti se nisu žalili jer im je dato lažno obećanje da će biti oslobođeni ako se podvrgnu testu i izdrže 30 dana bez sna. Njihove aktivnosti su praćene kroz policajsko ogledalo, a razgovori snimani.
U ovom prvom periodu, ljudi su najčešće razgovarali o traumatičnim iskustvima iz prošlosti, a mračne teme naročito su postale dominantne nakon četvrtog dana.
Posle petog dana, oni su počeli da se žale na okolnosti i događaje koji su ih doveli tu gde jesu i počeli su da se ponašaju izrazito paranoično. Razgovor je postepeno utihnuo, a zatočenici su počeli sve više da šapuću besmislice u mikrofone.
Premda nikada nije dokazano da je eksperiment zaista sproveden, mnogi tvrde da iza ove strašne priče ima bar tračka istine. Bilo kako bilo, legende o sovjetskom eksperimentu žive su do danas, a da li je sve bilo onako kako je opisano, prosudite sami.