Međunarodno pravo je u ovom slučaju veoma jasno: status koji imaju Srbi, van matice, na Balkanu i Jugoistočnoj Evropi, nije samo njihovo garantovano pravo, nego i obaveza matične države, jer je po sistemu reciprociteta, ona garant i zaštitnik statusa ovog dela našeg naroda, što deo političara u SCG ili ne razume ili krajnje potcenjuje.
Pravilno shvaćeni i dobro organizovani Srbi su :
1. politički i ekonomski integrativni faktor u Jugoistočnoj Evropi
2.integrativni faktor na relaciji matica – Srbi u rasejanju
3. integrativni faktor u čvršćem povezivanju zemalja iste duhovne osnove
4. integrativni faktor u procesu boljeg međureligijskog razumevanja.
Srbi sa Balkana i Jugoistočne Evrope po najgrubljoj definiciji čine deo našeg naroda, koji živi izvan matične države, na svom istorijskom, etničkom i nacionalnom prostoru i ima po međunarodnim standardima neku vrstu zaštićenog statusa. Ovo je najbliža odrednica, jer verovatno nijedna nacija u svetu nema tako složenu situaciju u regionu, koji je u geopolitičkom smislu sam po sebi složen.
Srbi iz Jugoistočne Evrope imaju u BiH Republiku Srpsku kao federativnu jedinicu. U Makedoniji su konstitutivan narod.
Status nacionalne manjine imaju u Hrvatskoj ( sa određenim višim stepenom autonomije u Istočnoj Slavoniji), Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji.
Preciznija manjinska prava Srba regulisana su i u Austriji (istorijska kolonija u Beču i brojnost kroz ekonomsku emigraciju), i u Italiji gde se ne osporava istorijsko prisustvo srpske kolonije u Trstu i Furlaniji, nego u Sloveniji, gde tek počinju da im se priznaju neka manjinska prava, bez obzira na viševekovnu prisutnost i brojnost.
U odnosima sa Bugarskom, čini se da zajednička duhovna osnova polako, ali sigurno prevazilazi još uvek sveže istorijske rane. Na terenu, u direktnom kontaktu, u sredinama gde zajedno žive etnički Bugari i Srbi, oseća se da je sve bliže dan kada ćemo pogledati I S T I N I u oči i smoći snage da kažemo: “ Bregalnica je bila ogromna, zajednička greška !“
O duhovnim i svakim drugim vezama sa Grčkom ne treba trošiti reči ( manastir Hilandar, srpska kolonija u Solunu).
Najjači utisak na talas srpskih turista u Turskoj, ostavilo je saznanje o broju ljudi koji govore ili razumeju srpski. čini se da je zaboravljeno, koliko je islamizovanih Srba danas građana Turske i kakav trag su ostavili u istoriji ove države ( srpska kolonija u Carigradu).
Dakle, bez obzira na različite teoretske i praktične prilaze problematici Srba iz Jugoistočne Evrope, jedno je neosporno: ovaj deo našeg naroda nije NI MATICA A NI DIJASPORA . Sama činjenica, da u Jugoistočnoj Evropi, van matice živi približno DVA MILIONA SRBA (brojno veći od Slovenije, identični sa Makedonijom), već je sasvim dovoljan razlog, da budu ravnopravan učesnik u unutrašnjo-srpskom dijalogu i gotovo samostalan faktor u regionu.
Zašto su važne i zašto naglašavamo ove činjenice ?
Na ovaj način mađunarodna zajednica priznaje Balkan i veliki deo Jugoistočne Evrope za NACIONALNU MATICU SRBA, ali osporava pravo na NACIONALNU DRŽAVNOST, na celokupnom srpskom etničkom prostoru:
Prvo, promena prioritetne nacionalne (koja je nosila srpstvo kroz vekove i imala za osnovu očuvanje duhovnog i nacionalnog identiteta) u pravcu prioritetne državne strategije (svi Srbi u jednoj državi), sa kojom smo kao narod ušli u prošli vek pokazala se kao opasna iluzija. Kao i svaka iluzija ona je imala i ima ogromnu cenu, ali je i jednostavna: mnogo je lakše servirati razne ideje o srpskim državnim granicama, nego napregnuti snage i definisati Matičnu državu, u unutrašnje-srpskom dijalogu potražiti i naći izgubljene temelje nacionalnog jedinstva i precizirati ozbiljnu i dugoročnu nacionalnu strategiju.
Drugo, trenutna politička situacija i naš odnos prema regionu i evropskim integracijama pokazuje da slične iluzije imamo i o ovim pitanjima. Sa jedne strane olako dajemo vremenske termine ulaska u Evropu, precizno određujemo granice regiona Jugoistočna Evropa kao da su državne, a sa druge strane olako i prepotentno prelazimo preko činjenice: sve dalje integracije idu isključivo preko balkanskih integracija.
Tako, i u 21.vek ulazimo stihijski i idealistički, što je u geostrateškom smislu veoma opasan presedan, a u političkom smislu krajnje neozbiljan prilaz, koji međunarodna zajednica u najmanju ruku ne razume i oštro sankcioniše. Na ovaj način zajedno sa ostalim narodima Balkana, polako tonemo u faktičko stanje međunarodnog protektorata. Ovu činjenicu nam je potpuno hladno i jasno predočio Visoki komesar
EU za BiH, gospodin Pedi Ešdaun, u sudnici Haškog tribunala.
Iz tog razloga moramo shvatiti, da su temelji evropske strategije „mekih granica“, zasnovane na :
1. čvršćoj regionalnoj političkoj i ekonomskoj saradnji
2. insistiranju na ljudskim pravima.
Ova činjenica u prvi plan stavlja status nacionalnih manjina i velikih etničkih grupa nastalih ekonomskim migracijama.
Prvo, bez obzira što je danas popularno bežati od imena Balkan, činjenica je da ovaj region čini jezgro Jugoistočne Evrope. Međunarodna zajednica precizno definiše države ovog regiona i to su : Srbija i Crna Gora, Hrvatska, BiH, Makedonija, Albanija, Grčka, Bugarska, Rumunija i Turska.
Drugo, region Jugoistočne Evrope je krajnje okviran i njegove „granice“ su uslovljene različitim faktorima: istorijskim, političkim, religijskim, ekonomskim. Ako se svi faktori uzmu u obzir, na regionalnom nivou gotovo pođednako zainteresovane države su: Italija, Austrija, Slovenija, Mađarska i Kipar. Dakle, dalje integracije se prelivaju i kombinuju sa srednjoevropskim, crnomorskim i mediteranskim regionima.
Treće, proces regionalizacije i najnoviji događaji na svetskom nivou bacaju sasvim novo svetlo na Srbe sa Balkana i Jugoistočne Evrope. U njima i u našoj, gotovo idealnoj demografskoj strukturi , krije se istorijska šansa našeg naroda, da povrati ugled i pozicije u međunraodnoj zajednici, kakve je imao i kakve zaslužuje , kao stari, tradicionalni i hrišćanski narod.
Prvi veliki i istorijski korak, napravljen u tom pravcu bilo je prihvatanje lojalnosti i legitimnosti novonastalim državama na Balkanu. Taj toliko bolan korak, ma koliko zakasneo, ipak je zaustavio proces raspadanja srpskog bića po svim šavovima i vratio ovu problematiku u diplomatske vode. U geopolitičkom smislu, Matična država je u većini ostala u prijateljskom okruženju, ušukana sa svih strana.
Zato i mislimo, da su pravilno švaćeni i dobro organizovani Srbi sa Balkana:
1. politički i ekonomski integrativni faktor u jugoistočnoj Evropi
2. integrativni faktor na relaciji matica-Srbi u rasejanju
3. integrativni faktor u čvršćem povezivanju zemalja iste duhovne osnove
4. integrativni faktor u procesu boljeg međureligijskog razumevanja.
Bez obzira što je reč o geografski velikom prostoru za Srbe sa Balkana zajednički su:
1. ODNOSI SA MATICOM
Iz ugla Srba iz Jugoistočne Evrope pitanje svih pitanja je: šta je naša MATIčNA DRŽAVA , odnosno koja je država GARANT i ZAŠTITNIK statusa ovog dela našeg naroda ? Očigledno je da deo političara u Srbiji i Crnoj Gori, kao i u SRJ pre toga, pojam RECIPROCITETA ili ne razumeju ili krajnje potcenjuju. Međunarodno pravo je u ovom slučaju veoma jasno: status koji Srbi imaju u Jugoistočnoj Evropi nije samo njihovo GARANTOVANO PRAVO , nego i OBAVEZA MATIčNE DRŽAVE.
U državama, koje teže da budu ozbiljne, ovom problematikom se bavi mala armija ljudi, resorno ministarstvo, pojedini sektori u gotovo svim drugim ministarstvima, međuresorne grupe, analitički timovi i sl. Za SCG svi ovi sunarodnici su DIJASPORA, za Srbiju su EKONOMSKI EMIGRANTI. Kako drugačije tumačiti činjenicu da je predstavnik Srba iz Rumunije član Saveta DIJASPORE pri Saveznom monistarstvu spoljnih poslova, dok se na republičkom novou ovom problematikom bavi minorni sektor u ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom ???
Koliko je ovo neozbiljna i krajnje opasna situacija govori činjenica da nas ni najnoviji istorijski događaji nisu opametili. Svima je lako dok su Srbi u domicilnim državama lojalni građani, a šta se događa u obrnutom slučaju ? Međunarodne sankcije koej smo trpeli, zvanično su uvedene zbog naše pomoći braći preko Drine. Kao posledica tih događanja usledila je optužnica za agresiju koju su BiH i Hrvatska podnele Međunarodnom sudu u Hagu, protiv SR Jugoslavije. Po istoj optužnici Srbi iz BiH i Hrvatske su samo pobunjeno lokalno stanovništvo izazvano agresijom.
U prošlogodišnjem ratu u Makedonijis Srbi su od strane međunarodne zajednice, (dokumentom pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope), proglašeni STABILIZUJUćIM FAKTOROM, prvi put na jednom mestu posle Drugog svetskog rata.. Kakve bi konsekvence imala matica da je bilo obrnuto ? Kako će matica reagovati , ako se u toj državi upali fitilj novog balkanskog rata, a Srbi promene taktiku i preko noći postanu pobunjeno lokalno stanovništvo ?
S druge strane, međudržavni RECIPROCITET, NE OBAVEZUJE SAMO SRJ I SCG, NEGO I DRUGE DRŽAVE, koje imaju svoje nacionalne manjine u našoj matici. Bošnjaci su nacionalna manjina. Ko odgovara za njihove ekstremne istupe u Sandžaku ? Slično pitanje može da bude postavljeno i za određene i sve češće pojave na severu, istoku i jugu Srbije. Romi su potpuno opravdano dobili status nacionalne manjine, ali ko preuzima odgovornost za postupke, koji izlaze iz okvira tog prava ?
Potrebno li je više dokaza, koliko je Srbima sa Balkana važno definisanje statusa MATIčNE DRŽAVE. Po mišljenju većine predstavnika Srba sa Balkana, bez obzira na sve emocije i lepe želje, SVE JE U RUKAMA SRBIJE . Republika Srpska je podnela ogromne žrtve, istovremeno je u konstantnoj i svakodnevnoj borbi za opstanak. Nametati joj dodatne obaveze krajnje je nerealno, posebno što i međunarodna zajednica ne prihvata takav razvoj događaja.
U prvom koraku znak da se ide ka promeni stava, bilo bi vraćanje resornog ministarstva na republičkom nivou . Na saveznom nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore pri SMIP-u treba formirati neku vrstu koordinacionog tela od predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve, resornog republičkog ministarstva, Republike Srpske, Srba iz Jugoistočne Evrope i Srba iz rasejanja.
2. SRBI U RASEJANJU (DIJASPORI)
Odnosi sa Srbima u rasejanju su veoma česti i bliski, iz krajnje jednostavnog razloga : CELA SRPSKA POLITIčKA I EKONOMSKA DIJASPORA PORED MATIčNE DRŽAVE POTIčE IZ OVOG REGIONA. Dakle, neosporna je činjenica da svi srpski regioni na Balkanu imaju izuzetno moćnu dijasporu, kako u Evropi, tako i u prekookeanskim zemljama.
Tako se Srbi sa Balkana životno zainteresovani i za svoje rođake u rasejanju i za svoje rođake u matici, ali i za svoj opstanak u novonastalim državama, u praktičnom smislu nalaze u poziciji između čekića i nakovnja. Istovremeno poučeni najnovijim tragičnim i gorkim istorijskim iskustvom, ovaj deo našeg naroda se ponaša nacionalno odgovornije od većine predstavnika i matice i rasejanja.
Srbi sa Balkana mnogo bolje od matice osećaju i da Dijaspora NIJE MAŠINAZA PRAVLJENJE PARA, već da je deo istog ŽIVOG SRPSKOG ORGANIZMA. Kao takva ona boluje od istih bolesti kao i matica, što znači da je podeljena i ideološki i lokal-patriotski.
Na primer, već treća generacija Srba iz Zapadne Makedonije (okolina Tetova)živi u Detroitu i uveliko je integrisana u američko društvo. Deca tih emigranata pripadaju samom vrhu američke politike, ekonomije i diplomatije. Otkuda iluzija da su oni pođednako zainteresovani za opstanak Srba, recimo u Sloveniji, kao i za opstanak svojih rođaka u Tetovu ? Da li ih više interesuje ekonomski jaka Vojvodina ili ekonomski jaka Makedonija ?
Dijaspora nisu njeni atraktivni predstavnici, po svojoj suštini ona predstavlja široke slojeve običnog sveta, koji ima svoje probleme, koji se moraju uvažavati. Veoma često su veće duhovne muke našeg naroda u tuđini, nego materijalne u matici. Istovremeno, Srbi u rasejanju, pomalo arogantni i svesni svoje ekonomske atraktivnosti, vrše u svakom slučaju opravdan pritisak na maticu radi ostvarenja svojih prava. činjenica koja zabrinjava je da se gotovo isključivo insistira na političkim pravima, a da se u okviru tih prava težište stavlja na pitanje državljanstva i pravo glasa. Zato, u odnosima sa Srbima u rasejanju, nije slučajno da baš predstavnici Srba sa Balkana stalno naglašavaju i upozoravaju na ključne činjenice iza kojih se krije još jedna velika srpska zabluda sa mogućim nesagledivim posledicama po naše nacionalne interese:
1. Jugoistočna Evropa, Balkan ALI I SRBIJA i CRNA GORA nisu samo srpska matica, nego su i nacionalna matica mnogim, politički i ekonomski uticajnijim, kao i znatno organizovanijim narodima u istoj toj dijaspori : Mađarima, Grcima, Italijanima, Albancima, Turcima, Rumunima, Vlasima, Hrvatima.
2. Međunraodno pravo ne poznaje pojam NACIONALNE DIJASPORE, kako mi to želimo, nego ISKLJUčIVO TERITORIJALNE. Kako je već poznato, na Balkanu su neke nacije delimično proizašle iz srpskog nacionalnog bića, deo tog nacionalnog korpusa poreklom iz Srbije danas naseljava ceo region, neke krajnje neprijateljske teritorijalno pripadaju matici i SVI BI ONI PO TOJ OSNOVI STEKLI PRAVO NA DRŽAVLJANSTVO I NA PRAVO GLASA.
Upravo ove činjenice ukazuju na osnovne nedostatke naše nacionalne strategije. U suštini od Srba u rasejanju se pre svega očekuje da finansijski pomognu i da koristeći svoje pozicije u svetu „lobiraju“ za maticu. Tako, toliko hvaljeni srpski lobisti, za čiji se rad odvajaju ogromna sredstva, služe za još jednu prevaru našeg naroda. Krajnje je vreme da i mi stavimo ovo pitanje na pravo mesto. Svi gore navedeni narodi lobiraju za svoje matične zemlje, ali za razliku od nas ne smatraju to za presudno, svesni da se važni geostrateški pravci, na svetskom nivou ne postavljaju od danas do sutra. U prvi plan se stavlja unutrašnje nacionalno organizovanje i jasni i precizni projekti kratkoročnih , srednjoročnih i dugoročnih nacionalnih ciljeva. Po istom principu i na osnovu takvih projekata pronalaze se saveznici i lobisti, pre svega na osnovu zajedničkih interesa.
3. ODNOSI SA SP CRKVOM
Komunističko nasleđe je ostavilo i duhovnu pustoš, kako u našem narodu tako i u drugim narodima Balkana, pa ne razumeju u dovoljnoj meri uticaje istorijskih verskih zajednica (pravoslavne, rimokatoličke , jevrejske , islamske i protestantske), a samim tim i realna uloga SP Crkve u ovom regionu. U žurbi da se što pre stigne u Evropu, stav SPCrkve i ostalih verskih zajednica se doživljava kao nešto reakcionarno, zastarelo i što sprečava brže integracije.
Istovremeno, ta „žurba“ ima i drugu skrivenu dimenziju: optužiti verske zajednice za odlučujuću ulogu u prethodnom, krvavom građanskom ratu na teritoriji bivše SFRJ. Ne morate se prisećati ljudi koji su odlučivali o sudbinama miliona ljudi. Oni su još uvek u samom političkom vrhu istih država i samodopadljivo glume dobre momke, u borbi protiv lošeg u haškom akcionom trileru. Da li ste barem u jednom od njih prepoznali pravoslavnog, katoličkog, islamskog ili protestantskog vernika ?
Na ovaj način previđaju se najmanje TRI važne činjenice:
1. teroristički napad na Ameriku, doneo je strahovite promene na svetskom nivou i pitanje religijskih odnosa stavio u prvi plan. Uloga SPC je u ovom slučaju nezaobilazna i to ne samo u okvirima pravoslavlja, nego znatno šire.
2. ako ni zbog čega drugog, mnogo važnijeg za naš narod, onda bar zbog ključne političke činjenice da nove države i nacije dobijaju pun međunarodni kredibilitet, tek ako dokažu istorijski kontinuitet. Verovatno, najvažniji dokaz kontinuiteta jeste autokefalnost ili neki oblik samostalnosti „nacionalnih“ crkava. Ovo ej glavni razlog zašto se uporno insisitira na političkom mešanju u unutrašnje odnose sestrinskih Pravoslavnih Crkvi, čak i do zahteva za priznanjem nepostojećih.
3. Srbi sa Balkana imaju različitu ideološku osnovu, različite prilaze nacionalnom pitanju, čak danas pripadaju različitim nacijama. Iz tih razloga i gorkog istorijskog iskustva, jedini siguran temelj, za neophodnu organizacionu nadgradnju i integracije koje slede je ISTA DUHOVNA OSNOVA.
4. KOMUNISTIčKO NASLEđE
Da je komunističko nasleđe živo i sakriveno u masku neke čudne sinteze neokomunizma i neoliberalizma praktično dokazuje činjenica da se i danas ceo sistem blokiranja boljeg srpskog organizovanja propagandno pokriva, već legendarnim „strahom od velikosrpksog“ nacionalizma. Ova teza i danas ima isti efekat i izaziva paranoju kod velikog dela današnjeg srpskog političkog establišmenta, kao i dela međunarodne zajednice kojoj ovakav razvoj događaja odgovara. Zabrinuti za svoju budućnost, zbunjeni svakodnevnim pritiscima, nametnutog osećaja krivice za prethodne istorijske događaje, Srbi se „po navici“ politički nalaze u levim i anacionalnim opcijama, pa su tako najverniji glasači neokomunista na primer u Makedoniji, Sloveniji i Hrvatskoj.
5. RASKOLI
Politička situacija, koja je karakteristična za sve zemlje u tranzciji nije zaobišla ni Srbe sa Balkana. Mlada demokratija je dovela do eksplozije političkog eufemizma i proces cepanja srpskog političkog bića dovelo do granice apsurda. Veliki je broj raznolikih i razjedinjenih srpskih organizacija: političkih partija, kuluturnih zajednica, klubova, udruženja, nevladinih organizacija i sl.
Praktično, ovaj deo našeg naroda konstantno živi pod pritiskom niskog intenziteta, koji je dokazano najteži. Dnevno ih obilaze razne nevladine organizacije, sektaši, politički i ekonomski mešetari, vrlo često iz matice i dijaspore.
Osnovna karakteristika i činjenica koja se ne razume dovoljno u matici i rasejanju je mešanje političkih partija i kulturnih udruženja. Kulturne zajednice se veoma lako registruju i domicilne države ih potenciraju u što većem broju. Političke partije, posebno s nacionalnim predzankom je znatno teže registrovati. Takve „kulturne“ zajednice se veoma često doživljavaju kao organizacije sa jakim političkim uticajem na terenu, što je u najčešćem slučaju netačno.
6. ANTISRPSKA KAMPANJA
Antisrpska kampanja se vodi sa manje ili više intenziteta, bez obzira na demokratske promene u matici.
Pozitivan proces regulisanja zagarantovanih prava više je poslosledica pritiska međunarodne zajednice, nego realne promene stava domicilnih država. Zloupotreba ovih prava dostiže alarmantne razmere. Sprečava se povratak izbeglica, povećava broj montiranih sudskih procesa za nepostojeće ratne zločine, ne vraćaju se nacionalizovani objekti SPC i privatna imovina Srba, ne obnavljaju se osnovne i srednje škole i kulturno-umetnička društva, minimalan je broj termina na državnom radiju i televiziji za emisije na srpskom jeziku, ne priznaju se diplome iz matice i sl.
Istovremeno, matica ne radi ništa, da istoj međunarodnoj zajednici predstavi svoj odnos prema nacionalnim manjinama, koji je po priznanju nekih diplomata jedan od najboljih u Evropi.
7. SOLIDAN EKONOMSKI POTENCIJAL
Za mnoge, 5. oktobar je trebalo da bude prekretnica i da barem zaustai proces daljeg ekonomskog urušavanja. Uzalud su bile opomene Srba sa Balkana i njihova iskustva u tranziciji svojih država. Upravo u ovom segmentu se vidi sva opasnost i iluzija neokomunizma. I dalje se ne švata da više nema političke i dogovorne ekonomije, Trumanovih jaja, radnih akcija, re-eksporta, prepakivanja tuđe robe, sve je to već viđeno, čak se konačno i siroti Alija Sirotanović umorio.
Ekonomsko stanje Matice i Balkana je katastrofalno. Matica je stanju ekonomskog kolapsa i potpuno je nesposobna da izlazak na dalja i velika tržišta. Mogućnosti Srba sa Balkana (i ne samo Srba), u jačoj regionalnoj trgovinskoj saradnji, zajedničkoj proizvodnji i nastupu prema trećim tržištima su veoma velike i raznovrsne.
Na primer, stalno se u prvi plan stavljaju ekonomske mogućnosti, koje imamo na osnovu carinske unije sa Rusijom. Istovremeno se zaboravlja da isti status imaju Makedonija i Turska. Jedna ekonomski moćna zemlja kakva je Austrija ima preciznu strategiju regionalne ekonomske saradnje i na osnovu nje ostvaruje veći promet na regionalnoj osnovi nego u prometu sa EU.
Umesto zaključka, recimo da našu braću Jermene u celom svetu ne okuplja samo pojam nacije, nego i san o Araratu i svesnost da su njihovi preci podneli ogromnu žrtvu, da bi svojoj deci stvorili budućnost. Ararat je danas u Turskoj, Nagorno Karabah u Azerbejdžanu, državi koju je smislio Staljin, ali im to ne sprečava organizovanje na kojem mogu da uče svi mali narodi na svetu, koji žele da opstanu.
Granice matične zemlje su posledica političkih odluka, na koje mi kao narod teško možemo da utičemo, ali niko NE može da uništi saznanje da je Kosovo naša duša, a Balkan naša kuća, naša prva matica.
Sa verom u Boga, sve za Majku Srbiju !
