U kofere koje sam spustila na milanski ćrodrom Malpensa u aprilu 2000. godine stao je jedan ceo zivot prenet iz okvira beogradske stvarnosti gde su i dalje ostali da zive ljudi cija sam lica ponela sa sobom na fotografijama, ulice koje sam prelazila svaki put iznova u mislima, i mirisi…mirisi koji me prate i danas kada u realnosti Milana koji dise nekim drugim ritmovima i mirise na neke druge zacine, pokusavam da sastavim sve delice puzzle-a koji je nekad znacio sigurnost, poznato i udobno uz podrsku porodice, duge setnje sa prijateljima iz detinjstva i iznad svega radijsku karijeru. Karijeru koja je zapocela 1994. na Golf radiju, karijera oduvek sanjana, posao za koji sam predodredjena i za koji sam se u Beogradu izborila. Nakon Golfa su dosli Naxi radio, zatim City i Radio Politika. Autorske emisije, kvizovi, nocni programi, jutarnji servis programi, programi iz kulture, intervjui sa poznatim licnostima, konferencije za stampu…jedan potpuno ostvareni zivot i pronadjen smisao ispred mikrofona. Nakon radijskih reklama na red su dosle i televizijske za sve poznate proizvode P&G-a, zahvaljujuci studiji dikcije i kazu, lepoj boji glasa. Glasa koji dobro zvuci i na italijanskom, potvrda mnogobrojnih pisama koji stizu redakciji radija na kome radim. Naime, nakon 3 godine upornih pokusaja da sama sebi otvorim vrata tako zatvorenog i zasticenog novinarskog sveta ovde u Italiji, svojom upornoscu i valjda tim novinarskim darom da nikad ne odustanemo i da kucamo na sva vrata i po nekoliko puta ma koliko blindirana bila, sami i bez ikakvog poznanstva, uz osmeh i sa strascu prema ovom poslu koja valjda zaista moze doneti samo rezultate…dakle uz mnogo vere i ljubavi i verovatno i pomalo srece, uspela sam da udjem u Radio Popolare (www.radiopopolare.it). Izuzetno poznata italijanska radio stanica sa sedistem u Milanu a slusana na celoj teritoriji Italije i u svetu zahvaljujuci satelitu i internetu. Program koji vodim sa jos dvoje kolega (Claudio Agostoni i Paolo Giulini) zove se Ratka Piratka – putovanje kroz Balkansku muziku koja predstavlja Brazil Evrope (recenica koju kao slogan kazemo na pocetku svake emisije koja je na programu Utorkom u 21.00). Emisija koja je rado slusana medju samim italijanima jer im otkriva da na Balkanu ne postoji samo Goran Bregovic vec hiljadu razlicitih kultura i samim tim raznoraznim muzickih pravaca. Kola, ciganska muzika, trubaci, turbo folk, madjarske uspavanke, bugarski pop, sentimentalne albanske pesme, ciganske violine, cocek, grcka i turska muzika. Emisija u kojoj se mesaju pesme koje su ostavile traga u balkanskoj stvarnosti (Od Balasevica, Bjelog dugmeta preko mnogih drugih izvodjaca ostalih balkanskih zemalja) preko najveceg kica koji bez obzira na sve puni diskoteke glavnih gradova tog podneblja. Ratka Piratka govori i o Srbiji, Beogradu, muzici koja se nekad slusala i koja se sad slusa, o srpskim obicajima i svemu onome sto nasi ljudi rade u Italiji, dakle promovise dogadjaje, izlozbe, zurke i aktivnosti Generalnog konzulata u Milanu sa kojim saradjujem u organizovanju kulturnih desavanja (izlozbe, koncerti, dani srpske kuhinje, suveniri i sl.). Tokom ove 4 godine mog zivota u Milanu u kome sam zasnovala porodicu, stekla nove prijatelje i uspela da nastavim da se bavim jedinim poslom kojim sam oduvek zelela da se bavim – novinarstvom – objavljen je moj clanak o bombardovanju Beograda u listu Grazia, zatim je uradjen intervju o mom zivotu u listu Confidenze za koji sada pisem kao spoljni saradnik. Verujem da postoji veliki broj nasih ljudi koji odlukom da odu da zive u inostranstvo iz bilo kod razloga ne prestaju da veruju u sebe i u to da se snovi i ambicije ostvaruju ma gde god da smo i kojim god da jezikom govorimo. Srdacan pozdrav iz Milana i do skorog «slusanja».
Sanja Lucic
Novinar i radijski voditelj
Milano
