Postovani zemljace u domovini,
Hvala Vam na Vasem kriticnom pismu koje ste mi uputili preko sajta srpske dijaspore. Nadam se da ce urednistvo objaviti sada i ovaj moj odgovor na Vase pismo a kako bi ste bolje razumeli o cemu se radi.
Mene jeste pogodila VELIKA NEPRAVDA u rodnoj mi Srbiji ali ja imam MNOGO RAZLOGA zasto sam napisala ono sto sam napisala izmedju ostalih i razlog da bi bas vama u Matici bilo bolje ako bih time uspela da probudim savest odgovornih u pravosudju. Steta je sto niste znali, dragi zemljace, da sam ja jedna od onih Srba iz dijaspore koja sam po celom svetu prikupljala potpise da se ukinu sankcije Srbiji i Crnoj Gori (tada Saveznoj Republici Jugoslaviji), i da sam zahtevala da poleti nacionalna vazdusna kompanija JAT te da sam o svom trosku bila prvi putnik nakon ukidanja sankcija koje su ukinute posto smo apelovali na Evropski Parlament u Briselu.
Ja sam Srbiju pomagala izdasno kada je bilo najteze i od svoje porodice odvajala za ratnu sirocad. Mali Miroslav u Belom Manastriu je samo jedno od dece koje je podignuto mojom humanom pomoci. Osim toga zalagala sam se da se obustavi satanizacija srspkog naroda, apelovala na odgovorne u Evropi da promene svoj stav prema dogadjanjima na prostorima bivse Jugoslavije jer sam smatrala da slika nije tako crno-bela kao sto se svetu prikazivala, izlazila sam pred kamere i izrazavala svoje zgrazavanje tokom bombardovanja NATO-pakta. Sta sam jos mogla i trebala da uradim i sta sam dobila za uzvrat od Matice?
Zato NEMATE PRAVO da meni pripisujete sve ovo sto ste mi pripisali u Vasem pismu jer ste i Vi licno imali koristi od moje humanosti. Bolje bi bilo da ste Vase pismo uputili odgovornima u Srbiji, onima koji su Srbiju unistavali i unistavaju je i dalje, korumpiranim Predsednicima sudova i javnim tuziocima, neodgovornim sudijama i prevarantima koji pljackaju sve sto stignu. Posle vas u zemlji sada smo mi u rasejanju laka meta za pljacku i otimacinu domacih necasnika.
Nemojte tako, zemljace. Mnogo ste malodusni u svom neznanju nadojeni mrznjom prema svemu sto je spolja i zato mozda ne vidite ono sto je iznutra i ja Vama ne zameram. Inace bih slegla ramenima citajuci ovo Vase pismo ali smatram da ipak treba da Vam odgovorim jer ste ga zaista uputili na pogresnu adresu i pogresnoj osobi. Ja sam u Srbiji rodjena i ako sam preko 35 godina odsutna iz Srbije nje se nikada nisam odrekla niti sam se odrekla svog porekla. Najmanje sam kriva sto je toliko nepravde u svetu ali sam isto tako najmanje zasluzila toliku nepravdu u Srbiji. Moja je porodica opljackana u Srbiji i nije opljackana negde u svetu jer da je opljackana negde drugo isto bih se tako obratila u javnosti. Nemate zato pravo da smatrate da moja porodica koja je odvajala od svojih usta da pomogne Srbiji sada treba da bude kaznjavana od Srbije zbog njene tragedije. To bi bilo krajnje neposteno.
Optuzujete me kako mrzim svoj narod a neznate nista o meni i mojoj plemenitosti. Iako su moje zasluge ogormne ja nisam nista trazila za uzvrat, samo sam trazila pravdu i da mi se vrati ono sto je moje a nisam trazila nista tudje. Kriminalci u Srbiji su prisvojili na prevaru novac za koji je moja porodica celi svoj zivot ustajala u sest sati ujutro a legala kasno u ponoc. No, ja sam se uverila da ste se u Matici svi stavili u odbranu onih koje zapravo treba kaznjavati a da se svetite jednoj zrtvi koja je cinila dobro i koja vam i dalje dobro zeli.
Zato, pogledaj dom svoj, andjele moj, naziv je jedne pesme koja sadrzi sve sto bi smo trebali da znamo. A izmecarem Vas nikada nebih nazvala cak iako ste to mozda i zasluzili. Umesto toga zelim Vam zdravlje i licnu srecu.
Dusanka Bekker-Isakovic, Holandija.
