Od 25.691 podnetog zahteva odobren je postupak za dobijanje azila za 14.037 lica, dok je ostatak odbijen, jer se radi pre svega o takozvanim Dablinskim slučajevima za koje je zadužena neka druga zemlja.
Tom broju treba dodati 8.098 starih zahteva, čiji proces za dobijanje azila je tek sada odobren, tako da su austrijske vlasti trenutno suočene sa 22.135 zahteva za azil, a godišnja gornja granica, koja je utvrđena za prijem izbeglica iznosi 37.500.
Na osnovu ovih podataka očekuje se da će godišnja gornja granica biti dostignuta na jesen, nakon čega će biti potrebna vanredna uredba, kojom će se zaustaviti prijem novih izbeglica.
U poređenju sa prvih šest meseci prošle godine zabeležen je pad od skoro deset odsto po broju podnetih zahteva za azil.
U junu je podneto 3.199 zahteva za azil, što je minus od oko 60 odsto u odnosu na isti mesec 2015. godine.
Kada je reč o zemljama porekla kod tražilaca azila sa oko 8.000 molbi dominiraju Avganistanci.
Daleko iza njih su državljani Sirije, koji su podneli u prvih šest meseci oko 5.100 zahteva.
Među „glavnim“ zemljama porekla su još Irak (1.800), Iran (1.700) i Pakistan (1.500).
Najbolje šanse na pozitivno rešavanje molbi trenutno imaju Sirijci (89 odsto), dok Avganistanci samo u 23 odsto slučajeva dobijaju pozitivan odgovor na zahtev za azil.
