U Oberviljeu i prostorijama za kulturne aktivnosti Udruženja Srba Republike Srpske (ASRS), ispod slike Vuka Karađiča i u dekoru srpske trobojke, po zidu izlepljenih štampanih stihova i pucketanje vatre u kaminu, svi okupljeni su uživali. Treči evropski sabor pesnika dijaspore, u organizaciji Srpskih poeta pariskog kruga, ove godine je ponajviše značio počast Kosovu i ljubavi prema kolevki srpstva, pri čemu je svaki učesnik izneo poneku misao o rodoljublju, u šta su se utkale i pesme o ljubavi, o deci, bombarderima umesto čokoladama, putujučem pužu ili Veselinu Krivokapiču na zapadu Evrope…
A kako se, ne daj Bože, ni u jednom trenutku ne bi osetila monotonija, pobrinuli su se voditelji Dana Dodič i Goran Stojanovič, dopuštajuči i muzici da se razmaše, u izvođenju gostiju iz Nemačke, izvanrednog harmonikaša, studenta Miroslava Marinkoviča i baritona Milana Markoviča, koji su publici poklonili prelepu „Mariju“ iz Buenos Ajresa, a Parižanka Svetlana Manojlovič pesmu koja srce razgaljuje.
Ovaj skup je u potpunosti odisao širinom i kosmopolizmom, u čemu su kao počasni gosti bili poeta iz bratske Rusije Sergej Gloviuk i zamenik ministra kulture Rusije Boris Ivanov. Pozdravljajuči prijatelje i simpatizere rimovanih reči, predstavili su u Rusiji izdatu dvojezičnu antologiju srpskog pesništva pod naslovom „Iz veka u vek“ .
Dakle, iz Nemačke su sa majstorskim pesmama stigli Milan Markovič, LJubiša Simič i Diana Pijetlovič, Švedsku je predstavljao lekar Aleksandar Miloševič koji piše 40 godina i Holandiju Raca Nikolič, Makedoniju je zastupao Zoran Ančevski , dok su boje Francuske „branili“ LJubomir Petrovič, Vlastimir Stanisavljevič, Ranka Todorovič-Grubešič, Miško Vujisič , Boban Miladinovič, Nikola Šuica i voditelji večeri. Svi kroz slapove stihova, koji bi na kantaru emocija vredeli vreče zlata.
U publici je sedela konzul Vera Nečevska. Predsednik Pariske skupštine dijaspore Miča Aleksič i predsednik Patriotske stranke dijaspore Zoran Milinkovič obezbedili su bogatu trpezu, žene ASRS-a angažovale su se u kuhinji, dok je zbog gostoprimstva i širokogrudosti najviše aplauza dobio domačin Rade Adamovič.
