Svečanost je upriličena u hotelu Holiday Inn, na Kensingtonu pred roditeljima, prijateljima i rodbinom naših đaka, ali i velikim brojem uglednih gostiju. Bili su tu predstavnici ambasade i crkve, kao i članovi Okruglog stola srpskih organizacija u Velikoj Britaniji: iz Srpskog saveta, Srpskog društva, Kola srpskih sestara Kosovka devojka, Srpskog sity kluba i dr.
Posebna čast bilo je prisustvo sir Džona Randala, donedavnog člana Parlamenta iz Aksbridža i osvedočenog prijatelja i poštovaoca srpske zajednice u Britaniji.
Skup je pozdravila Olga Stanojlović, predsednica Srpskog saveta Velike Britanije, koja se, pre svega, zahvalila Željku Staševiću, direktoru hotela i njegovom timu, koji su omogućili da se svečanost održi u lepom ambijentu bez ikakve nadoknade.
Zahvalnost je upućena i svima koji su radili na stvaranju i realizaciji kursa i pripremi i ocenjivanju ispita: profesorima sa Univerziteta u Notingamu, dr Davidu Norisu i dr Vladislavi Ribnikar, Jeleni Stanojlović i Mirjani Jovanović-Lazić, kodirektorima studija, nastavnicama Dobrili Kostić, Silvani Brkanlić-Galić i Slađani Stevanovć, kao i organizatorima kursa u Lesteru/Korbiju i Redingu: Svetlani Sabadi i Đurđi Živković.
Mirjana Jovanović-Lazić je podsetila na same začetke ideje Okruglog stola za stvaranje ovakvog kursa. Govorila je i o naporima članova Radne grupe za srpski jezik da upoznaju Ministarstvo prosvete Republike Srbije sa ovom inicijativom i činjenicom da su kolege i roditelji dece iz mnogih sredina u dijaspori saglasne sa ovakvim vidom nastave, u kome se srpski tretira kao tzv. „drugi jezik“, jer prvenstvo nad jezikom predaka među decom uvek ima jezik sredine u kojoj žive.
Želja Srba iz Velike Britanije je da se učenje i nastava srpskog jezika standardizuje širom rasejanja i da se omogući svršenim đacima da im se prizna nivo znanja koji su stekli u skladu sa Jedinstvenom evropskom plaformom o učenju jezika. Posebno je gorući taj problem u dijaspori iz anglo-saksonskog sveta: SAD, Kanadi, Australiji, ali i Argentini, na primer.
Vrhunac večeri je bio kada se pristupilo uručivanju svedočanstava, jer su se prisutnima na kraju obratili i Branislav Lečić i sir Džon Randal.
Vuk Bogdanović je predstavio svoje drugare, učenike, i govorio o tome kako je kurs uspeo njega samog da oblikuje. Istakao je da za njega je ovo tek početak učenja jezika, a ne njegova završnica.
Jovana Koprivica je objasnila prirodu kursa i istakla da se nije učio samo jezik, nego su se širili vidici i o srpskoj kulturi, veri i istoriji.
Marko Petrović-Roice je prisutne i nasmejao, svojim objašnjenjem koliko mu je značajan srpski kao spona sa korenima i pričom da pravi mali rečnik/priručnik za svoje drugare koji uče srpski, u kome se insistira na sinonimima umesto upotrebe stranih reči. Jedan od primera je bio i da ne treba nešto da „lajkujemo“ ili „hejtujemo“ kada to može da nam se sviđa ili ne sviđa!
Branislav Lečić i Marko Grabež su izrazili svoje divljenje posvećenosti naših učenika kojima su od srca čestitali.
