Francuska Akademija nauka proglasila je patent mlade srpske dizajnerke Aleksandre Petrićević (22) izumom godine. Ona je dizajnirala „Uteroskop“, aparat pomoću kojeg će se raditi bezbolne intervencije na grliću materice.
Aleksandra živi u Francuskoj i dizajner je medicinskih pomagala. U saradnji sa lekarima, ali i članovima porodice koji su već osmislili neke patente, došla je do rešenja za svoj izum.
Ona za „Blic“ priča kako je uopšte došla na ideju za izum i ko joj je u svemu tome pomogao.
Koristimo instrumente pronađene još davne 1879.
– Svi zaštitni elementi su odgovor na pitanja i želja ginekologa sa kojima sam komunicirala. Prethodnih godinu dana proučavala sam anatomiju materice, kao i instrumente i aktuelne metode. Iznenadila sam se grubim instrumentima i načinom na koji se primenjuju. Prosto je neverovatno da toliko naprednih tehnologija postoji, da se svakodnevno koriste kao luksuz i komfor, a da su oni važniji nego instrumenti u medecini. Mi i dalje koristimo nehumane i zastarele metode. Neki od njih se koriste još od 1879. godine, kao na primer metalni dilatatori po Hegaru. I zato mi je drago da se o mom izumu pročulo i u Srbiji, jer je ova inovacija za mene veliki napredak za ženski svet – objašnjava Aleksandra.
Uteroskop je napravljen od plastike i štiti od povreda, perforacija, unošenja bakterija i smanjivanje bola tokom ginekološkog pregleda.
– Njegovim korišćenjem može se izbeći upotreba totalnih anestezija, ali i odlazak u operacionu salu, jer se pregled ovim pomagalom može obaviti u ambulanti. Može se koristiti za obične preglede i, naravno, za veće intervencije, kao što je cista na materici, ginekološki karcinomi, kiretaže. Uteroskop zadržava otvoren kanal grlića materice i zato štiti matericu, jer se tako izbegava direktan kontak i obezbeđuje da intervencija prođe bez bilo kakvih neželjenih efekata – ističe Aleksandra.
Proizvodnja će biti u Srbiji
Proglašenju za patent godine prisustvovalo je više od 300 privrednika i bankara iz celog sveta. Već su tada potpisani brojni ugovori. Za proizvod su zainteresovane brojne zemlje EU, ali i ostatka sveta, a prvi uteroskopi već su isporučeni Švajcarskoj. Međutim, Aleksandra je odabrala da se ipak u Srbiji krene sa fabričkom proizvodnjom.
– Moj izum finansira Francuska banka za razvoj inovacija, a za konstrukcioni projekat specijalnih alata i njihovu proizvodnju je angažovana kompanija „PM inzinjering“ iz Čačka koja mi sa njenim stručnim timom daje podršku za proizvodnju svih tih elemenata. Proizvodnja uteroskopa počeće u firmi „Spektrum“ iz Čačka. „Biznis medijacija“ je firma koju sam odabrala i predložila da organizuje proizvodnju i izvoz – kaže Aleksandra.
Njen plan je da se u Srbiji proizvode i izvoze sve potrebne količine širom sveta sa proširivanjem kapaciteta koji mogu biti milionski, jer se godišnje u svetu obavlja između 300 i 400 miliona intervencija na materici.
– Nadam se da će mi i država Srbija izaći u susret nekim subvencijama za proizvodnju i izvoz – iskrena je ova dvadesetdvogodišnjakinja.
Nije prvi pronalazač u porodici
Na pronalaženju ovog aparata pomagali su joj i članovi porodice, koji već imaju patentitrane izume.
– Moji stariji članovi porodice još osamdesetih godina u Francuskoj su unapredili tehnologiju iz oblasti telekomunikacija. Celog života su me učili da razmišljam samo o stvarima koje ne postoje i koje će koristiti bar 10 do 20 odsto populacije iz bilo koje oblasti. Opredelila sam se za medicinu – priča Aleksandra.
Trenutno radi na sledećem patentu, histeroskopu, koji će biti patentiran i zaštićen za oko mesec dana. I na ovom patentu metalni deo će biti zamenjen plastičnim, a interesantna je činjenica da će instrument za jednokratnu upotrebu biti povoljniji i do 50 odsto od samog procesa sterilizacije instrumenata koji su do sada korišćeni višekratno.
– O histeroskopu ne mogu trenutno reći više, jer to nije moj patent, a u toku su pregovori o integrisanju dva instrumenta u jedan gde se traži moja saglasnost. Oblikujem trenutno nove ideje i posvećujem se zdravlju žena, koje je neverovatno zapostavljeno – zaključuje Aleksandra.
izvor : vidovdan.org
