JAKOBSEN PER, akademik, profesor univerziteta. R: 1935, Kopenhagen, Danska. OB: osnovno i srednje obrazovanje zavrsio u Kopenhagenu; studirao medicinu, a 1957. presao na slavistiku (posle usputnog boravka u Jugoslaviji), diplomirao i doktorirao slavistiku na Univerzitetu u Kopenhagenu. ZA: posle diplomiranja prosao sva univerzitetska zvanja, profesor je slavistike; osnivac i sef Odseka za srbokroatistiku Univerziteta u Kopenhagenu. DOS: naucni rad posvetio slavistici, a posebno srbokroatistici; autor vise radova, posebno o istaknutim knjizevnim delima jugoslovenske knjizevnosti; autor Istorije jugoslovenske knjizevnosti; pre dodeljivanja Nobelove nagrade prevodio je prozu Ive Andrica, zatim Miroslava Krlezu, Miodraga Bulatovica, Ranka Marinkovica i dr; zapazenim saopstenjima i referatima istupao na vise slavistickih skupova u svojoj zemlji, Jugoslaviji i u svetu; veoma je zapazena njegova aktivnost u slavistickim organizacijama – Udruzenju slavista Danske, Udruzenju skandinavskih slavista i medjunarodnim slavistickim organizacijama; za svoj naucni i knjizevni rad dobio vise priznanja u svojoj zemlji i u svetu; inostrani je clan Srpske akademije nauka i umetnosti. A: Institute of Last European Studies, Snorres Gade, 17-19, 2300 Cobenhavn S, Danmark.
JAKOVAC ZDRAVKO, poslovni covek. Vlasnik privatne firme u Berlinu; aktivan u drustvenom zivotu; ugledan clan Srpsko-nemackog drustva Vuk Karayic – Braca Grim u Berlinu. A: zivi u Berlinu, Nemacka.
JAKOVLJEVIC-KULJACA SASA, kostimograf. Diplomirala 1971. na Akademiji za primenjenu umetnost u Beogradu, odsek za kostim. Radila je kostimografiju za igrane filmove: Slike iz zivota udarnika, 1972, Dr Mladen Stojanovic, 1973, Crveni udar, 1974, Grlom u jagode, 1975, Petrijin venac, 1980, Ostrvo, 1980, Nesto izmedju, 1982, Za sada bez dobrog naslova, 1988, Vreme cuda, 1989, Za vasu srecu, 1990, Belle epoljue, 1990; takodje je autor kostima za pozorisne predstave: Gospodjica Julija, 1971, Crna mocvara, Sidnej, 1972, Caj od lipe, 1974, Dom Bernarde Albe, 1975, Idem u lov, 1975, Banovic Strahinja, 1979, kao i kostima za veci broj reklamnih i namenskih filmova; bavi se modom neprekidno od 1971. Radila za modnu industriju Pretty Girl fashion (Sidnej 1971.), KTK Zajecar, 1976-87, Reusch (Sidnej 1992-98.), Design center di Vali, Beograd, 1992-97, DBS Beograd, 1994-96, You Fashion studio (Sidnej 1991-98). Izlagala samostalno i na kolektivnim izlozbama. Dobitnik vise nagrada na sajmovima mode kao i nagrade Zlatna arena za najbolji kostim na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli 1983. godine. A: zivi u Beogradu, Jugoslavija i Sidneju, Australija.
JAKSIC zIVKO, inzenjer, humanitarni aktivist u srpskoj dijaspori. R: 09. 06. 1940, Beograd, Jugoslavija. OM: Dragutin. OB: zavrsio gimnaziju i diplomirao hemiju i masinstvo u Birmingemu, Velika Britanija. ZA: radi kao strucnjak za elektro-galvanizaciju i preciscavanje voda u Irskoj, od 1969. DOS: od pocetka izbijanja sukoba na tlu bivse Jugoslavije aktivno se angazovao na suprotstavljanju medijskoj kampanji protiv Srba, upucivanjem pisama i drugih protesta; 1992. pokrenuo i uredjuje casopis Yugoslav Journel; od pocetka 1993. vodi Srpski informativni biro u Irskoj, ciji rad finansira sopstvenim sredstvima; aktivan u drustvenom zivotu malobrojne srpske kolonije u ovoj zemlji. EM: 1955. u Veliku Britaniju, 1969. u Irsku. A: zivi i radi u Dablinu, Republika Irska.
JANIC NIKOLA, reziser, pisac. R: 01. 06. 1942, Sopot, Srbija, Jugoslavija. OM: Momir; LJubinka, dev. Radovanovic. FA: s. Majvor, dev. Sjoestroem; d. Tanja i Aleksandar Janic-Sjoestroem. ZA: vlasnik firme za produkciju i distribuciju TV i igranog filma; predsednik Glasa srpskog naroda, koja ima za cilj sirenje istine o srpskom narodu; potpredsednik Saveza srpskih udruzenja u Svedskoj. DOS: 17 TV filmova, serija i igranih filmova u Svedskoj; knjiga Srpske glave – istina bez odgovora o jednostranim medijima; TV dokumentarne emisije: Intenzivni uticaj, Srbi i Srbi; Koliko je lagalo cutanje (pri zavrsetku), takodje, o pristrasnosti medija; 42 puta ucestvovao u emisijama TV vesti i TV debatama; objavljivao debatne clanke o raspadu bivse Jugoslavije i ratu; clan je Saveta svedske vlade o pitanjima etnicke ravnopravnosti i integracije. IM: 1967, r. licni (porodicni). D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. demokrata. J: srpski, svedski, sluzi se engleskim. DO: da. SL: Sv. Dimitrije. K: pesme Alekse Santica i Jovana Ducica. PE: sve. H: ima ih vise. A: E-mail: serbian.voicezsnjipnet.se/http://home4. snjipnet.se/cnj-41657. Tel: 4608-570-22-227; fax: 46070-554-1382.
JANICIJEVIC NENAD, doktor medicine. R: 06. 04. 1947, Vranovo, Srbija, Jugoslavija. OM: Borislav; Zlata, dev. Jocic. FA: s. Milena, dev. Duskovic, doktor medicine-anesteziolog; d. Jelica (1978), Bora (1980) i Nada (1982), studenti. OB: diplomirao 1971. na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta; boravio 1975-76. u Barbertonu i 1976-78. u Kantonu, Ohajo; stekao pred Americkom komisijom za urgentnu medicinu specijalisticku diplomu. ZA: tokom 1971-74. lekar u bolnici, Smederevo; radio 1978-87. kao lekar hitne pomoci u Southnjestern Emergency Physians; od 1984. do sada direktor Medi Help Medical Center, Mt. Libanon, Pensilvanija, SAD. DOS: autor vise strucnih radova i publikacija, medju kojima su Diabetes Mellitus in Pregnancy (Dijabetes melitus u trudnoci) i Endotoxic Shock in Pregnancy (Endotoksicni sok u trudnoci); predsednik 1991-97. medicinske sekcije Odbora za pomoc Istocnoamericke eparhije Srpske pravoslavne crkve; prikupio i dostavio lekova i medicinske opreme i drugih potreba u Srbiju u vrednosti preko 20 miliona $; obavio mnogobrojna putovanja u Srbiju i Republiku Srpsku radi donosenja humanitarne medicinske pomoci; dobrotvor hrama Sv. Sava na Vracaru sa 10.000 $; predsednik Americko-srpskog informativnog centra, Pitsburg – organizovao vise razgovora o Srbiji; clan rukovodstva Kongresa srpskog ujedinjenja u Americi i bio domacin Osme godisnje skupstine Kongresa, Pitsburg, Pensilvanija. NA: odlikovan od strane Srpske pravoslavne crkve ordenom Sv. Save prvog stepena. IM: 1974, r. politicki. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. republikanac. J: srpski, engleski, francuski. SL: Sv. Petka – 27. oktobra. PE: Tamo daleko… H: tenis. DO: da. A (poslovna): 1691 NJashington Road Mt. Lebanon, PA 15228 USA.
JANICIC ANDREJ – videti pod SIMIC.
JANKOVIC DESANKA, poslovna zena, pesnikinja. R: 25. 08. 1951, Mionica kod Valjeva, Srbija, Jugoslavija. OM: zivorad; Stana. FA: kci Tamara Jankovic (1986), ucenica. OB: zavrsila 1970. srednju skolu u Beogradu; diplomirala 1997. na Visoj administrativnoj skoli u Montrealu, Kanada. ZA: vodi sopstveni posao – predsednica je D. J. Home Improvement, Toronto. DOS: pored vodjenja sopstvene firme i drustvene angazovanosti, pise poeziju; od rane mladosti pise i objavljuje vec vise od dve decenije pesme u casopisima Jugoslavije i Kanade, na srpskom i engleskom jeziku; zastupljena u zajednickoj zbirci jugoslovenske poezije na Severnoamerickom kontinentu Od srca do zavicaja, izd. Bagdale, Krusevac i Matice iseljenika Srbije 1989; objavila dve samostalne zbirke poezije – Kolevka sunca (dvojezicno, na srpskom i engleskom), Toronto-Vindzor, 1996. i Traganja, Beograd, 1997; clan je i sekretar Udruzenja knjizevnih stvaralaca Desanka Maksimovic iz Toronta; ucestvovala na Trecem saboru knjizevnih stvaralaca iz rasejanja 1998. u Beogradu; potpredsednik je drustva Kanadsko-jugoslovenskog prijateljstva. IM: 1972, r. porodicni. D: jugoslovensko i kanadsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. slobodna. J: srpski i engleski, sluzi se ruskim. SL: Sv. Nikola. PE: Ne, nemoj mi prici, D. Maksimovic. H: klizanje, pisanje, svi rucni radovi. DO: da. A: 18 Seeley Dr. # 408., Donjnsvienj – Ont. Canada M3M. 2V8.
JANKOVIC KSENIJA, celiskinja, profesor. R: 26. 10. 1958, Nis, Srbija, Jugoslavija. OM: Pavle; Olga, dev. Rozdnjakov. OB: zavrsila 1976. Specijalnu muzicku skolu, Moskva, 1979. Konzervatorijum u zenevi, Svajcarska, 1982. Muzicku akademiju Detmold, Nemacka. ZA: tokom 1985-87. docent na Muzickoj akademiji, Zagreb; 1987-89. redovni profesor na Muzickoj akademiji, Beograd; od 1989. profesor na Musikhochschule, Vircburg, Nemacka. DOS: pored pedagosko-nastavnicke karijere u zemlji i inostranstvu gostovala u mnogim zemljama i nastupala sa poznatim filharmonijama i kamernim orkestrima; gostovala u Berlinu, Bukurestu, Istanbulu, Kopenhagenu, Madridu, Moskvi i dr. muzickim centrima; nastupala sa londonskim Philharmonia orkestrom, sa firentinskim Maggio musicale, sa RSO i dr, kao i sa Kamernim orkestrom Moskovskog konzervatorijuma, Zagrebackim solistima i dr. kamernim sastavima i na festivalima kamerne muzike u Dubrovniku, Ernenu, Lokenhausu, Ohridu; praizvodila dela Ivana Jeftica, LJubice Maric, Aleksandra Obradovica, Vlastimira Trajkovica; saradjivala sa G. Kremerom, A. Sifom i dr. stvaraocima; snimila vise gramofonskih ploca. NA: dobitnik Prve nagrade Medjunarodnog konkursa celista Gaspar Kasado 1981. Firenca, Oktobarske nagrade Beograda 1981, nagrade Sedam sekretara SKOJ-a 1982, nagrade Orlando 1984, Dubrovnik, Godisnje nagrade UMUS-a 1985, Godisnje nagrade SMUJ-a Zlatna Lira 1987. i dr. priznanja. J: srpski, ruski, nemacki, engleski, francuski. A: zivi i radi u Nemackoj.
JANKOVIC MADLEN, poslovna zena, humanitarni donator. R: Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Ilic Divna. FA: s. Milan, poslovni covek. OB: diplomirala knjizevnost na Beogradskom univerzitetu. ZA: profesor srpskog jezika i knjizevnosti u Beogradu, a zatim u Becu, Austrija. DOS: osnivac Fondacije Madlen Jankovic iz koje se obezbedjuju sredstva za afirmaciju mladih talentovanih stvaraoca i za humanitarne namene u zemlji; iz tog fonda pruza se pomoc mladim intelektualcima i umetnickim talentima, kako bi se sto bolje afirmisali na odgovarajucim poljima delovanja, kao i pomoc ugrozenima, posebno deci; stvorila je, znatnim donacijama, svoju zaduzbinu – Kamernu operu Madlenianum u Zemunu-Beograd. A: zivi u Monte Karlu, Knezevina Monako.
JANKOVIC MILAN, poslovni covek. FA: s. Madlen, dev. Ilic. ZA: radio u spoljno-trgovinskom preduzecu Geneks, Beograd, a potom kao predstavnik tog preduzeca u Becu, Austrija; radio u austrijskoj fabrici posudja, potom osnovao i vodi sopstvenu firmu; sopstvenik kompanije Zepter international. DOS: autor izuma, primenom kojeg je omogucio prooizvodnju nove vrste posudja, a koje je osvojilo evropsko trziste; firma Zepter je registrovana 1967. u Svajcarskoj; kompanija Zepter international ima svoje filijale u oko 30 zemalja u svetu, njena se imovina procenjuje na vise milijardi dolara, ima 15.000 zaposlenih; pored proizvodnje posudja, bavi se i parfimerijom, modom, ulaganjima u sport i sl; sponzor je Formule 1, Kosarkaskog kluba Partizan Zepter, teniskog turnira u Monte Karlu; humanitarni je donator. A: zivi u Monte Karlu, Knezevina Monako.
JANKOVIC PETAR, poslovni covek i predstavnik Demokratske stranke u Velikoj Britaniji. R: 1938, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Dejan. DOS: afirmisan poslovni covek u britanskoj sredini i aktivan u drustvenom i politickom zivotu srpske dijaspore u toj zemlji. IM: 1965. A: 32 Drayton Gardens, SNJ10, London, Great Britain.
JANKOVIC SAVA, knjizevnik i slikar. R: 1923, Klenak (u Sremu), Srbija, Jugoslavija. OM: Dimitrije; LJubica, dev. Stefanovic. FA: s. Zorana, dev. Pecic; d. Marko, Aleksandra. OB: gimnaziju pohadjao u Vukovaru i Rumi, a osmi razred i maturu u Beogradu, kao izbeglica; posle rata u Italiji kod akademskog slikara prof. Kostica i Josifa Majznera, poceo da studira umetnost, a od 1947. je na Univerzitetu u Ahenu, pored umetnosti i skulpture, studirao arhitekturu; na Karnegiu u Pitsburgu nastavlja da studira umetnost. ZA: po dolasku u Ameriku 1951. radio u pocetku fizicke poslove, zatim se zaposljava u jednom inzenjerskom preduzecu kod Pitsburga kao crtac i dizajner; u Baltimoru radio kao inzenjer. DOS: pise poeziju i prozu, a pored toga i slika; objavio do sada dve zbirke poezije – Trenuci i trajanja, 1985. i Putevima i prostorima pesme, 1994; tokom 1994-98. objavio roman Na prelomu, u cetiri toma, izd. Prosvete, Beograd; vrlo je aktivan slikar-portretista, svoje radove redovno izlaze u poznatim galerijama Merilenda; clan udruzenja americkih profesionalnih slikara i prestiznog Carkol kluba, jednog od najstarijih umetnickih klubova u Americi; od 1989. je pocasni clan Udruzenja knjizevnika Srbije. A: 8707 Stocknjell Road Baltimore, MD 21234, USA.
JANKOVIC TIKA, inzenjer elektronike. Aktivan u delovanju na razoblicavanju medijske negativne slike o Srbima – obracao se pisanjem stampi, istupao na radiju, drzao javna predavanja, ucestvovao u organizovanju javnih demonstracija i na dr. nacine nastojao da prezentira istinu o srpskom narodu; prikuplja i dostavlja raznu humanitarnu pomoc; sa porodicom (sinovima) izdrzava desetak ratne sirocadi iz Krajine i Republike Srpske. A: 6083 Loma Prieta Drive, San Hoze, CA 95123, USA.
JANCIKIN JOVAN, nastavnik, istoricar. R: 07. 01. 1959, Segedin, Madjarska. OM: Jeftimir; Julijana, dev. Stevanov. FA: s. Klara, dev. Smicsko, profesor. OB: 1986. Visoka nastavnicka skola, Pecuj. ZA: profesor istorije u skoli, Deska. DOS: delo Prvi srpski ustanak u narodnoj knjizevnosti, izdat u Budimpesti, 1996. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: madjarski i srpski. SL: Velika Gospojina. K: Srpska trilogija, S. Jakovljevica; knjige o srpskoj istoriji. PE: Desanka Maksimovic. H: folklor. A: 6772 Deszk, Arpad u. 8, Hungaria.
JANCIKIN LJUBOMIR, lekar-pulmolog, predavac na univerzitetu. R: 17. 02. 1956, Segedin. OM: Jeftimir; Julijana, dev. Stevanov. FA: s. Andrea, dev. Almasi, lekar; d. Milan (1985), Sandra (1992). OB: diplomirao 1982. na Medicinskom fakultetu, Segedin; 1986. zavrsio specijalizaciju pulmologije. ZA: 1982-87. lekar i specijalista bolnice za plucne bolesti DJula u DJuli; predavac i lekar na katedri i odeljenju za plucne bolesti, Segedinskog Medicinskog fakulteta u Deski, od 1987. DOS: 1983-85. clan omladinske organizacije Demokratskog Saveza Juznih Slovena; kao predsednik pocinje da radi u Mesnoj Samoupravi Srba u Deski, gde doprinosi jos boljem povezivanju i ocuvanju srpske kulture, tradicije i duha. DO: da. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski, ruski, pasivno znanje engleskog. SL: Velika Gospojina. K: dela Ive Andrica i pripovetka Laze Lazarevica Prvi put s ocem na jutrenje. PE: pesme Desanke Maksimovic i narodne iz repertoara Cuneta Gojkovica. H: bastovanstvo i folklor. A: 6772 Deszk, Arpad u. 10, Hungaria; tel: 36-62-271-476.
JANJIC-ANTONIC SLOBODAN LALE, inzenjer arhitekture. R: 28. 04. 1928, Sabac, Jugoslavija. OM: Bora Janjic; Vukosava Antonic. FA: s. Milena De Janjic, dev. Popovic, inzenjer arhitekta; d. Ugljesa (1958), arhitekta, Nebojsa (1960), nuklearni biolog, Aleksandar (1963), inzenjer elektronike. OB: maturirao 1947. u gimnaziji, Sabac; diplomirao 1953. na Arhitektonskom fakultetu, Beograd. ZA: 1953-55. sef centralnog softvera u Institutu za projektovanje i planiranje grada Beograda; 1955-58. sef projektantske organizacije za konstrukciju i razvoj pristanista u Beogradu; 1958-65. sef projekta za izgradnju nove zgrade Politike; 1965-77. sef projekta za radio i TV grada Beograda; sef umetnickog sektora u Agenciji za publicistiku; pomocnik tehnickog direktora Drzavne TV u Karakasu Venecuelana televizion; umetnicki direktor preduzeca Sinemakit, Venecuela; direktor umetnicke korporacije Televen CA; direktor projekta organizacije CISNEROS 1977-98. DOS: autor planova i projekata urbanizacije, objekata i dr. elemenata pristanista Beograd; projekta nove zgrade Politike; projekti za TV toranj na Avali, Deli Jovanu, Fruskoj Gori i Kuvajtu (Bliski istok), projekti za TV centre u Beogradu, Titogradu, TV Tunis, za drzavnu televiziju Venecuele, u Portoriku, Cileu, Gijani i dr; generalni plan urbanizacije grada Dujaila, Irak; paviljone Jugoslavije na sajmovima u Londonu, Stokholmu, Damasku, Budimpesti, Tunisu, Parizu, Los Andjelesu, Solunu, Karakasu, Milanu i dr; stanice podzemne zeleznice Cvetni trg-Tasmajdan i mnogih drugih vaznih objekata; bavi se slikarstvom; dve samostalne izlozbe u galerijama Karakasa, 1979. i 1982; ucestvovao na vise kolektivnih. NA: Oktobarska nagrada za projekat zgrade Politike; jugoslovenska nagrada za arhitekturu za Avalski toranj. IM: 1977, r. poslovni (dugorocni angazman). D: venecuelansko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, spanski, francuski. SL: Sv. DJordje. K: Na Drini cuprija, I. Andrica. PE: Imam jednu zelju… H: slikarstvo. A: Parljue Central Edificio Takaljua Piso 12, Ap. 12-E Karakas, Venezuela.
JANJIC ZAVISA, profesor univerziteta, akademik. R: 21. 02. 1949, Cacak, Srbija, Jugoslavija. OB: maturirao u cacanskoj gimnaziji; diplomirao 1971. na Grupi za meteorologiju Prirodno-matematickog fakulteta, Beograd; magistrirao 1974. i doktorirao 1977. na Univerzitetu u Zagrebu. ZA: 1971-73. radio u Centru za atmosferske nauke pri Prirodno-matematickom fakultetu, Beograd; u Saveznom hidrometeoroloskom zavodu u Beogradu do 1985, a 1985-86. radi u Republickom zavodu; docent od 1978, vanredni profesor od 1987, od kada predaje na Fizickom fakultetu Beogradskog univerziteta, a redovni profesor 1991; radio povremeno, tokom 1975-76. u Evropskom centru za srednjorocnu prognozu vremena, Velika Britanija, 1979. na Univerzitetu u Hamburgu, u Nacionalnom meteoroloskom centru, Vasington, SAD, 1985, preko Univerzitetske korporacije za atmosferska istrazivanja (UCAR) 1987. ponovo je u tom centru, a 1989-90. rukovodi UCAR-ovim naucnim programima u toj ustanovi; od 1994. radi, kao pozvani naucni saradnik u okviru UCAR-ovog programa, u Nacionalnim centrima za prognozu zivotne sredine u Vasingtonu. DOS: svojim istrazivackim radom dao kreativan doprinos u mnogim oblastima modeliranja atmosfere; njegovi naucni rezultati su ugradjeni ili predstavljaju podlogu jednog od najrasprostranjenijih regionalnih modela atmosfere; ovaj model, pored Jugoslavije, koristi se kao glavno sredstvo za kratkorocnu prognozu vremena o i SAD i nekoliko drugih zemalja i za razna istrazivanja u celom svetu; autor i koautor veceg broja radova, od kojih je znatan broj publikovan u najrenomiranijim casopisima u svetu; njegovi radovi su citirani 300 puta u naucnoj literaturi i tekstovima iz ovih oblasti; odrzao je i predavanja, po pozivu, na 14 najuglednijih naucnih skupova, kao i u renomiranim naucnim ustanovama; biran je za clana medjunarodnih strucnih i naucnih institucija: 1982-86. – Radne grupe za istrazivanja kratkorocne i srednjorocne prognoze vremena Komisije za atmosferske nauke Svetske meteoroloske organizacije; od 1983. predsednik Usmeravajuceg odbora Projekta za vantropsko modeliranje vremena te organizacije, a 1985-90. clan Zajednicke radne grupe za numericko eksperimentisanje Komisije za atmosferske nauke Svetske meteoroloske organizacije i Medjunarodnog saveta naucnih unija; 1985-93. biran u Naucni savetodavni komitet Evropskog centra za srednjorocnu prognozu vremena; angazovan je, sa drugim naucnicima, da formulise regionalni numericki model nove generacije za naucna istrazivanja na americkim univerzitetima i za prognozu vremena, po projektu vodecih americkih ustanova u oblasti modeliranja atmosfere; u pomaganju svojoj zemlji, u vreme potpune izolacije, inicirao osnivanje Medjunarodne letnje skole meteorologije u Krivaji, koja je dobila i podrsku Svetske meteoroloske organizacije; dao doprinos stvaranju naucnog podmlatka u ovoj oblasti; clan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1997. NA: dobitnik nagrade Svetske meteoroloske organizacije za podsticaj mladih naucnika 1978. i Borivoje Dobrilovic Trust fond anjard resaerch za jugoslovenske naucnike. A: National Center for Environmental Prediction, NJNJB Room 207, 5200 Auth. Road, Camp Springs, NJashington MD, 20746, USA; e-mail: zavisa.janjicznoaa.gov.
JARIC MARKO, naucnik, univerzitetski profesor. R: 1952, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Vojin; Mileva, dev. Vukobrat. OB: diplomirao 1974. na Odseku za fiziku Prirodno-matematickog fakulteta, Beograd; na poslediplomskim studijama tokom 1974-78. u SAD i doktorirao 1978. na Gradskom univerzitetu NJujorka; usavrsavao se na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju 1978. i na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, 1982. ZA: predavao dve godine na Drzavnom univerzitetu Montana; dve godine je predavao na Harvardu; vanredni profesor na Teksaskom A i M univerzitetu od 1986, a redovni profesor od 1990. na istom univerzitetu. DOS: proucavao u teorijskoj fizici vise podrucja, a osnovno polje njegovih istrazivanja je fizika kondenzovanog stanja materije; u najznacajnije rezultate njegovog istrazivackog rada ubrajaju se primena teorije prostornih grupa na strukturne fazne prelaze, istrazivanja koegzistencije magnetizma i superprovodnosti, teorija ravnotezne polimerizacije i fizika kvazikristala; najbolji student generacije; rano poceo da se bavi naucnim radom – prvi naucni rad Izingov model i treci princip termodinamike, sa prof. Savom Milosevicem, objavio sa 22 godine; doktorirao sa 26 godina, kod prof. Yozefa Birmana, sa disertacijom Teorija, grupa i renormalizaciona teorija, grupa strukturnih faznih prelaza u A-15 superprovodnicima; autor je cetiri knjige i vise od 100 radova, koji su objavljeni u vodecim svetskim casopisima; ucestvovao na vise od 100 naucnih skupova, od kojih je na 30 drzao uvodne referate-predavanja; bio je organizator cetiri medjunarodne konferencije i clan organizacionog odbora za pripremu, takodje, cetiri konferencije; koeficijent citiranosti njegovih radova je 1300; u vreme izbijanja ratnih sukoba na pojedinim podrucjima bivse Jugoslavije i medijskog rata protiv srpskog naroda, energicno je ucestvovao u mnogim aktivnostima, odnosno inicirao takve aktivnosti, kao sto su protestni skupovi Srba u Americi, rasprave i intervjui na televiziji i dr. medijima, a bio i autor napisa u americkoj stampi, sve sa ciljem da americku javnost upozna sa sustinom zbivanja na tim prostorima. NA: dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za uspehe na studijama; dobitnik prestizne Milerove stipendije i Humboltove stipendije za naucno usavrsavanje. – Preminuo je 25. 10. 1997.
JAHIC-zIVOJINOVIC FAHRETA, LEPA BRENA, estradna umetnica – vokalni solista. R: 20. 10. 1960, Tuzla, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). FA: s. Slobodan zivojinovic, teniser i poslovni covek; d. Stefan (1992), Viktor-Ernest (1998). OB: maturirala 1979. u gimnaziji, Brcko; studirala turizmologiju na Prirodno-matematickom fakultetu, Beograd. DOS: nastupala sa orkestrom Lira u Backoj Palanci, Novom Sadu i Kikindi, a zatim u beogradskom Tasu i Jugoslaviji; nastupala vise od 8.000 puta na solistickim koncertima u zemlji i inostranstvu, od kojih je 17 uzastopnih koncerata odrzala 1985. u Sava centru i 31 koncert 1986. u Domu sindikata, Beograd; koncert na mostarskom stadionu 1984. pred 25.000, na temisvarskom 1986. pred 60.000 i na sofijskom 1989. pred 85.000 posetilaca; snimila veliki broj singl ploca, vise od 15 albuma i vise audio kaseta, u vise od sedam mil. primeraka i nekoliko video kaseta u vise od pola mil. primeraka; najpopularnije ploce Cacak, Cacak 1983, Mile voli disko 1984, Sitnije cile 1985, Hajde da se volimo 1986, Mico, Mico 1987, Kazni ga boze 1990, Ja nemam drugi dom 1993, Kazna bozija 1994. i dr; glumila u filmovima Nema problema i Tesna koza 1985, Jaguarov skok 1986. i Hajde da se volimo I, II i III, 1987/88/89. NA: dobitnik nekoliko zlatnih, platinastih i dijamantskih ploca, sest Oskara popularnosti; proglasena 1985. Najpopularnijom pevacicom godine i za Pocasnog gradjanina Kikinde, za Licnost godine 1988. i 1989. PR: n. jugoslovenska. J: srpski, engleski. A: zivi na Floridi, SAD, i u Beogradu, SR Jugoslavija.
JEVTIC DESIMIR, profesor univerziteta, ambasador. R: 16. 12. 1938, Krusevac, Jugoslavija. OM: Miodrag; Vidosava, dev. Jovanovic. FA: s. Ivanka, dev. Stojanovic, diplomirani farmaceut; d. Vladan (1965), dipl. masinski inzenjer. OB: diplomirao 1962. na Masinskom fakultetu Beogradskog univerziteta; 1978. poslediplomske studije na Masinskom fakultetu – magistrirao i doktorirao tehnicke nauke. ZA: profesor (svih stepena do redovnog) Masinskog fakulteta Beogradskog univerziteta – tokom 1978-81. u Kraljevu; 1981-86. generalni direktor preduzeca 14. oktobar, Krusevac; 1986-90. predsednik Izvrsnog veca (vlade) Socijalisticke Republike Srbije; od 1990. izvanredni i opunomoceni ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Bukurestu, Rumunija. DOS: angazovan na strucnom i naucnom planu, u privrednim poslovima, ekonomskom i politickom zivotu Srbije, a 90-ih u diplomatiji; ostvario vise inovacija iz oblasti tehnike; autor dve knjige i vise strucnih radova objavljenih u zemlji i inostranstvu; ostvarujuci svoje umetnicke afinitete, slika i stvara skulpture koje je izlagao na 12 samostalnih izlozbi u zemlji i inostranstvu. NA: pocasni doktor nauka Univerziteta u Bukurestu; odlikovan Ordenom rada sa srebrnim zracima; dobitnik i drugih priznanja. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. van partija. J: srpski, ruski, engleski, rumunski. SL: Sv. Luka. K: Vreme prolazi kroz avliju, M. Danojlica. PE: Oj, Moravo… H: pcelarstvo. DO: da. A: zivi u Rumuniji i Jugoslaviji – 11000 Beograd, Alekse Nenadovica 10.
JEVTIC IVAN, kompozitor. R: 29. 04. 1947, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Dusan, ekonomista i pravnik; Leposava dev. Deljanin, uciteljica. FA: s. Lidija, pravnik. OB: maturirao 1966. u Srednjoj muzickoj skoli Mokranjac, Beograd; diplomirao u klasi prof. S. Rajicica na Fakultetu muzicke umetnosti, Beograd, 1971, magistrirao 1973; usavrsavao se kod O. Mesijana, Pariz i kod A. Ula, Bec. DOS: autor vise od 60 kompozicija – Treci gudacki kvartet, Prva simfonija, Simfonijski koncert za trubu i orkestar, simfonijska poema Uzdah zemlje, Diverti mento (za dve trube), Herojski komadi za orgulje i blehani kvintet, Kako je lep dan za kamerni gudacki orkestar i trubu, Ka Vizantiji za violu i kamerni gudacki orkestar, Na vratima Svarcvalda, S ljubavlju i zarom za obou i gudacki orkestar, I sedmi andjeo zatrubi, Klavirski trio, Sonata za violinu i klavir, Sonata za violoncelo i klavir, klavirski ciklus Vecne vizije, televizijski balet Maska crvene smrti; vise koncerata za klavir, trubu i flautu; gostovao u Nemackoj, Francuskoj, Rusiji, Kanadi, SAD, Engleskoj, Cehoslovackoj, Austriji; snimio sest kompakt diskova. PR: n. srpska. J: srpski, engleski, nemacki, francuski. H: slikarstvo. A: zivi u Francuskoj.
JEVTIC MIRA, koncertni pijanista. R: 29. 05. 1953, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Dusan, ekonomista i pravnik; Leposava, dev. Deljanin, uciteljica. FA: s. Dragan, matematicar. OB: maturirala 1971. u Srednjoj muzickoj skoli Mokranjac, Beograd; diplomirala klavir na Konzervatorijumu P. I. Cajkovski 1976, klasa prof. B. Davidovica, a magistrirala 1980; Moskovski konzervatorijum, 1976-78, klasa prof. S. Nojgausa. ZA: slobodni umetnik. DOS: svira od svoje najranije mladosti – do 12. godine osvojila pet prvih nacionalnih nagrada; nastupala kao solista sa orkestrima Moskovske filharmonije, Moskovskog radija, Lenjingradske filharmonije, Tomskove filharmonije, Stutgartskog radija, Novosibirske simfonije i dr; najzapazeniji su, izmedju ostalih, koncerti u Corto Hale, Pariz, 1979, u Filharmonijskoj dvorani, Lenjingrad 1990, na Moskovskom konzervatorijumu, 1992, na Kolarcevom narodnom univerzitetu, Beograd, 1992; snimila veci broj ploca, kompakt diskova za Collegno Minhen, Art & Electronic San Francisko i ANJARD, Sidnej, i performansa za radio i TV. NA: osvojila je Drugu nagradu na Internacionalnom klavirskom takmicenju 1979. IM: 1992. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, ruski, engleskim se sluzi. A: zivi u Sidneju, Australija.
JEVTIC SLOBODAN SLOBO, akademski slikar-scenograf. R: 24. 01. 1934, Valjevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Jevta, Nadezda. FA: s. zanin, dev. Zysman, trgovkinja; d. Anuk, istoricar umetnosti i slikar, Vladimir, ekonomist. OB: zavrsio gimnaziju u Valjevu; studirao arhitekturu 1953-57. u Beogradu; diplomirao 1962. scenografiju na Akademiji za primenjenu umetnost, Beograd. ZA: slobodan umetnik scenograf-slikar; od 1984. umetnicki direktor Muzeja savremene umetnosti u Samalijeru, Francuska. DOS: prvi put izlaze 1957. u Valjevu i Sapcu; od 1953-63. sef dekoratera bioskopa i pozorista; od 1964. izlaze na mnogobrojnim izlozbama: grupne i samostalne u Francuskoj, Italiji, SAD, Nemackoj, Japanu, redovno u salonima Grand Palais; 1968. realizuje jedan film, kao saradnik Sidni Polaka; ostvario i vise dela zidnog slikarstva u Valjevu i Beogradu, u Obieru, Samalijeru i Orsinu; 1984. stvara Udruzenje muzeja savremene umetnosti u Samalijeru, sa gradonacelnikom tog grada, Klod Volfom; kao slikar, dekorater i organizator, realizuje od 1982, zatim 1986, Internacionalni festival savremene umetnosti u Klermon-Feranu; 1988. organizovao prvi put Svetsko trijenale minijaturnih grafika u Samalijeru, koje je odrzano i 1991. i 1994; idejni tvorac i organizator izlozbe Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990, Beograd. NA: Velika medalja Francuske – Art et Letre; clan Akademije internacional Greci-Marimo, Italija; veliki broj priznanja za izlozbe i dela prikazana na medjunarodnim salonima. IM: 1964, r. politicki i umetnicko usavrsavanje. D: francusko. PR: n. francusko-srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski, engleski, italijanski. A: SLOBO, Artste Peintre, Ternant, 63870 Orcines, France.
JEKIC BACANOVIC DANICA, bibliograf za jugoistocnu Evropu u penziji. R: 07. 07. 1927, Cerevic – Srem, Srbija, Jugoslavija. OM: zivko Bacanovic; Darinka, dev. Stankovic. OB: maturirala u Drugoj zenskoj gimnaziji, 1948, Beograd; diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, 1955, Beograd; 1962. magistrirala iz istorije umetnosti i bibliotekarstva 1965. na Univerzitetu u Micigenu. ZA: bibliotekar u odeljenju za umetnost NJujorske javne biblioteke 1965-68; bibliotekar specijalista za jugoistocnu Evropu Univerzitetske biblioteke 1968-92, Micigen. DOS: bila clan Severnoamerickog drustva za srpske studije i ucesnik na strucnim slavistickim skupovima; pratila izdavanje strucne kulturno-istorijske, lingvisticke, politicke i druge literature u oblasti drustvenih nauka sa podrucja jugoistocne Evrope, vrsila izbor i nabavku za Univerzitetsku biblioteku u Micigenu koja je postala jedan od najbogatijih centara za jugoslovenske studije, a knjige su koristili ne samo americki, vec i strani, pa i jugoslovenski istrazivaci (Vladimir Dedijer, Pavle Ivic, Mihailo Markovic, Svetozar Stojanovic i dr.); clan je Kongresa srpskog ujedinjenja od osnivanja i aktivni ucesnik u prikupljanju humanitarne pomoci. IM: 1957, r. porodicni. D: americko. PR: v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruski. SL: Sv. Jovan. K: Srpska trilogija, St. Jakovljevica. PE: Tamo daleko; Padajte braco, plinte u krvi, DJ. Jaksica. H: setnje, plivanje. DO: da. A: od 1. X-1. V: NJashington D.C. 2475 Virginia Ave N.NJ., USA; od 1. V-1. X: Cerevic, Srem, Jovana Grcica Milenka 30, Jugoslavija.
JELIC RUzA, profesor i prevodilac. R: 12. 07. 1970, Morz, Svajcarska. OM: Manojlo, humanitarni donator i aktivista; Radmila, dev. Markovic. OB: zavrsila osnovnu i osmogodisnju skolu; maturirala gimnaziju (smer strani jezici); Filoloski fakultet, Lozana, glavni predmet: francuska knjizevnost, pod 2) engleska knjizevnost i 3) politicke nauke. ZA: od 1995. predaje engleski jezik u skoli u Lozani. DOS: angazovala se u borbi protiv dezinformacija i satanizacije Srba u proteklom ratu – na clanke koji su sirili neproverene ili iskrivljene informacije, poluistine ili parcijalnu viziju tog rata, reagovala pismima visokotiraznim listovima Svajcarske i Francuske, kojima je opovrgavala njihove napise, kao sto su 24 Heures, Le Nouveau LJuotiden, Le Matin, L’Hebdo i dr; pisala i Lekarima sveta, kao i pojedinim javnim licnostima; prevela, u saradnji sa jos dva prevodioca, Aveti rata Vjekoslava Radovica, izdavac L’Age d’Homme, Lozana, 1991; prevela knjigu Srbi, narod kao talac Vasilija Krestica, istog izdavaca 1992. i knjigu Zelena coja Montenegra Mome Kapora, isti izdavac, Lozana, 1994. D: dvojno – jugoslovensko i svajcarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski, engleski, italijanski, grcki. SL: DJurdjevdan. K: Blago cara Radovana, J. Ducica; Znakovi pored puta, I. Andrica; Noz, V. Draskovica; Nusiceva dela. PE: sve starogradske i izvorne narodne pesme. H: citanje, ucenje i usavrsavanje jezika, prevodjenje, putovanje. DO: da. A: Rue Verdeaux 7B, 1020 Renens, Suisse.
JELICIC RADOMIR, poslovni covek, direktor. Diplomirani masinski inzenjer; u struci napredovao i dospeo do menayerske pozicije u firmama u kojima je radio – direktor je proizvodnj
