DRŽAVA PROCENILA TROŠKOVE IZBORA U DIJASPORI
ZA GLASANJE 2,2 MILIONA EVRA
• Za smeštaj i dnevnice ljudi koji će raditi na izborima potrebno 222.000, a za prevoz više od 165.000 evra, piše u izveštaju MIP-a
Ukoliko Republička izborna komisija prihvati predračun Ministarstva inostranih poslova o troškovima predsedničkih izbora u dijaspori, poreske obveznike u Srbiji junski izbori mogli bi koštati 1.196.000, odnosno 2,2 miliona evra, ukoliko bude drugog izbornog kruga.
Iz računice se može videti da je najviše novca planirano za dnevnice ljudi koji će biti angažovani u obezbeđenju izbora – preko 339.000 evra. Za tehniku angažovanu takođe za obezbeđenje, planirano je 258.000 evra. Velika stavka planirana je i za smeštaj i dnevnice – preko 222.000, kao i za prevoz – više od 165.000 evra. Sume se odnose na petodnevni smeštaj ljudi angažovanih u obavljanju i obezbeđivanju izbora u šezdeset jednoj državi.
Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković u dopisu RIK-u ističe da će sve učiniti kako bi troškovi bili svedeni na minimimum i da će angažovano osoblje putovati, vozom, autobusom ili kolima, kada je god to moguće.
Na drugoj strani, nijedna državna služba ne zna koliko ima srpskih državljana u inostranstvu koji su potencijalni glasači, niti koliko će se njih prijaviti da svoje pravo iskoriste u zemljama gde žive.
Vraćanje para?
MIP se obavezao da će voditi preciznu evidenciju troškova i nakon završenog izbornog procesa, u skladu sa zakonskim obavezama, vratiti višak sredstava, navodi se u predračunu troškova izbora u dijaspori.
– Postoje razne informacije o broju potencijalnih birača u inostranstvu, ali će najpreciznija biti ona koliko se naših ljudi prijavilo da glasa – kaže za „Vesti“ Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, organizacije koja je dobila dozvolu RIK-a da nadgleda izborni proces i u inostranstvu.
Portparol RIK-a Miodrag Petrović navodi primer da se u nekim zemljama do sada diplomatsko-konzularnim predstavništvima niko nije prijavio, da je u Helsinkiju to učinio samo jedan čovek, a svega tridesetak u Atini.
Ako se ovakav tempo nastavi do 20. maja, kada je krajni rok za registraciju birača u dijaspori, biće svega nekoliko hiljada glasača, a državna kasa biće lakša za dva miliona evra.
Marko Blagojević kaže da RIK nema drugi izbor nego da omogući svim državljanima koji na to imaju pravo da glasaju u inostranstvu.
– Bitno je da im se to zakonsko pravo omogući, a njih niko ne može da primora da glasaju. Nadležne državne službe jedino mogu da boljim informisanjem građana u inostranstvu utiču na njihov veći odziv na izborima – napominje Blagojević.
