Po je rođen u Bostonu 1809. godine. Majka Elizabet bila je glumica, koja je, pošto ju je muž Dejvid napustio, ostala sama sa dvoje dece i trećim na putu. O Poovom ocu se zna samo da je nestao; neki su pretpostavljali da je pobegao sa drugom ženom, a drugi tvrdili da je umro.
Elizabet Po je rodila ćerku, a zatim obolela od tuberkuloze. Prinuđena da izdržava decu, krhkog zdravlja, ubrzo umire.
Poa je usvojila Fransis Alan, čiji je muž bio dobrostojeći trgovac. Živeli su u Ričmondu – administrativnom centru, gde su ih veoma cenili.
Po sa novom porodicom boravi u Evropi, u Škotskoj, gde kreće u školu, a zatim odlazi za pomajkom u London. Bez obzira na to što posao poočima nije cvetao, budući pisac ide u najbolje škole. Svestran, obrazovan, talentovan, postaje ponos svoje porodice.
U Ričmondu se zaljubljuje u lepu Džejn Stenard, međutim, kada devojka iznenada umre, Po biva neutešan. Tako nastaje poznata pesma „Heleni“. Posle nekog vremena nalazi utehu u petnaestogodišnjoj Elviri Rojston, inteligentnoj, senzibilnoj devojci, koja postaje njegova verenica.
Godine 1826. upisuje se na novootvoreni univerzitet u Virdžiniji, ali zbog lošeg odnosa sa poočimom jedva sastavlja kraj s krajem. Počinje da se kocka, zadužuje, pije. Poočim ispoljava netrpeljivost prema Pou i utiče na to da Elvira Rojston ne dobije nijedno njegovo pismo sa fakulteta. Zbog dugova i besprizornog ponašanja vraća ga kući, a zatim ga ostavlja da sam brine o sebi. Za to vreme, Elviru udaju za drugoga.
Školovanje za oficira
Po se u Bostonu prijavljuje u vojsku, pod imenom Peri. Iako umetnička, pesnička duša, on se sasvim lepo snalazi u vojsci, gde nastavlja da piše, pa 1827. izlazi njegova prva zbirka poezije „Tamerlan i druge pesme“. U vojsci napreduje i biva primljen na vojnu akademiju u Vest Pointu, gde se školuje za oficira.
U početku pokazuje odlične rezultate, međutim, kako pomajka umire, a poočima u pismu naziva pijanicom, Po počinje da se opija i krši stroga pravila vojske, pa ga izbacuju sa akademije.
Po napuštanju vojne akademije, stupa u kontakt sa rođacima u Baltimoru. Rešava da se tamo preseli i vremenom stiče reputaciju dobrog pisca i urednika. U kući Poovih u Baltimoru glavnu reč vodila je Marija Klem, sestra Poovog oca, brinući sama o deci i ostatku porodice.
U to vreme, umire Poov poočim, ne ostavljajući mu nikakvo nasledstvo, a pisac se zatim vraća u Ričmond i postaje pomoćnik urednika časopisa „Mesindžer“. Boraveći u Baltimoru, Po razmišlja da bi mogao da se oženi Virdžinijom, tada dvanaestogodišnjom ćerkom Marije Klem, kad za to dođe vreme.
Međutim, u Ričmondu dobija telegram sa obaveštenjem da će Virdžinija živeti kod rođaka koji će se brinuti o njoj. Uznemireni Po piše Virdžiniji i uspeva da je pridobije.
Posle neprijatne epizode kada zbog pijanstva dobija otkaz u „Mesindžeru“, uspeva da se vrati na posao, a zatim se on, gospođa Klem i Virdžinija useljavaju u novu kuću u Ričmondu.
Otkaz zbog naprednih ideja
Na poslu pokazuje veliki uspeh, pa tako tiraž „Mesindžera“ pod njegovom upravom raste sa 500 na 3500 primeraka mesečno. Časopis postaje jedan od najboljih u Americi, ali Poa, zbog suviše naprednih ideja, vlasnik lista otpušta 1837. godine.
Dvadesetsedmogodišnji pesnik ženi se Virdžinijom koja tada ima samo trinaest godina. Po gubitku posla, sele se u Njujork, u Grinič Vilidž, gde gospođa Klem vodi pansion, a Po se usavršava u pisanju pripovedaka. Tada počinje da piše „Avanture Artura Gordona Pima“.
Prelaze potom u Filadelfiju, gde umetnik piše neka od svojih najboljih dela. Radeći u „Grejemovom časopisu za dame i gospodu“, koji je prvobitno bio njegova ideja, Po pristojno živi i vodi list po svom nahođenju, pa je to jedan od najmirnijih perioda u piščevom životu. Taj period ubrzo kvare Virdžinijina tuberkuloza, Poov povratak alkoholu i gubitak posla.
Život u kolibi
Sve više se opija, vređa ljude, pravi ekscese. Njegovo nestabilno ponašanje i promene raspoloženja mogli su, između ostalog, biti izazvani dijabetesom, o čemu govore pojedini književni istoričari. Po se vraća u Njujork, počinje da radi u „Ivning miroru“ i, sada već poznat, uspeva da obezbedi odlične honorare za svoje tekstove.
Tada nastaje čuvena poema „Gavran“, koja, objavljena u „Miroru“, izazaziva ogromnu pažnju publike. „Gavran“ je Pou doneo veliku slavu i popularnost. Ostavši ponovo bez posla, živi u kolibi u blizini Njujorka, teško podnoseći takve uslove života.
Nakon što Virdžinija umre 1847. godine, počinje sve više da upada u nevolje. Zanimljivo je da je, iako i dalje slavan, potpuno bez novca. Pogođen Virdžinijinom smrću, impulsivno kreće u Filadelfiju, bez nekog konkretnog plana.
Smrt kao tajanstveni zaplet u pričama
U Ričmondu sreće Elviru (sada) Selton, postaju ponovo bliski, međutim, iznenada napušta grad baš kada je trebalo da se venčaju. Nalaze ga na ulici u Baltimoru, u tuđoj odeći.
Nije se tačno znalo od čega je bolovao; umro je nekoliko dana kasnije. Za piščevu smrt gospođa Klem saznala je iz novina. Način na koji je umro Edgar Alan Po ‒ podseća na tajanstvene zaplete njegovih priča.
Nesrećan, nesređen, emocionalno i psihološki složene ličnosti, Po je na polju književnosti prvi veliki predstavnik romantizma „sa one strane okeana“.
Njegove priče strave i detektivske pripovetke ostale su do danas antologijski vredne. Od nastanka do danas bile su privlačne raznim drugim umetnicima, pa su se tako motivi Poovih dela našli u slikarstvu, na filmu, u stripu, i u drugim umetnostima.
