Poslovna konferencija dijaspore i otadžbine
Drugog dana susreta dijaspore i otadžbine u Beogradu, koji su okupili preko 100 naših ljudi iz sveta, (26. juna) održana je Poslovna konferencija sa prezentacijom ponude i tražnje konkretnih projekata na kojima će srpski biznismeni iz dijaspore biti angažovani u narednom periodu. Bila je to prilika da se predstave mogućnosti za ulaganja u obostranu korist, a sudeći po iskazanom interesovanju, potencijali za saradnju postoje i u u dijaspori i u matici, spremnost i entuzijazam posebno, tako da udruženi samo mogu biti na dobrobit svih. Ovo i jeste istorijski početak realizacije važnih konkretnih projekata i želja, kako je naglasio pomoćnik ministra za dijasporu Vukman Krivokuća, koji je istakao da se radi o zajedničkoj misiji dijaspore i otadžbine, te je došlo vreme misionara da do kraja realizuju svoje kreativne zamisli radi budućnosti i prospariteta svoje zemlje matice. U tome i borba protiv birokratizma mora doći do izražaja, jer mi sami određujemo brzinu realizacije projekata koji su zajednički osmišljeni, a sigurno da postoji hitnost zadatka da zajedno utremo put ka Evropi, rekao je Krivokuća, napominjući da Evropska unija daje veliki doprinos procesu integracije, što je ključni element stabilizacije za zemlje koje su spremne da usvoje evropske standarde. Vlada Srbije je u tom pravcu delovala donošenjem ključnih zakona koji su stimulativni za ulaganja u smislu poreskog rasterećenja usvajajući model evropskih integracija i asocijacija.
Potpredsednik Privredne komore Srbije i predsednik Asocijacije za poslovnu saradnju sa dijasporom i svetom Miodrag Nikolić podsetio je da su dugogodišnje sankcije, kao genocid nad nacijom, ostavile posledice i na planu funkcionisanja privrede, s obzirom da smo izgubili tržišta za plasman, a sigurno nismo više u trendu ni sa novim tehnološkim dostignućima. Potrebne su nam nove tehnologije. Privredna komora Srbije svoje predloge i sugestije upućuje Vladi, naročito kad se radi o usvajanju evropskih standarda u privređivanju, te je potpredsednik Komore pozvao predstavnike dijaspore da i oni utiču na kreiranje stavova Vlade svojim konkretnim idejama za nameravane investicije i potencijalne programe i projekte. Sa okruženjem, napomenuo je Nikolić, imamo veliko tržište za plasman sa oko 60 miliona stanovnika, a još uvek smo i u tehnološkom pogledu daleko ispred zemalja u okruženju, zahvalni za nove investicije. Srbija jeste centar Balkana, a sa dobrim idejama može postati i lider Balkana. Potrebna su ulaganja, te su poželjni svi potencijalni poslovni partneri iz sveta na koje dijaspora može da utiče da ovde dođu sa potrebnim kapitalom za investiranje po vrlo stimulativnim uslovima.
Vladika šabačko-valjevski Lavrentije, član Organizacionog odbora ovih susreta, uz reči blagoslova uputio je poruku našim ljudima iz rasejanja, gde je i sam sa njima boravio, diveći se onim što su pod teškim uslovima stvorili u tuđini, da pomognu svojoj otadžbini jer za to svakako imaju mogućnosti.
Predstavnik Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Dragan Pejčić govorio je o značaju ove inbstitucije Vlade Srbije koja je i osnovana sa idejom da potencijalni investitori na jednom mestu dobiju sve potrebne informacije za nameravana ulaganja u srpsku privredu. Insistira se na marketing istraživanju, s tim što se utiče i na kreiranje zakonodavne regulative u skladu sa preporukama stranih investitora, posebno Svetske banke i Evropske agencije za rekonstrukciju, koje nam daju potpunu podršku.Jedan od nosećih je program podrške izvozu SEMDAS, koji obezbeđuje investicije za mala i srednja preduzeća u iznosu od 5.000 do 50.000 evra. Predstavnik Carine Ivan Milić upoznao je učesnike iz dijaspore sa radom carinskih službi, podsetivši da je od 1. januara na snazi nov Carinski zakon prilagođen propisima Evropske unije, kojim su carinici dobili daleko veća ovlašćenja za kontrolu ne samo na granici nego i u unutrašnjosti zemlje. Carinska služba primenjuje i druga podzakonska akta, kao što je recimo propis o humanitarnoj pomoći i donacijama, uredbe o prometu robe sa Crnom Gorom, kao i sa Kosovom i Metohijom, vodeći računa da unapredi svoj sistem, i tako što su svi carinski organi informatički povezani.
U ime Privredne komore Srbije direktor Informacionog centra Olivera Stanković predstavila je mrežu komorskog sistema u koju spada 18 regionalnih komora i Privredna komora Vojvodine. PKS danas prezentuje interese više od 60.000 preduzeća, od kojih 83 odsto čini sektor malih i srednjih preduzeća. Cilj je da se podigne produktivnost srpske privrede koja nesumnjivo može postati lider na Balkanu, tako da se vodi računa o svim faktorima produktivnosti kroz jedan partnerski odnos u evropskim integracijama i internacionalizaciji. Komora pruža servis poslovnih informacija, ponudu i potražnju, kao i informacije o bonitetu, tenderima, vodi javna ovlašćenja, pruža savetodavno konsultativne usluge, edukaciju i stručno usavršavanje, te je na stalnoj usluzi kad je reč o povezivanju poslovnih partnera, a sa svojim Centrom za dijasporu otvorena je za svaku korisnu ideju i inicijativu.
U diskusiji koja je usledila brojni predstavnici dijaspore izrazili su spremnost da pomognu otadžbini u mnogim programima i projektima. Predstavljen je i projekat „srpsko selo“ odnosno stare srpske kuće kao graditeljski podsticaj, koji vodi „Montinvest“, čijom realizacijom bi se stvorili uslovi za povratak naših zainteresovanih ljudi, pretežno starije populacije iz dijaspore u otadžbinu. Istovremeno, održan je šesti simpozijum o jačanju veza dijaspore i otadžbine, sa osvrtom na pređeni put i perspektive u daljem jačanju veza
