ŠEST RAZLOGA ZA I PROTIV POVRATKA U SRBIJU I CRNU GORU
ZA ISTE PARE čISTIM TUđI IZMET
• Mnoge naše ljude koji su otpočeli novi život u Evropi, Americi i Australiji još muči dilema: ostati ili se vratiti u otadžbinu
Od stotina diskusija na internet-forumima Serbijan kafea, Radio-televizije Srbije, RTV
B92 i Internet novine serbske www.srpskadijaspora.info, „Vesti“ su napravile izbor i predstavljaju ga čitaocima.
Državna politika
ZA
– U SCG se stvari menjaju nabolje, jer se polako uvode registar-kase, porez na dodatu vrednost, zakoni o uvozu polovne robe.
– Policijska je svaka zemlja koja ti dodeli lični broj. Takva je Amerika, a takav je i Izrćl u kome sada živim. Zbog tog broja tačno znaju koliko si vode kupio, koliko imaš na računu, kada si bio kod lekara…
– Neki crnci uzeli kameru i snimali nešto iz kola, uhvatila ih policija. Lekar premlaćen na ulici usred dana i otet mu novčanik. Mom komšiji ukrali nov džip. Ubili pekara za 50 dolara… Kriminal je u USA veći nego u Srbiji, nema ti izlaska iz kuće posle 22 sata.
– Vraćam se iz Amerike jer ne želim da živim u strahu koji je prouzrokovala velikoosvajačka politika američke vlade.
PROTIV
– Ako zaboraviš „viza“ karticu, a hoćeš pare u banci dovoljno je da izdiktiraš lični broj! Magnetna kartica je zakon u Kanadi, a u Srbiji se još mlate sa fasciklama!
– Politika nakon Miloševića bazira se samo na prodaji svega što je decenijama stvarano. Kada se još pouzimaju i svi mogući krediti koje treba vraćati, od čega će da se živi? Lokalni kriminalci koji su sada glavni poslodavci, teško da će da daju dobre plate svojim radnicima ako ne moraju. Zaustaviće se Srbija na 300 evra plate, a ovde u Australiji imam bar deset puta toliko.
– U Americi je red zato što se ljudi bune kada neko ugrozi njihov interes, a ne kukaju kao u Srbiji, niti očekuju da ljudi sami od sebe postanu pošteni, radni…
Stanovanje
ZA
– čovek koji živi na Zapadu ceo život je opterećen kreditima. Minimalna otplata kuće je 15 godina. U Srbiji većina ljudi ima neku nekretninu u vlasništvu.
– Imućan si u Americi samo ako imaš otplaćenu kuću. Ali, ne mislim na kuće koje su sagrađene od drveta ili u Regips plata, punom imigranata iz trećeg sveta.
– Znam ljude u Srbiji koji plaćaju za normalan stan, kao ovde sa dve spavaće sobe, oko 500 evra mesečno. Kreditni sistem u Srbiji je bolji, jer ljudi rentiraju stan dok ga ne otplate. U Kanadi je slično, ali su porezi i osuguranja ludački.
PROTIV
– Nekretnine se u Srbiji mogu samo naslediti, a potrebne su decenije da se „zaradi“ stan od 50.000 evra. Ako prodate kuću i lokal u Srbiji, to vam je u Australiji dovoljno za ulog u banci, pa se kuća može otplatiti za pet godina.
– Ima u Americi ljudi koji spavaju po ulicama, ali ima toliko ustanova koje se brinu o njima.
Školovanje
ZA
– Studiranje na NJujorškom univerzitetu godišnje košta 43.000 dolara, a 64 odsto ljudi koji završe fakultete nađu se u dugovima od preko 10.000 dolara. Na faksu mi je rečeno da u Americi samo 1 odsto ima završene fakultete. Koledži ne daju nikakvo obrazovanje.
– Završio sam dva koledža u USA, ali još ne znam šta posle? Ovde u inostranstvu nije važno šta znaš, nego koga znaš.
PROTIV
– čim su nam se deca rodila, počeli smo da uplaćujemo u RESP (štednja za školovanje), pa će za svaki naš dolar država da nam uloži 25 centi. A ako su deca nadarena, tu su i stipendije. Amerika je moj poslednji dom.
– U Australiju sam došao sa diplomom arhitekte, ali sam u gradskom biznis planu video da im fale pekari. Završio sam taj zanat, otvorio radnju. Za pet godina, kuća, kola i račun u banci.
Posao i zarade
ZA
– Posle 25 godina rada kao inženjer, firma me je šutnula. Izgubio sam kuću jer ne mogu da je otplaćujem, a sada mogu da održavam rashladne uređaje u Arizoni, ako platim godinu dana obuke.
– Bila sam knjigovođa u Vašingtonu 30 godina. Kada je firma zatvorena, ostala sam na ulici. Zbog godina ne mogu da nađem posao u struci.
– U Srbiji sam radila za 400 sadašnjih evra i bila šef računopolagač, a u Francuskoj čistim tuđa govna za gotovo iste pare.
– U NJujorku sam sedam godina. Imam 36 godina i fakultetsku diplomu, ali radim na građevini. Plata mi je 12 dolara na sat, kući stignem oko 18 sati. Žena mi je kasirka za 8 dolara, a radi kad se vratim kući. Zajedno zaradimo oko 2.200 dolara i to sve ode na kiriju, hranu, osiguranje, net, kablovsku TV, i za malo loše odeće.
– Vratio sam se iz Amerike u Srbiju, kupio stan, polovan auto, a radim za 500 evra. Bavim se softverima privatno, pa ću za pet godina da zarađujem 5.000 evra mesečno. Tada ću živeti bolje nego naši programeri, koji rade 60 sati nedeljno, sa 10 dana godišnjeg odmora.
– Ako hoćete da počnete neki svoj biznis u USA, 100.000 dolara je beznačajna cifra jer vas konkurencija ubije. Ista kinta uložena u Srbiji brzo obezbeđuje solidnu poziciju ma čime da se bavite, jer je ovde „grin fild“. Našao sam firmu sa Zapada kao partnera za malu proizvodnju plastike u Srbiji.
PROTIV
– Sa 18 dolara na sat, u Kanadi dobijaš oko 30.000 godišnje na ruke. Ako si sam, sa tim možeš da živiš, jer stan može da se nađe i za 600 dolara mesečno, na hranu odlazi 400, otplata auta je 150, za gorivo daš 200, a ostalo je 150 dolara. Ostaje ti čisto 1.000 dolara.
– Posle 20 godina rada u Nemačkoj, više ne radim nego samo nadgledam. Imam svoj biznis i 40 radnika. A počeo sam kao stolar, a uz to naučio da budem i električar, keramičar, zidar, vodoinstalater…
– Ja sam u USA došao pre četiri godine, u početku sam radio sve jer nisam imao papire. Sada ih imam, a imam i odlično plaćen posao, odmore, osiguranja, bonuse, karijeru.
– Narod u Kanadi radi osam sati u pet dana. A u Srbiji uveli da se radi i subotom, neplaćeno, a privatne kompanije se ponašaju kao mafijaši, jer nema zakona.
Zdrava hrana
ZA
– Srbija još ima piliće koji kljucaju, krave koje pasu, žito bez genetike, neprskane jabuke, vodu iz česme. Toga u USA nema, a oduzelo mi je bar 20 godina života.
– Ako ćeš da se hraniš bez genetski modifikovane hrane, spremi najmanje 1.000 dolara mesečno za četvoro. Inače, nije lako tu hranu ni naći, kada je u Americi 70 odsto takve.
– Litar organskog mleka je 2,3 dolara, hleba 4, sira 20 dolara za kilogram. Ono što nije zdravo je jeftinije, ali je i odvratno.
PROTIV
– Od zdrave hrane u Srbiji ništa neće ostati s obzirom da smo prodali i poljoprivredna dobra strancima, pa će i hrana biti samo biznis. Za nekoliko godina i tamo će se jesti isto đubre kao što jedemo mi u Evropi.
– Žena i ja jedemo malo, ali kvalitetno. Za pristojnu hranu nam ne treba više od oko 100 USD nedeljno. Jede se u kući, restorani su ionako buđavi. Vodu ne kupujemo. Za dete gledamo da nabavimo organsku hranu.
Druženje i zabava
ZA
– U Americi nemam drugove, rođake. čim pogledaš nekoga, on ti se po automatizmu nasmeje, ali zapravo nemaš sa kim da popričaš. Odmah te gledaju ispod oka, misle da si špijun ili peder. Svi samo jure lovu.
– U Skandinaviji klima ubija, a ako ipak izađeš raspoložen, vidiš da se niko ne smeje, niti priča glasno.
– Napupele omladinke na glavnoj gradskoj štrafti, jutarnji burek i jogurt, sedenje po kafićima u proleće, sve mi to nedostaje u Melburnu.
– U Srbiji sam imao mnogo više vremena za provod, sport, svakojako zezanje, godišnje odmore i putovanja, druženje i igru sa decom
PROTIV
– Posle 15 godina rada u Kanadi imam i previše para, ali mi ni na kraj pameti nije da se vratim u Srbiju i „uživam“. Zadovoljstvo se svugde nađe.
– U Srbiji se nauživam po splavovima i koncertima, imam više para nego moji vršnjaci, pa se i bolje provedem. Kada se vratim u Švicu, nazad na „pravljenje love“, to mi je ionako najveća uživancija.
