Nešto što svakako niko drugi nije imao u svojoj ponudi na nedavno završenom Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, bilo je ispiranje zlata. Glavni „krivac“ za ovu potencijalnu turističku atrakciju na koju bi Majdanpek mogao da računa, je Nebojša Trailović Perica, povratnik iz daleke Australije, koji je ovu veštinu i demonstrirao na štandu turističke organizacije. Zanimljivo je da, iako odrastao pored Peka, reke koja je nadaleko poznata kao zlatonosna, Trailović taj zanat nije naučio u Srbiji.
– U Australiji sam imao prijatelja, ovisnika o heroinu. Želeći da mu pomognem da se „skine“ sa igle, zaputio sam se s njim u divljinu, daleko od civilizacije. Završili smo tako na obali reke Palma Riva. Nisam ni slutio da ćemo tamo zateći ispirače zlata, i ja samo tamo vrlo brzo naučio zanat.
Suvenir
Vešti Trailović je sa nekoliko Debelolužana već počeo da pravi alat za ispiranje koji bi, osim upotrebne vrednosti, predstavljao i lep suvenir sa reke, a sve sa uverenjem da Pek i dalje može biti zlatan, ako ne na tradicionalan način, a ono bar kroz turizam.
U Australiji se porez na pronađeno zlato ne plaća državi, sem sitne naknade u vidu takse za izdavanje godišnje dozvole. Ali, vrativši se u Debeli Lug, selo nadomak Majdanpeka, Trailović je otkrio da je u otadžbini sve drugačije.
– U Srbiji se pronađeno zlato mora da preda državi, tako da ovaj biznis mogu da na našem Peku da upražnjavam tek kao hobi – priča Nebojša, mada priznaje da ni Pek više nije što je bio pa se od toga svakako ne bi moglo živeti.
– Ipak, to ne znači da ispiranje zlata ne može da donese nikakvu korist. Moja ideja je bila da turistima koji dođu u naš kraj ponudimo „zlatnu avanturu“ koju nikad neće zaboraviti. Jasno je da se naši gosti ovde ne bi obogatili, ali sam doživljaj traganja za skupocenim metalom ostavlja i te kako upečatljivu uspomenu, znam to iz sopstvenog iskustva.
