Gradnja će koštati 46,5 miliona maraka, a radove izvodi firma Marković invest iz Laktaša. Imaće više od 10 hiljada kvadratnih metara prostora i 200 bolesničkih kreveta.
Bolnica Kasindo kao specijalizovana bolnica za plućne bolesti i tuberkulozu izgrađena je u prvoj polovini 20. veka po sistemu niza paviljona. Prve pacijente primila je 1923. godine smeštena je u šumovitom sarajevskom predgrađu. Lečenje tuberkuloze i težih plućnih bolesti u to vreme trajalo je i po godinu dana, pa je u krugu bolnice napravljen i bioskop.
Na samom početku rata 1992. godine oko stotinu hiljada sarajevskih Srba ostali su preko noći bez zdravstvene zaštite jer su se Klinički centar Koševo, Vojna bolnica i ostale stacionarne ustanove našle pod muslimanskom kontrolom.
Na periferiji Sarajeva formirane su ratne bolnice. Bolnica Kasindo funkcionalno nije odgovarala novoj nameni jer su dotrajale istalacije, krov je prokišnjavao, a za vreme kiša i topljenja snega u podrumske prostorije prodirale su podzemne vode.
I pored svih tih nedaća, u ratnim uslovima, transformisana je u Opštu bolnicu. Za direktora ratne bolnice postavljen je hirurg dr Slavko Ždrale kako bi se u Kasindolu što hitnije organizovalo zbrinjavanje ranjenih civila i vojnika.
Bolnica se nalazila udaljena svega 4-5 kilometara od linije fronta. Tokom 4 ratne godine u njoj je lečeno oko 8 hiljada povređenih i obolelih. Za vreme rata hirurg prof. Slavko Ždrale operisao je 3 hiljade pacijenata u opštoj anesteziji.
„Bilo je teških dana kada sam morao raditi i dan i noć u vreme velikih ofanziva. Jednom sam za jedan dan uradio 12 operacija“, kaže dr Ždrale.
Patrijarh Pavle odlikovao je prof. Slavka Ždralu, ordenom Svetoga Save drugog reda.
Po završetku rata, bolnica Kasindo postala je deo Kliničkog centra fakulteta i u njoj se leči stanovništo sarajevsko-romanijske regije. Ova zdravstvena ustanova trudi se da pruži što bolju zdravstvenu zaštitu, pa povremeno angažuje i stručnjake iz Srbije – dečjeg hirurga doktora Dejana Kafku iz Novog Sada, a iz Beograda načelnika gastroenterologije sa Vojno medicinske akademije prof. doktora Radoja Dodera i profesora Medicinskog fakulteta, patologa docenta doktora Slavišu Đuričića.
Za novi objekat pripremaju se i mladi kadrovi pa je ova bolnica na specijalizaciju u Klinički centar u Beogradu i VMA uputila desetak mladih lekara.