Već pune 22 godine od završetka rata u Hrvatskoj, preživeli krajiški Srbi, proterani i izbegli nakon hrvatske vojno-policijske akcije kodnog naziva „Oluja“, okupljaju se 5. avgusta ispred Crkve Sv. Marka u Beogradu da odaju počast i zapale sveće stradalima.
„I ove godine mi koristimo priliku da apelujemo na zapadne centre moći da utiču da se kazne počinioci zločina nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima, da se konačno počnu poštovati srpske žrtve i da se brojni imovinski, stečeni i drugi problemi proteranih Srba izvuku ispod tepiha i pronađu pravična i trajna rešenja“, izjavio je predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.
„Na žalost, realnost je surova i još uvek se ne nazire mogućnost da će se nešto u doglednoj budućnosti promeniti“, upozorio je Linta i istakao da velike zapadne sile i dalje vode politiku dvostrukih standarda prema prostoru bivše Jugoslavije.
Govoreći za Program za dijasporu RTS-a Linta je podsetio da su za zapadne sile Srbi i dalje agresori i zločinci, odnosno da su oni glavni krivci za sve događaje devedesetih, dok su Albanci, Hrvati i Bošnjaci tobože nevine žrtve i koji su vodili nekakve oslobodilačke ratove.
„Ta politika dvostrukih standarda međunarodne zajednice onemogućava da se uspostavi trajni mir i stabilnost na ovome području i da počne proces iskrenog pomirenja među narodima koji žive na ovom prostoru“, rekao je Linta i dodao da je glavni preduslov pomirenja uspostavljanje istih standarda i jednaki aršini u suđenjima za ratne zločine, poštovanje svih žrtava, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, kao i rešavanje svih problema.
Odgovarajući na pitanje o brojnom stanju izbeglih i proteranih Srba iz vremena rata devedesetih Linta je naveo da danas u Srbiji boravi blizu 300 hiljada proteranih Srba iz Hrvatske, oko 200 hiljada iz Federacije Bosne i Hercegovine i preko 200 hiljada interno raseljenih sa područja Kosova i Metohije.
„Prema podacima UNHCR-a u Hrvatsku se faktički vratilo i ostalo da živi svega oko 50 hiljada izbeglica, i to uglavnom starije životne dobi“, naveo je Linta i naglasio da se mlađa populacija nije vratila iz nekoliko razloga, pre svega zbog nepostojanja ekonomskih uslova za opstanak i činjenice da Hrvatska sistematski onemogućava i ne poštuje sopstveni Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina iz 2002. godine, koji garantuje proporcionalno zapošljavanje pripadnika nacionalnih zajednica u javnom sektoru.
„Politika zastrašivanja proteranih Srba kroz razna hapšenja i to na osnovu samo tih hrvatskih poternica dodatno odvraaćaju razmišljanja o povratku“, rekao je Linta podsetivši da je u prethodnom periodu na osnovu takvih poternica uhapšeno 165 Srba.
Na pitanje da prokomentariše potez Incijative mladih za ljudska prava iz Zagreba koji su nedavno uručili Udruženju porodica nestalih i poginulih Suza Peticiju izvinjenja za žrtve u pomenutoj akciji Oluja, Linta je takav čin pozdravio ali i upozorio da on ima samo simbolički značaj jer su oni uspeli da prikupe tek nekoliko stotina potpisa podrške svojoj ideji.
„Upravo ovako mali broj potpisa, za ovako hvale vrednu incijativu, pokazuje da u hrvatskom društvu apsolutno nema naznaka da bi skoro došlo do suočavanja sa tamnom stranom rata devedesetih, kao i suočavanja sa zloglasnom NDH iz vremena Drugog svetskog rata“, zaključio je Linta za RTS.
