Budimpeštansko Udruženje umetnika Krug koje prvenstveno čine srpski umetnici iz Mađarske sve više je prisustno i u kulturnoj sferi mađarske javnosti, pa se može reći da je i njegovim osnivanjem započelo jedno novo razdoblje savremene stvaralačke delatnosti Srba u Mađarskoj, javlja za Program za dijasporu RTS-a Diana Kondić Đurić.
Na ovoj tradicionalnoj koloniji koja sledeće godine beleži jubilej od deset godina stvarali su likovni umetnici iz Mađarske, Srbije, Nemačke i Rumunije. Ove godine na kolonije je učestvovalo dvadeset umetnika među kojima je bilo najviše slikara i koji su u periodu od 24. do 30. juna imali priliku da razmenjuju iskustva, da zajedno rade i da se druže u galeriji Srpskog kulturnog centra u Budimpešti.
Dobrodošlicu svim učesnicima poželeo je Milan Đurić, akademski slikar i predsednik Udruženja umetnika Krug.
„Mislim da je ova kolonija veoma važna jer povezuje umetnički nadarene Srbe u Mađarskoj sa svojim kolegama Mađarima, kao i sa poklonicima likovne umetnosti i književnosti, ali i sa umetnicima iz Srbije i Evrope. Ove godine smo se vratili u Budimpeštu i nije prvi put da koloniju organizujemo ovde. Pre par godina to je bilo u Srpskoj školi u Budimpešti, a koncepcija je bila da ostavimo nešto trajno u datom mestu, kao što je između ostalog i veliki mural koji krasi zid u dvorištu naše škole. Predhodne godine kolonija je bila u Pomazu i imali smo za temu život Tihomira Vujičića, a ove godine ona je bila slobodna pa su neki od autora za inspiraciju uzeli i lokalne srpske teme“, kaže Đurić.
Osim slikanja i književnih večeri za učesnike kolonije bile su priređene i posete muzejima i kulturno istorijskim spomenicima kojih u Budimpešti ima zaista mnogo. Kako smo čuli od umetnika veliko zadovoljstvo za njih bila je i poseta Ambasadi Srbije u Budimpešti gde je učesnike kolonije primio i pozdravio ambasador Rade Drobac.
Mogli bi reći da sa radom ove kolonije paralelno teče još jedan proces ne manje značajan od drugih, a to je multikulturalnost. Ona je oduvek bila obeležje života u panonskoj ravnici, koja se kroz rad ove kolonije promoviše kao princip nezamenjiv u višenacionalnim sredinama, kakve su one u kojima danas žive Srbi u Mađarskoj.
Među učesnicima kolonije bio je i Vladimir Vinkić, slikar iz Pančeva koji je specijalističke studije završio u Italiji.
„Učestvujem na ovoj koloniji već treći put i svaki put sam oduševljen ekipom umetnika i organizacijom domaćina. Ovaj put radim ulje na platnu gde slikam Srpsku crkvu u Budimpešti i moj rad ću ispred Udruženja umetnika Krug pokloniti Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini u Budimpešti“, kaže Vinkić.
Spomenka Alečković, slikarka i profesorka iz Frankfurta o svom radu na koloniji kaže:
„ Ovde na koloniji odlučila sam se da naslikam ženski akt, po modelu kojeg radim u mom ateljeu. Mislim da je tema ženskog akta uvek inspirativna i zanimljiva. Što se tiče same tehnike, ovde sam se odlučila za akril a mogla bih reći da su moji pokreti slobodni sa širokim potezima“.
Gabrijela Varoši, slikarka iz Mađarske već treći put učestvuje na ovoj koloniji.
„Prvi put sam na ovoj koloniji bila 2011. godine, a ovo mi je treći put da sam njen učesnik. Prošle godine sam radila animacije u pesku inspirisanu životom i radom etnomuzikologa Tihomira Vujičića, a ove godine pošto je tema slobodna izabrala sam slikanje na platnu. Prijateljsko okruženje me inspiriše i veoma volim da dolazim na ovu koloniju. Ovde vlada jedna prijatna atmosfera i stvara se kreativna zajednica umetnika iz Mađarske i Srbije ali i više evropskih država“, rekla je Gabrijela Varoši.
Na završnoj večeri pored izloženih likovnih radova u Srpskom kulturnom centru u Budimpešti svoje stihove su kazivali Radivoj Galić i Grga Olah. Osim pomenutih učesnici ove kolonije su bili: Ivan Jakšić, Dušica Pejić, Dana Petkov, Tanja Perunović, Bernadet Sigeti, Ildika Pap, Lajoš Veg, Marko Gažić, Snežana Mijić, Mihailo Božić i Emilijana Marković.
Za ovom kolonijom ostaju umetnička dela kao uspomena na boravak učesnika kolonije u tom kraju, ali i dela koja trajno krase lokalne srpske škole, srpske crkve, domove kultura ili zidove javnih objekata. Na taj način srpski umetnici ostavljaju trajne belege i upečatljive tragove za sobom.
Realizaciju ove kolonije putem konkursa finansijski su pomogli Kulturni i dokumentacioni centar Srba u Mađarskoj i Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, a pomoć su pružili i Srpska pravoslavna crkvena opština u Budimpešti, Srpske samouprave XIII i V kvarta u Budimpešti.
