Prema informaciji novinske agencije „Beta“ iz Beograda, od 13. jula 2004. godine, dalji prenos nadleznosti na kosovske institucije i primena koncepta decentralizacije na Kosovu treba da budu usko povezani, kao dva kljucna procesa za uspostavljanje multietnicckog drustva u pokrajini, ocenjuje se u planu za Kosovo sest srednjeevropskih zemalja, predvodjenih Austrijom.
Plan je u ime predlagacca – Austrije, Poljske, Slovacke, Slovenije, Ceske i Madjarske, u Briselu svojim evropskim kolegama predstavila sef austrijske diplomatije Benita Ferero-Valdner, a sutradan (13. jula) dat je na uvid agenciji Beta.
U dokumentu se ocenjuje da je potrebno nastaviti sa daljim prenosom nadlezznosti kosovskim institucijama, ukljucujuci oblasti ekonomije, pravosudja i pre svega bezbednosti, dok medjunarodna uprava treba da zadrzi kontrolu nad spoljnim poslovima i granicom. Kao jedna od mera za zastitu manjina navodi se decentralizacija, ali se dodaje da ona ne moze u potpunosti da zameni druge napore za unapredjenje prava manjina. U okviru decentralizacije predlaze se proucavanje modela funkcionalne i personalne autonomije koji postoji u Belgiji, i modela decentralizacije na nivou opstina prema Ohridskom sporazumu.
U poglavlju „Zastite manjina i mere decentralizacije“ navodi se da se polozaj nealbanskog stanovnistva nakon martovskog nasilja pogorsao. Ocenjuje se da martovsko nasilje na Kosovu nije bilo nemoguce predvideti, niti je bio samo cin vandalizma, vec manifestacija stalne netrpeljivosti vecinskog stanovnistva prema manjinama.
Za poboljsanje polozaja manjina potrebno je, pored decentralizacije i uspostavljanja evropskih standarda, i jacanje lokalne samouprave, obezbedjivanje jednakih, a ne proporcionalnih prava, za manjine u odlucivanju o kulturnom i verskom identitetu, razvoj naselja u kojima zive manjine, kao i obrazovna reforma za prevazilazenje nepoverenja i predrasuda.
Ukazuje se da je Srbija dala znacajan dobrinos u debati o Kosovu svojim planom o politickom resenju situacije na Kosovu.
U planu sest srednjeevropskih zemalja osudjuje se unistavanje istorijskih i verskih objekata, kao cin varvarstva i dodaje da je neophodno obezbediti zastitu tih objekata. Ocenjuje se da treba razmotriti mogucnost da za objekte od kljucnog znacaja za srpsku i evropsku kulturnu i versku bastinu bude direktno nadlezna Srpska pravoslavna crkva, kao i mogucnost da ti objekti budu ukljuceni na listu svetske bastine UNESCO-a.
Kosovske institucije treba da se vise angazuju na uspostavljanju uslova za ukljucivanje kosovskih Srba i drugih manjina u procese odlucivanja i utvrdjivanja politike. Jacanje lokalnih institucija trebalo bi da doprinese okoncanju bojkota kosovskih Srba, dok bi paralelne institucije trebalo legalizovati i ukljuciti u kosovske institucije. Posebno je vazno da se Beograd, s obzirom na uticaj koji ima na kosovske Srbe, ubedi da pozitivno deluje na njih kako bi se ukljucili u kosovske institucije.
„To bi pozitivno uticalo i na domacu politicku stabilnost sadasnje Vlade Srbije, koja je trenutno oslabljena kritikama srpske radikalne desnice“, navodi se u planu.
Predlaze se i vece prisustvo kosovske vlade na medjunarodnom planu, kao i razmatranje mogucnosti veceg ukljucivanja Evropske unije na Kosovu, po modelu primenjenom u BiH.
„Evropska unija treba da razmotri preduzimanje savetodavnih i pokroviteljskih aktivnosti u oblasti policije“, navedeno je u planu.
U planu je ocenjeno da je bezbednosna situacija na Kosovu i dalje krhka i dodaje se da planovi za smanjenje snaga Kfora moraju biti odlozeni do daljnjeg, sve dok se situacija u potpunosti ne smiri. Snage Kfora, takodje, moraju biti bolje opremljene i obucene za suzbijanje nereda i nasilja, a mora biti poboljsan i obavestajni sistem, kao i kontrola granica.
Ocenjuje se da bezbednosne funkcije treba sve vise poveravati kosovskim institucijama. Kosovska policijska sluzba treba da bude pazljivo reorganizovana u skladu sa evropskim standardima. Pripadnik KPS koji je bivsi clan OVK, mora biti ispitan, a lica optuzena za ratne zlocine i druga krivicna dela moraju krivicno odgovarati. Sastav lokalnih snaga bezbednosti mora da odrazava nacionalni sastav stanovnistva.
Bezbednost i stabilnost na Kosovu ugrozava i porast kriminalnih aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa, koje se bave trgovinom ljudima, drogom i oruzjem.
Posebna paznja treba da bude posvecena razvoju i pracenju rada lokalnih medija, posto neprofesionalno i pristrasno izvestavanje moze da podstakne medjuetnicku mrznju i netoleranciju.
Ocenjuje se, takodje, da Kosovo ekonomski ne moze samostalno da funkcionise. Kosovsku ekonomiju karakterisu finansijski i privredni kriminal, crno trziste i nedostatak zakona protiv korupcije. Neophodna je makroekonomska pomoc MMF-a i dalje reforme, a potrebno je nastaviti i procesom privatizacije, dodaje se u dokumentu.
