Nepovoljni zakoni, loše iskustvo sa državom, a često i pogrešan odnos lokalne samouprave prema njima, učinili su da krajinski gastarbajteri, kojih prema nekim procenama ima oko 20.000, a čiji se kapital meri u milijardama evra, umesto u proizvodne pogone i razvoj rodnog kraja, svoj teškom mukom zarađeni novac, ulažu u izgradnju velelepnih kuća i pomoćnih objekata i da ga troše na svadbena i druga raskošna veselja.
Zbog toga je, u nameri da reši, ili makar ublaži decenijama stvaran jaz između države i vlasti s jedne i Krajinaca koji žive i rade u inostranstvu s druge strane, a koji za sebe kažu da se sve češće i kod svoje kuće osećaju kao stranci, opština Negotin formirala posebnu Komisiju za saradnju sa njima.
Negativno iskustvo
– Oni su nepoverljivi prema svim našim ponudama, jer imaju negativno iskustvo iz prethodnog perioda, kada im je država zarobila deviznu ušteđevinu i zajam za preporod Srbije. I dalje strepe da ušteđevinu ulože u neko preduzeće, ili nekretnine, plašeći se da će ih država ponovo izigrati. Ali, veliki problem predstavljaju i nerešeni pravno-imovinski odnosi, pa se i zbog toga ne usuđuju da kupe preduzeće koje je nacionalizovano, jer se boje da će nakon donošenja zakona ostati bez imovine – kaže dr Kristijan Nikolić, predsednik Opštinske Komisije za saradnju sa radnicima privremeno zaposlenim u inostranstvu opštine Negotin.
Nije stabilno
– Razmišljao sam da počnem da se bavim uvozom kvalitetne sportske opreme koju bih ovde prodavao po pristupačnim cenama. Pregovarao sam i sa nekim prijateljima iz Danske koji žele da investiraju u prerađivačku proizvodnju. Međutim, rano je da o tome govorim. Još uvek je ovde nestabilno za takve poduhvate. Kada mojoj deci pomenem mogućnost da se vratimo u domovinu, oni me podsete da se od blata kroz selo ne može proći, rekao nam je đorđe Paunović koji u Danskoj radi već 20 godina.
Nijedan od Krajinaca na radu u inostranstvu nije do sada, iako je u opštini Negotin već privatizovano nekoliko preduzeća, svoj kapital uložio u kupovinu nekog kolektiva u rodnom kraju.
Većina njih, sa kojima smo razgovarali, a koji su razmišljali o mogućnostima ulaganja, ističu da ovdašnje firme koje se privatizuju, imaju uglavnom zastarelu opremu i objekte, pa su zbog toga potrebna velika ulaganja. Osim toga, kako kažu, socijalni program ih obavezuje da zadrže sve radnike prvih godinu dana, bez obzira na to da li su im oni u daljem procesu proizvodnje potrebni ili nisu, a nemaju mogućnost ni da promene delatnost, jer im kvalifikaciona struktura zatečenih radnika to ne dozvoljava. Zato smatraju da bi kupovina bilo kog preduzeća u rodnom kraju za njih predstavljala čist gubitak.
Komplikovana procedura
Posle dvadeset ili trideset godina provedenih na radu u uslovima oštre konkrencije i tržišnog poslovanja, negotinski gastarbajteri znaju za šta bi se opredelili i u šta bi ulagali. To je pre svega poljoprivredna i prerađivačka proizvodnja, jer za nju postoji povoljan geografski položaj i podneblje, ali i tradicija mnogih ovdašnjih poljoprivrednih proizvoda, kao što su vlaški sir, vino „tamnjanika“, a u poslednje vreme i proizvodnja industrijskog bilja. Međutim, za tako nešto, kako kažu, još nisu stvoreni uslovi.
– Želeo sam da ovde otvorim fabriku ulja. Imao sam kapital, imao sam i poslovnog partnera iz Danske. Međutim, kada sam krenuo u realizaciju svoje ideje suočio sam se sa neshvatljivim procesom dobijanja dozvola i raznom papirologijom koji nisu imali kraja. Na kraju smo odustali, jer moj prijatelj više nije imao strpljenja, a usput, jedan od opštinskih činovnika ga je pitao kakvu će on tu korist imati.
Besplatno zamljište
Srbija treba da obezbedi stabilne ekonomske i pravne uslove, političku stabilnost, kvalitetniju infrastrukturu i investicionu orijentaciju, ocena je učesnika skupa. Jedan od predloga je i da opština obezbedi zemljište koje bi besplatno, pod ugovorom, ustupila investitorima, i obezbedila druge stimulativne metode za početak ulaganja i proširenje proizvodnje. Kako smatra LJubomir Gušatović, najvažnije je da dođe do nekog pozitivnog primera. Stopama prvog uspešnog biznisa i unosnog ulaganja nekog našeg čoveka, kako kaže, krenuli bi mnogi drugi.
Hteo sam i da starom deviznom štednjom kupim skener za neki zdrasvtveni centar, a da pravom na deo zarade i ja raspolažem, međutim to naši zakoni nisu dozvoljavali. Bio sam zainteresovan i za kupovinu hotela, ili nekog drugog preduzeća, ali sam uvideo da tu postoje mnoge prevare i odustao – kaže LJubomir Gušatović iz LJubičevca kod Kladova.
Oni koji su otvorili ili pokušali da otvore preduzeće u rodnom kraju, uglavno se, kako saznajemo, žale na sporu i komplikovanu administrativnu proceduru, sa neusklađenim zakonskim propisima i korumpirane činovnike.
Jedan od onih koji nameravaju da ulože svoj kapital u rodni kraj je i LJubiša Vodić iz Negotina, koji 17 godina radi u Švajcarskoj. On je već izgradio poslovni objekat u Negotinu površine 1.500 kvadrata u koji je uložio preko 600.000 franaka.
Planirao je da uveze i mašine za proizvodnju „Pampersovih“ pelena i uložaka, ali se još ne usuđuje da nastavi sa svojim projektom, jer kako kaže, ovde vlada i dalje velika neizvesnost.
A da je trenutno stanje u Srbiji i dalje neizvesno i nesigurno govori i podatak da za konkretne uslove i mogućnosti investiranja u neki proizvodni pogon niko od prisutnih gastarbajtera nije bio zainteresovan ni na nedavnom, šestom po redu Saboru dijaspore održanom u Brzoj Palanci kod Kladova u organizaciji Kluba naših zemljaka „Timok 98“ iz Hileroda u Danskoj i narodnih novina „Zavičaj“ iz Negotina.
