Vest iz Zadra, gde je Županijski sud osudio Zoranu Banić (52) iz Zemunika Gornjeg na deset godina zatvora („Vesti“, 3. jul) izazvala je zaprepašćenje među njenim zemljacima u Australiji. Tim pre, jer su pre skoro tri godine, kako smo onda pisali, ponudili listu od 39 svedoka, spremnih da pod zakletvom potvrde da se Zorana nije „vozila na tenku, tukla ljude kundakom puške, vezivala ih žicom, bola nožem i kidala uši“.
Kada je, pre neki dan, stigla informacija da je sud odbio dodatne svedoke, to još nije značilo da će Banićku proglasiti krivom, ali presuda koja je usledila je zaista šokantna, kažu ovde.
Lista ostala tajna
Vojin Mrzić, nekadašnji sudija opštinskog suda u Pakracu i Bjelovaru, a danas osoba koja nastoji da pomogne srpske zarobljenike u zatvorima, kaže da Hrvatska nikad nije javno objavila listu osoba koje traži, uprkos višestrukim zahtevima.
– Kada je izbio sukob i građanski rat u bivšoj Jugoslaviji, Hrvatska je masovno optuživala i one koji se u određeno vreme i na određenom mestu nisu ni zatekli. Ta lista je bila široka i sa dosta optuženih lica. Ona je kasnije sužavana Zakonom o aboliciji i drugim pravnim radnjama. Ni sada, međutim, kada je skraćena, nisu je javno objavili – kazao nam je Mrzić.
– Oni su, uprkos tome što se pred međunarodnom zajednicom zaklinju u suprotno i ovim dokazali da im je jedini cilj da uplaše Srbe, kako bi ih naterali da se ne vraćaju. Ne vidim drugo objašnjenje za ovakvu presudu – kaže nam Vlado Alavanja, Zoranin zemljak koji živi u Sidneju, a svojevremeno je bio jedan od organizatora prikupljanja svedoka u njenu korist.
Oni i danas tvrde ono što su i ranije: Zorana Banić je bila medicinska sestra, jeste nosila uniformu, ali je radila svoj posao, a ne ono za šta je terete.
Protiv nje, koliko ovde znaju, svedoči i jedna fotografija žene na tenku.
– Ta žena, čiji se nejasni obris vidi kako se vozi na tenku, nije Zorana – kategorički i danas tvrdi Alavanja. – Ona je radila kao medicinska sestra i pomagala je i hrvatske stanovnike.
Bolno otvaranja rana
Nikola Zrakić je u Australiju stigao kao prognanik, a zbog narušenog zdravlja u ratu, u Melburnu je dobio invalidsku penziju.
– Ovo doživljavam kao još jedno bolno otvaranje rana, produbljavanje tragedije i vraćanje teških uspomena iz rata, nama Srbima iz Krajine koji smo već platili visoku cenu. Sada, kada smo došli ovde na kraj sveta, pomislili smo da smo pronašli neki svoj mir, ali izgleda da za njih rat još nije završen. Moja savest je čista, jedino ću odgovarati pred Bogom, a šta će se sad u nečijoj glavi stvoriti i na koji način će oni da „hvataju“ ljude ovde ne znam, ali je sve to zastrašujuće. Svi koji smo došli u Australiju imali smo da prvo prođemo kroz proveru, morali smo da dokažemo da se protiv nas ne vodi nikakav sudski postupak, a to se proveravalo u Hrvatskoj.
U vreme kada je uhapšena u Švajcarskoj, Zorana Banić bila je na putu za Australiju, gde joj je odobren boravak. Vraćena je na osnovu poternice koju su hrvatske vlasti uputile Interpolu.
S tim u vezi, ovde još postoji mnogo rezervi i otvorenih pitanja prema informaciji „Veritasa“ o najavljenom bilateralnom sporazumu između Australije i Hrvatske. Po njemu bi, navodno, Australija imala i obavezu da izručuje hrvatskim vlastima ovdašnje Srbe za kojima su izdate poternice.
Teško zaboravljeno
Nikola Popović, rodom iz Slavonije, smatra da ima pravo da traži odštetu od Hrvatske za sve što je tamo pretrpeo.
– Ali kada je trebalo da sakupim na papir šta sam sve prošao kroz logore i opišem izgubljeni deo života, uspeo sam samo pola da napišem. Nisam imao snage da to pišem do kraja… Po dolasku ovde morao sam da idem na lečenje da zaboravim sve što sam preživeo u ratu, kako bi to sve izašlo iz mene i počeo da živim normalan život sa ženom i dvoje dece u ovoj zemlji u kojoj imamo svi ista prava.
– Sve je to moguće najviše zato što nas, Srbe iz Krajine, nema ko da zaštiti. Hrvati uvek mogu da se uzdaju u Vatikan, a mi ni u koga – veli rezignirano Alavanja.
Poznaje li on neke od Srba ovde za kojima postoje poternice?
– O da, ja ih znam sedam-osam.
Ovde je važno da se kaže da, ako je sve ovo i tačno, australijski državljani nalaze se najpre pod zaštitom svoje nove zemlje. Tako da, čak i u slučaju da su njihova imena na spiskovima, najpre nadležne australijske sudske institucije treba da daju svoje mišljenje. To je uobičajena procedura u kojoj će svakako i poternice biti izložene proveri, ako do svega ovoga i dođe.
