Stipendista „Vesti“, Marko Nikolić, ovih dana je okončao studije treće godine na medicinskom fakultetu u svetu prestižnog univerziteta u Kembridžu. Na velelepnoj ceremoniji koja je povodom završetka „prvog poluvremena“ studija priređena u drevnoj zgradi univerzitetskog Senata, Marku i njegovim kolegama (300 njih) uručene su diplome (Bachelor of Arts). Uspeh je još vredniji kada se zna da je on i najbolji student u svojoj klasi kojem engleski nije maternji jezik!
Gosti
Kao i svi studenti, a kako to običaj nalaže, Marko nije bio sam na ceremoniji uručenja diploma: Radost s njim podelili su majka Zorka (i sama lekar), mlađa braća Miloš i Milan (sa devojkom Luci), tetka Ruža iz Ciriha, porodični prijatelji dr Cvetko Jovanović iz Frankfurta, dr Miodrag đorđević sa suprugom iz Augzburga…
– Želeo sam da gosti budu i direktor „Vesti“ Aleksandar Vidaković sa suprugom Jasminom, ali oni zbog obaveza, na žalost, nisu mogli biti sa nama – kaže Marko.
– Zadovoljan sam, kako ne bih bio – sa ushićenjem priča Nikolić, koji je u Kembridž pre tri godine stigao kao, u poslednjih 30 godina, najbolji maturant ugledne frankfurtske gimnazije; najbolji u državi Hesen i među tri najbriljantnija u celoj Nemačkoj.
– Teorijski deo koji je trajao tri godine završio sam u klasi „visoka druga“, sada mi predstoji praktični deo nastave u kembridžskoj klinici.
Univerzitet slavnih
Ceremonija uručenja diploma je već osam vekova (univerzitet je osnovan 1209. godine) poseban doživljaj za studente, njihove roditelje, univerzitet, ali i ceo grad. Pripreme počinju nekoliko dana ranije. Uz standardno crno odelo, obavezna su još dva detalja: tradicionalna kapa diplomaca i kao sneg beo krzneni ogrtač i sve se to iznajmljuje samo za ovu priliku. Pre podne se prvo ide na tradicionalno fotografisanje, a potom grupno do Senata. U ovoj „šetnji“ studenti uživaju posebnu privilegiju.
Svi pametni, neki bogati
Da li je Kembridž univerzitet samo bogatih sinova i ćerki ?
– Dece bogatih i slavnih roditelja ima, ali to nije odlučujuće. Ovde se ne gleda koliko para imaš, već – koliko znaš. Kriterijum je znanje, a ne novčanik – veli Marko.
Naime, duž celog puta kroz grad su počašćeni „prvenstvom prolaza“. Prolaznici zastaju, automobili takođe, a kršenje ovog reda smatra se nedopustivom brukom koju stanovnici Kembridža (oko sto hiljada) sebi ne dozvoljavaju. Retko ko od običnih žitelja Kembridža propusta priliku da svojim fotoaparatom za sebe ne ovekoveči studente. Jer, ko zna ko će od njih, kao i bezbroj njihovih prethodnika, sutra biti slavan, pa možda i nobelovac. Uostalom, u svečanim kembridžskim odorama, takozvani „gonjn“, ovde su svojevremeno šetale svetske veličine kao što su Milton, Šo, Darvin, Stiven Hokings, ali i Hju Grant, Ema Tomson, Roan Etkinson…
RASTANAK GENERACIJE
U samom Senatu, njegovoj najsvečanijoj sali, diplomci su u grupama od po četvoro prilazili i primali diplome koje u svetu nauke, među intelektualcima i onima koji „nešto znače“ na ovoj planeti, ima prestižan značaj. Po ovoj ceremoniji zajedničko je poziranje, zatim večera u krugu prijatelja, porodice i potom „studentsko veče“ koje se završava sutrašnjim jutrom.
Ovaj ceremonijal je i poslednji zajednički čitavoj generaciji. Naime, posle tri godine i sticanja diplome, studenti se opredeljuju gde će nastaviti. Polovina ih ostaje ovde, a druga odlazi u ništa manje slavni Oksford. Marko se opredelio da još dve i po godine provede u Kembridžu. Više je razloga za to: naučio je na univerzitet, grad, profesore, ali i ….
– Tu je i Emili, koja je sa odličnim ocenama završila drugu godinu humane biologije, baviće se istraživanjem, naukom. Ona mi je, a nadam se i ja njoj, sve vreme bila velika podrška.
Najteže i najlepše
Kembridž danas ima 30 koledža, 1.700 profesora i 16.000 studenata. Gotovo polovina (45 odsto) studenata su žene, a tek svaki 13. je stranac. Vrata univerziteta su otvorena svim „genijalcima“ sveta, a kada se tamo uđe važi floskula „svi su jednako pametni, a dnevne razlike su samo odraz toga kako se spavalo“. Šta je Marku tokom tri prve godine bilo najteže?
– Najteže, ali i najlepše je učenje. Ja sam ipak Srbin, engleski mi je treći (posle srpskog i nemačkog) jezik i koliko god bio dobar nije – savršen. A najlepše je što si odmah po dolasku svestan na kakvoj si „marki“ od univerziteta. I još nešto: Neizmerno lepo je druženje, a pravo bogatstvo su poznanstva koja stičeš.
Zahvalnost „Vestima
– Sigurno je da ogromnu zahvalnost i ličnu obavezu imam prema „Vestima“. Da nije bilo vaše stipendije sigurno je da Kembridž ne bih video kao njegov student. Prihvatanjem stipendije prihvatio sam i obavezu iz ugovora koju ću sa zadovoljstvom ispuniti. A to je da kada počnem da radim postanem svoj čovek, preuzmem na sebe stipendiranje nekog našeg nadarenog mladića ili devojke. To je moralna obaveza koju ne zaboravljam.
