Neverovatna su čuda Božja, među njima i ovo da od devet monahinja pravoslavnog srpskog manastira u Francuskoj nema nijedne Srpkinje ni Francuskinje, ali zato su tu Portugalke, Špankinje i Brazilke. Sve one, u monaškom tihovanju, žive po pravoslavnom tipiku. Nastojateljica je mati Jelena, koja je po rođenju čista Meksikanka, dok je duhovnik ovog sestrinstva vladika Atanasije Jevtić, umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački, a tu je da duhovno pomogne i sveštenik Slaviša.
Manastir je posvećen prazniku rođenja Presvete Bogorodice i smešten je u mestu Vož, u istočnoj Francuskoj. U nadležnosti je vladike Luke Kovačevića, odnosno Eparhije zapadnoevropske SPC.
Igumanija Jelena, koju srećemo na Kosovu i Metohiji, ovih dana je boravila u poseti otadžbinskim eparhijama Srpske pravoslavne crkve. Obišla je spaljene manastire Devič i Svete Arhangele, posetila Srbe u Velikoj Hoči i Orahovcu…
Ushićena obredom
U Visokim Dečanima igumanija Jelena bila je vidno ushićena zadužbinom kralja Stefana Dečanskog, a posebno pojanjem monaha na svetoj arhijerejskoj liturgiji. „Oduševljena sam takođe Pećkom patrijaršijom, Gračanicom i Žičom, kao i obredom hirotonije vikarnog episkopa humskog Maksima, u Sarajevu“, kaže igumanija.
– Užasno je to što je urađeno ovim velikim božjim svetinjama… Strašno je kako teško žive Srbi, posebno deca … – krši ruke mati Jelena i privija uz sebe male Hočanke Živku i Jovanu i zapisuje njihova imena da ih ne zaboravi, da se za njihovo i zdravlje sve srpske dece na Kosovu i Metohiji Bogu moli.
– Zapadnoevropskoj eparhiji SPC prišle smo pre četiri godine. Naš manastir, koji je pripadao Poljskoj pravoslavnoj crkvi i nalazio se u Portugaliji, počeo je da se osipa zbog nerešenog kanonskog statusa, pa smo dobile kanonski otpust od poglavara Poljske pravoslavne crkve mitropolita Save i pitale srpskog vladiku Luku da nas primi u svoju eparhiju, i on je blagoslovio našu želju – priča igumanija Jelena i nastavlja da je, mada rođena, krštena i odgojena u čistoj rimokatoličkoj porodici, u pravoslavlje prešla 1986. godine u Brazilu, u grčkoj pravoslavnoj crkvi, a već naredne godine se zamonašila u manastiru Poljske pravoslavne crkve u Portugaliji.
Pomoć iz Pariza
Sestrinstvo ovog srpskog manastira u Francuskoj smešteno je na velikom posedu, na kojem je od 18. veka bio ženski katolički samostan, ali je unazad deset godina zapusteo, te ga je pre dve otkupila SPC. Monahinje se bave ikonopisom, a imaju i veliku pomoć parohije SPC iz Pariza, koja je manastiru poklonila postrojenja za proizvodnju sveća.
– Od kada znam za sebe išla sam na bogosluženja tražeći Boga. Kad sam prvi put kročila u grčku pravoslavnu crkvu, tokom liturgije osetila sam da sam pronašla Gospoda i da sam sebe našla u pravoslavlju. Tad sam se i krstila u toj crkvi – seća se mati Jelena koja osim španskog odlično vlada francuskim i engleskim jezikom, a i u srpskom dobro napreduje.
– U našem manastiru su za sada bogosluženja uglavnom na francuskom jeziku. Ima odlično prevedenih duhovnih i bogoslužbenih knjiga. Srbi koji nam dolaze na liturgije iz istočnog dela Francuske veoma dobro razumeju bogosluženja na francuskom, naročito mlađi naraštaji – veli igumanija Jelena i ističe da svi oni puno pomažu sestrinstvu, a ta pomoć je bila posebno velika u rekonstrukciji manastira koji je, kako veli, bio u katastrofalnom stanju.
