U otvorenom pismu objavljenom na portalu autograf.hr, Josipović poziva Grabar Kitarović da u najavljenim pregovorima sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem koristi iste zajedničke postavke kakve je on koristio u svojim pregovorima s bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Josipović aktuelnoj predsednici Hrvatske poručuje da je reč o pitanju iz njene ustavne nadležnosti.
U pismu konstatuje da su oboje svedoci neuspešne spoljne politike Hrvatske u nameri da blokira pristupne pregovore Srbije i otvaranje poglavlja 23 i 24, te, kako kaže, upornog nastavljanja kontraproduktivne i štetne politike koja nema izgleda na uspeh i koja negativno utiče na međunarodni položaj Hrvatske, uključivši njen položaj u EU i odnose sa susedima.
„Nismo uspeli naprosto zato jer nismo bili u pravu. Nismo mogli tražiti od Srbije da ukine zakon kakav, s gotovo istim efektima, ima i Republika Hrvatska“, naveo je Josipović.
Napominje da Srbija nije ispunila preuzete obaveze koje se odnose na prava hrvatske zajednice u Srbiji i ističe da hrvatska vlada, po njegovom mišljenju, mora da nastavi da insistira na poboljšanju položaja hrvatske zajednice u Srbiji, ali i ističe da hrvatska vlada isto tako mora da insistira i na ostvarenju ustavnih i zakonskih prava srpske zajednice u Hrvatskoj.
To, međutim, konstatuje Josipović, nije moguće blokadom pristupnih pregovora, već što skorijim bilateralnim dogovorom, upravo onako kako su Grabar Kitarović i Vučić naveli prilikom nedavnog susreta.
Govoreći o „najosetljivijem“ prigovoru Hrvatske koji se odnosi na zakon o univerzalnoj jurisdikciji, Josipović ukazuje da taj zakon predviđa da Srbija može da vodi krivični postupak za ratne zločine počinjene „na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bez obzira na državljanstvo počinioca ili žrtve“.
Namera Hrvatske da zbog navedene odredbe blokira pristupne pregovore Srbije propala je ponajpre zato što gotovo sve evropske zemlje imaju neki oblik univerzalne nadležnosti, ukazao je Josipović.
Podseća da i Hrvatska ima univerzalnu nadležnost za ratne zločine, ne samo u Krivičnom zakonu, već i u Zakonu o primeni Statuta Međunarodnog krivičnog suda o progonu za krivična dela protiv međunarodnog ratnog i humanitarnog prava takođe iz 2003.
Josipović, koji je po obrazovanju pravnik, ukazuje da, gledajući u celini pravni sistem jedne i druge države, nema značajnije razlike među njihovim zakonodavstvima kada je reč o mogućnosti da se sudi stranom državljanu za zločin počinjen na teritoriji druge države, bez obzira na državljanstvo žrtve.
Navodeći primer, Josipović kaže da bi hrvatski sudovi mogli prema važećem zakonodavstvu da sude albanskom ili srpskom državljaninu za zločin počinjen tokom rata na Kosovu.
„Smatram da je najvažniji cilj da svi zločini učinjeni u ratu i agresiji na Hrvatsku, bilo ih je puno, bili su strašni, budu kažnjeni. Nažalost, naša državna tela, iz raznih razloga, nisu uspela da privedu pravdi mnoge od počinitelja zločina, pa i zbog nedovoljne saradnje Hrvatske i Srbije“, naveo je Josipović koji ne spori mogućnost da taj pravni akt bude zloupotrebljen, te podseća da je toga dosad bilo sa obe strane.
„Pretnja blokadom nije realna“
Smatra da je važna posledica univerzalne nadležnosti u Srbiji, posebno ako bi bila reč o zloupotrebama, pravna neizvesnost kojoj su izloženi hrvatski veterani jer su, čim pređu granicu, izloženi mogućnosti hapšenja i izručenja Srbiji.
Saglasan je, kaže, da se takvo stanje mora ukloniti, ali se to, ističe, ne može učiniti podizanjem tenzija u odnosima sa Srbijom i nerealnim pretnjama o blokiranju pregovora.
Sigurnost veternima, smatra, može dati samo kvalitetan sporazum Hrvatske i Srbije o saradnji na progonu ratnih zločina koji će eliminisati mogućnost zloupotreba.
Josipović je upozorio da su građani Hrvatske danas svedoci zloupotrebe problema univerzalne jurisdikcije gde se stranke nadmeću u potpuno iskrivljenim interpretacijama stvarnog pravnog stanja, pretnjama susedima o blokadi pregovora i nerealnim obećanjima braniteljskoj populaciji.
„Posebno sadašnji pristup, jer pretnja blokadom nije realna i provediva, ne rešava problem branitelja. Kada bi pretnja i mogla rešiti problem, bilo bi to pri kraju pregovora, tek za nekoliko godina“, naveo je Josipović.
Citirajući svih 10 načela koja je on dogovorio sa Tadićem, Josipović sadašnjoj hrvatskoj predsednici poručuje da je uveren da će ona na tim ili sličnim načelima podstaći rešenje ozbiljnih problema koje države, „posebno braniteljska populacija“, imaju zbog nevoljnosti da se pregovorima postigne kompromis.
