Većina brojnih žitelja požarevačkog kraja koji rade u inostranstvu još se teško odlučuje na investicije u rodnom kraju, a i kada to učine, obično su to kafane, butici ili razne uslužne delatnosti, dok je proizvodnja gotovo potpuno zanemarena.
Za razliku od njih, 30-godišnji Mirko Lazić iz sela Bubušinac nadomak Požarevca odlučio je pre nekoliko godina da, uz pomoć oca LJubiše, poznatog građevinskog preduzimača u Beču i majke Nevenke, vlasnice dobro razrađene prodavnice prehrambene robe u tržnom centru kvarta Medling, uveze kompjuterizovanu opremu za proizvodnju trakastih roletni i tako osnovao firmu „Venecijan fešn“.
Puno uzimaju, malo daju
– Razgovarao sam sa nekim vlasnicima malih preduzeća, od kojih je većina osnovana kapitalom stečenim u inostranstvu i svi se slažu da je aktuelna država, kao i prethodni režimi, neuporedivo više sklona uzimanju nego davanju – zamera Mirko.
Aluminijumski zastori za prozore u spektru duginih boja, predstavljaju poslednju reč moderne tehnologije, pa su mnogi stanovnici ovoga kraja, ali i privredni kolektivi, odlučili da ih nabavljaju upravo u ovoj nevelikoj firmi koja, za sada, ne uspeva da zadovolji potražnju kupaca.
– Može se uspeti i ako se ne otvori kafana. Pod uslovom da se pogodi interes mušterija. Svojevremeno sam radio u Austriji sa ocem, ali sam na kraju izabrao povratak u domovinu i zasnivanje porodice. I nisam se pokajao – kaže za „Vesti“ ovaj skromni i uspešni mali privrednik, koji je kao pravi biznismen uspešno organizovao marketing.
Iskustvo
– Mi koji smo radili u inostranstvu imamo iskustva iz razvijenih ekonomija gde su krediti za nabavku mašina i repromaterijala normalan projekat svake firme, dok je u Srbiji sve to još na veoma niskom nivou, a novac iz banaka enormno skup – tvrdi sagovornik „Vesti“.
– Posao mi dobro ide, a pogoni su nedovoljni da zadovolje interesovanje, pa zato razmišljam o proširenju proizvodnje. Ovo je porodična firma, ali u sezoni angažujem i dodatnu radnu snagu. U prirodi je svakog čoveka, posebno mladog, da teži razvoju i proširenju svog angažovanja, pogotovo kad za to steknu uslovi na tržištu. Međutim, ja to još ne radim očekujući stabilizaciju ukupnih prilika u zemlji.
– Supruga i ja dali bismo rado Mirku potreban kapital da proširi proizvodnju, zaposli ljude iz sela i postane pravi biznismen, ali on želi da uspe samo svojim radom, pa poštujemo njegovu volju – kaže otac LJubiša koji rado obilazi uspešnu sinovljevu firmu kad god je, kao ovih dana, na odmoru u zavičaju.
– Smatram da sam u poslovnom smislu već dovoljno stasao, te da bih mogao, uz pomoć supruge Nataše, da obezbeđujem prosperitet svojoj porodici. Ali, to će morati malo da sačeka – smatra Mirko, tata Jovana i Petra, mališana koji već „kupuju“ prve finese očevog unosnog zanata.
