Lečio sam se u Beču i Klagenfurtu od raka na jetri. Proletos sam otpušten iz bolnice i u nepokretnom stanju stigao u svoju kuću. Uveče, profesor koji me je lečio, saopštio mi je telefonom da mi spasa nema, ali da postoje još dve mogućnosti – jedna klinika u Beogradu i narodni lekovi! Odlučio sam se za Srbiju i bolnicu „Nova vita“, a austrijsko osiguranje pristalo da mi refundira troškove lečenja. Posle sedam dana tretmana, ustao sam, a posle tri nedelje kosio sam travu u dvorištu bolnice. Vratio sam se u Klagenfurt, a potom i na radno mesto. Tamo su me dočekala dva iznenađenja: šokantni pogledi mojih kolega i odbijanje osiguranja da isplati troškove, glasi priča Austrijanca koji je želeo da ostane anoniman, isključivo zbog spora sa svojim Ministarstvom zdravstva.
Na sreću ove bolnice i imidža Srbije ovo nije i jedino svedočenje. Malo, malo pa se oglase zadovoljni pacijenti. Sa zahvalnošću govore o poklonjenom životu, dobijenom u „Novoj viti“. Učinila je to nedavno i LJeposava Živić, zemljakinja iz Štutgarta, koja je ovde lečena od tumora limfnih žlezda. Slične storije ispričala su nedavno četvorica Nemaca, nekoliko bolesnika iz Turska, jedan eminentni italijanski advokat, kao i lekari nekih domaćih vodećih klinika.
Govor statistike
– Posle obavljenih terapija, koje traju 21 dan, u slučajevima takozvanih „otpisanih“ bolesnika, primećeno je poboljšanje kvaliteta života kod 132 od 138 pacijenta. Poboljšanje laboratorijskih nalaza je bilo 26 odsto, a smanjenje tumora (regresija) 13 odsto. Kod grupe bolesnika podvrgnutih hemio i radioterapiji smanjenje neželjenih efekata iznosi čak 75, a poboljšanje kvaliteta života 76, laobratorijskih nalaza 31, dok smanjenje tumora iznosi 24 odsto od ukupnog broja obrađenih pacijenata – ističe dr Svetozarević.
Već prežaljeni, danas su ponovo na radnom mestu…
A specijalna bolnica za lečenje malignih oboljenja „Nova vita“, za koju se u Beogradu gotovo i ne zna, smeštena je tik pored manastira Rakovica u istoimenoj opštini, u živopisnom ambijentu.
– Samo opredeljenje da se bavimo malignim oboljenjima i takozvanim otpisanim bolesnicima govori o našoj nameri i ozbiljnosti ustanove. Dakle, nismo hteli da otvaramo takozvane dijagnostičke centre od kojih Beograd čak ne može da diše, već bolnicu čiji će stručnjaci i metode biti prepoznatljivi i uspešni – objašnjava predsednik Upravnog odbora „Nove vite“ Zoran Branković.
A šta je to što ovu bolnicu čini posebnom: uslovi, stručnjaci, preparati, terapija, ili je lečenje samo srećan spoj domaćih i međunarodnih iskustava?
Pun komfor
Klinika „Nova vita“, koja radi već godinu i po dana, poseduje 1.600 kvadrata prostora. Od toga ima osam kreveta intenzivne nege, dvanćst poluintezivne, 34 standardne medicinske nege (jednokrevetne i dvokrevetne sobe), a na raspolaganju je i sedam apartmana. Svaka soba poseduje telefon i televizor. U toku je i temeljita rekonstrukcije zgrade. Sličnu kliniku „Nova vita“ ima u mestu Lopčići kod Budve. A što se tiče cena lečenje, rečeno nam je da su one višestruko niže od evropskih i da su prilagođene standardu žitelja Srbije.
– Originalnost je naša snaga. Domaća pamet je u pitanju, medikamenti i terapija osmišljeni su u našoj bolnici. Dugo smo radili na preparatima lekovima u laboratoriji u Vinči, na Mononuklearnom institutu Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i na VMA. Za prvu grupu lekova već imamo sertifikate i oni su zaštićeni, a za drugu sve je obezbeđeno – ambalaža, imena i preparati su spremni za industrijsku proizvodnju. čeka se samo izveštaj iz Lodona gde se oni ispituju – objašnjava Branković.
„Nova vita“ prima beznadežne slučajeve, one koji su iscrpli gotovo sve mogućnosti lečenja, odnosno one kojima je preostao kratak period života.
– Da se razumemo, naša bolnica se nije pročula po izlečenju raznih tipova raka, jer tako nešto i prema svetskim standardima nije moguće. Uspeli smo nešto što drugima nije. Lekovima i terapijom smanjujemo tumore, izolujemo ih, držimo bolest pod kontrolom, zaustavljamo metastaze, poboljšavamo krvnu sliku i kvalitet življenja.
Dva biznismena
Privatna klinika „Nova Vita“ nije i jedina te vrste. U svetu postoje još tri: u brazilskom gradu Manausu, čileanskom Santijagu i nemačkom Hanoveru. Osnivači i suvlasnici su Nemac profesor dr Herbert Korb i Srbin Milomir Kandić. Zanimljivo je još napomenuti da su ova dvojica biznismena suvlasnici „Beofarma“, poznate farmaceutske kuće, s tim što Kandić nije suvlasnik dela firme koja se nalazi u Hanoveru, već u Beogradu.
Drugim rečima, pacijenta dovodimo u stanje remisije, što znači da oboleli nema više kliničkih manifestacija oboljenja, a to je jedan od dokaza da je došlo do povlačenja boesti. Postižemo to “ HY “ terapijom i kombinacijom lekova koji imaju snagu imunostimulatora. Pretpostavljamo da oni deluju na nivou telometra, odnosno da ispravljaju genetske mutacije. Najbolje rezultate imali smo u lečenju raka mekih tkiva, a najmanje uspeha zabeležili smo kod tumora kostiju – objašnjava dr Zoran Svetozarević.
Da li ugled ove klinike leži i u konstataciji Zorana Brankovića da iz nje do sada nije izašao ni jedan pacijent bez vidnog poboljšanja ili pak potpunog izlečenja, teško je reći. Nešto drugo je uočljivo – trenutno zdravstveno stanje pacijenata koji tvrde da su se ponovo rodili, jeste potvrda rada stručnjaka ove ustanove.
