Srbi iz Sidneja, proterani iz Hrvatske, u sve većem broju se priključuju listi prijava za ratnu štetu protiv države u kojoj su nekad živeli, kažu u Srpskom pravoslavnom udruženju za socijalni rad iz Kabramate koje im pruža pomoć pri popunjavanju obrazaca za odštetu.
– Dosad je više od 200 prognanih je ispunilo zahtev za naknadu imovinske i druge štete pretrpljene tokom poslednjeg rata – kaže Tihomir LJubišić, socijalni radnik.
Postupak se vodi preko „Pokreta za zaštitu prava ratnih vojnih veterana, žrtava rata i njihovih potomaka“, odnosno njegove Fondacije „Izmirenje, obeštećenje i budućnost“ sa sedištem u Beogradu. Kako je „Vestima“ u Sidneju objašnjeno, ova organizacija koordinira pravni postupak prema Međunarodnom sudu pravde. Svi podnosioci zahteva treba da popune identičan formular za koji u Pokretu kažu da „je tako jednostavan da podnosiocu prijave nije potrebna advokatska pomoć“. Period za koji se traži odšteta počinje 1989. godine. Šest je kategorija gubitaka odnosno šteta na koje se traženje odnosi. To su: gubitak života; povreda telesnog integriteta; šteta na garđevinskim objektima; šteta na opremi; na ostalim sredstvima i dobrima; te ostale štete izazvane ratnim dejstvima.
Naknade
Kao naknada za pogibiju, ubistvo ili smrt člana porodice može se, po ovome, tražiti do 500.000 evra, a za ranjavanje, bolest, mučenje i patnje, uključujući boravak u logorima i zarobljeništvu – do 200.000 evra. Do 300.000 evra potpisnici traže za trajnu invalidnost zbog ranjavanja, mučenja ili bolesti u logoru.
Sledi zatim duga lista imovinskih naknada. Među njima se nalazi i kategorija „progonstvo, isterivanje iz kuće i bežanje pred ubijanjem“. Za svaki mesec proveden u tim uslovima traži se do 1.000 evra.
Plate i penzije
Za svaku godinu izgubljenu na radnom mestu zbog progona, bežanja ili uništenja preduzeća potpisnici traže do 5.000 evra. Potpisnici traže i isplatu izgubljenih i neisplaćenih penzija u iznosu koji bi primili do navršene 75. godine života. Za duševni bol, gubitak živaca, boravak u tuđini, mučenje i maltretiranje u izgnanstvu, zahteva se do 5.000 evra po članu porodice.
Zahtevana visina odštete za izgubljeno stanarsko pravo na stanu koji se mogao otkupiti iznosi do 1.500 evra po kvadratnom metru, a za uništenu privatnu kuću – do 2.000 evra po kvadratnom metru. Uz ovo, traži se i po 50 evra godišnje za svaki kvadratni metar stana ili privatne kuće nekorištenih zbog progonstva.
U ime obeštećenja za uništene privredne zgrade traži se do 500 evra po kvadratu, a za uništene ili uzurpirane privredne zgrade, fabrike, radionice i poljoprivredne objekte do 2.000 evra po kvadratu. Uz to, zahteva se i po 30 evra po kvadratu godišnje za njihovo nekorištenje.
Za nekorišćenje, zbog izgnanstva, poljoprivrednog zemljišta, bašti, šuma i slično, traži se do 1.000 evra po hektaru godišnje.
Pravila
Po pravilima ove kampanje, pravo da se nađu na listi imaju državljani Srbije i Crne Gore, zatim, druge osobe koje u SCG borave najmanje godinu dana, te „lica srpske nacionalnosti koja nisu državljani SCG, bez obzira na njihovo mesto boravka“. U ovu, treću kategoriju, ulaze osobe srpskog porekla u inostranstvu.
U ovome, obuhvaćeno je i zastupanje pravnih lica iz privatnog prava (privatne firme, bogomolje i sl.) čiji vlasnici spadaju u tri navedene grupe. Svakako da je potrebno da se svaka tvrdnja dokumentuje.
„Pokret će,“ navodi se, „zahtevati od države SCG da se se supstituiše u njegovo ime i da podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu.
Ovo je prvi put da se prognanima nudi kolektivni nastup. Istini za volju, i ranije su, u više navrata, socijalni radnici Udruženja pokušavali da izdejstvuju podršku odavde za obeštećenje ovdašnjih izbeglica. Australijske institucije, međutim, nisu imale osnovu u međunarodnom pravu da se u ovo mešaju.
– Jedna od najznačajnijih činjenica za svakog potpisnika je svakako da je celi ovaj poduhvat za njih besplatan, veli LJubišić.
