„Bože, sačuvaj kralja i milu nam Kraljevinu SHS“ piše u Meranostu, piše u jedinom očuvanom primerku godišnjaka iz 1919. To je časopis koji su pre Prvog svetskog rata pokrenuli Jevreji pravoslavne vere iz Kruševca.
Do 23. septembra posetioci Narodne biblioteke Srbije moći će da vide primerke novina, časopisa i jevrejskih kalendara, koji su objavljivani u Srbiji, kao i publikacije koje su izdavali jugoslovanski Jevreji po odlasku u Izrael posle Drugog svetskog rata, nastojeći da kroz novinske stupce očuvaju vezu sa bivšom domovinom.
U istoriji srpskih Jevreja zabeleženo je, da je prvi list El amigo del pueblo (Narodni prijatelj), štampan u ladino jeziku pokrenut 1888. godine u Beogradu.
U Srbiji i bivšoj Jugoslaviji izlazilo je 76 različitih publikacija. Šest izlazi i danas.
Za vreme ustavobranitelja 1842 – 1858. dekretom je Jevrejima bilo zabranjeno rad u unutrašnjosti Srbije. To je značilo da bi morali da se presele u Beograd i počnu život iz početka. Zato je nekoliko stotina članova jevrejske zajednice, da ne bi menjali životne uslove, prešli u pravoslavlje.
Izložba Listanje vremena koncipirana je hronološki i tematski, značajna je i vredna zato što je prvi put javnosti dostupno izdavaštvo Jevreja, pre i posle dva svetska rata na prostoru današnje Srbije. Ova izložba ne samo da doprinosi širem uvidu javnosti u ovu građu, nego doprinosi i očuvanju uspomene na jednu značajnu oblast delovanja jevrejske zajednice u Srbiji, kao nezaobilaznog dela istorije Srbije.
Pre Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije živelo je oko 34 hiljade Jevreja. Danas Jevrejska zajednica u Srbiji broji četiri hiljade članova.
Iza 76 naslova nalaze se istorijski događaji i bremenite priče, kako pojedinačne ljudske, tako i sudbine celih jevrejskih zajednica u brojnim sredinama nekadašnje i današnje Srbije. Svaki svezak, svaka strana, svaki red nose surovu istinu o neizmernoj i nepojamnoj tragediji Holokausta. I ova izložba pruža veru i nadu u bolji život i o tome piše preostralih šest jevrejskih, a i srpskih periodičnih publikacija koje se i dan danas objavljuju.
Biljana Albahari, autor ove briljantne izložbe, Srpkinja je rođena u Sarajevu, a njen muž Aron je Jevrej. Oni su 1992. godine izbegli iz Sarajeva, kao i mnogi sarajevski Jevreji, i od tada žive u Beogradu.
