2. Јун 2016 – 10:12
Услед многобројних упита који се све учесталије постављају Српској Православној Цркви у вези са духовношћу и надахнућем чувеног проналазача и научника Николе Тесле, Српска Православна Црква жели да подсети на неколико чињеница које јасно указују на његов однос према духовности и у том смислу значај за Цркву.
Иако је обимна литература посвећена овом питању, вероватно је основни узрок недоумица и незнања мали број извора доступан на интернету.
Никола Тесла: „Сила трења која највише успорава људски напредак је незнање”
Никола Тесла је син српског православног свештеника Милутина Тесле, ерудите који је био познат и по величини своје библиотеке, по својим инспиративним говорима и изузетним новинским чланцима; и попадије Георгине Ђуке Тесле (девојачко Мандић), за коју Никола Тесла у својој аутобиографији тврди да поседује изузетне проналазачке способности, као и да је изумела мноштво уређаја за домаћинство. Извод из протокола крштених наводи да је Никола Тесла православно крштен неколико месеци по рођењу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Смиљану (Аустријско царство) октобра 1856. године. Сви расположиви извори једногласно указују на то да је детињство и рану младост Никола Тесла највише волео да проводи у цркви и библиотеци.
Теслина породица, и већи део фамилије, као свештеничка била је позната како по својој духовности и самилости тако и по свестраности и креативности. Др Ранко Рајовић, извршни директор организације Менса Србије и један од оснивача НТЦ (Никола Тесла Центар) указује на значај раног развоја деце и сматра да то што је Тесла као дете напамет учио Библију изузетно допринело његовом даљем интелектуалном развоју. Одрастајући, Никола је препознао своје изумитељске таленте и желео да се потпуно посвети изумитељству како би, како сам бележи, технологијом помагао људима, олакшао им живот и допринео миру у свету. „Свако од нас мора имати идеал који га покреће и задовољава, али тај идеал не сме бити материјалан. То може бити религија, уметност, наука, шта год делује као нематеријална снага”, речи су Николе Тесле. У духу мисли светих отаца Цркве је да је технологија веома корисна јер умногоме може да послужи људима на добро. Управо у Николи Тесли Црква препознаје и поштује тај идеал о коме и Тесла говори.
Никола Тесла: „Ја се молим Богу свакога дана”
Никола Тесла један је од многобројних научника који су своје надахнуће проналазили кроз духовност. Светлост, лепота и самилост, основни су појмови којим православље описује Бога, и управо су то елементи који надахњују Николу Теслу: „Постоји у васиони језгро одакле ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, кадa хоћу да му придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то светлост, а када покушам да га схватим духовно, онда је лепота и самилост”.
У писму девојчици Поли Фотић, Тесла теолошки објашњава природне појаве: „…Да ли је природа џиновска мачка? Ако јесте ко је покреће? То може једино да буде Бог, закључио сам”.
У писму Ивану Мештровићу Тесла јасно одговара уметнику о значају молитве и својим навикама: „Ја се молим Богу свакога дана”; а у писму Џону Филипсу Александеру недвосмислено дефинише своју црквену припадност: „Што се тиче мојих религиозних убеђења, ја припадам Православној Цркви, у којој служи и мој ујак…” Један Теслин ујак је био Никола Мандић, Митрополит дабробосански, а други Тома Мандић, парох горњограчачки и зрмањски. Из угледне породице Мандић произашло је скоро педесет свештенослужитеља Српске Православне Цркве.
Бранимир Јовановић, директор музеја Николе Тесле, више пута у својим предавањима говорио је о Теслином православљу, као и о духовним проблемима са којима се сусреће друштво.
Милован Матић, аутор многобројних издања посвећених Тесли, бележи да је Никола Тесла значајно допринео угледу Српске Православне Цркве у Америци, јер је био кум и донатор цркве Светог Саве у Гери као и почасни председник Српске црквеношколске општине у Њујорку. Матић подсећа на Теслине речи “да смо надахнути хришћанством и науком способни да чинимо највише што се може за добробит људског рода.“
Директор Меморијалног пројекта Тесла на Универзитету Сорбона Александар Протић бележи да „у својим чланцима Тесла често користи хришћанске референце, пише и говори о xришћанству, а у чланку Машина која ће зауставити рат, мир и благостање повезује са Христовим учењем у Беседи на гори.” Током свог предавања на Факултету техничких наука у Новом Саду, Протић је на питање о Теслиној духовности одговорио „да бројни документи и аутори сведоче о Теслиној привржености православљу, што свакако није спутавало његову интеркултурну отвореност која свима може да служи за пример.“
Ромило Кнежевић са Бејлиол колеџa Универзитета у Оксфорду, православни монах и теолог, посматра Теслино стваралаштво као израз апсолутне Богом дариване слободе, а самим тим његов целокупни допринос види првенствено као духовни.
Жељко Сарић, инжењер електротехнике, који је о Тесли написао многобројне стручне и новинске чланке, биографију и роман, детаљно је изложио изворе везане за догађаје после Теслине смрти 1943. године: опело Николи Тесли у Њујорку које су служила два протојереја и четрдесетодневни помен у београдској Саборној цркви који је служио Митрополит Јосиф, администратор Српске Патријаршије, уз саслужење дванаест свештеника. После опела, Никола Тесла сахрањен је у складу са православним обичајима, на гробљу 35 км удаљеном од Њујорка. Сарић наводи да је Теслин нећак, Сава Косановић, хтео да се Теслино тело спали. Документ из музеја Николе Тесле у Београду сведочи о кремацији тела Николе Тесле од 26. марта 1943. године, иако не постоји документ који говори о Теслиној жељи да буде кремиран.
Директор Унесковог центра за мир и један од водећих савремених бораца за мир и људска права Ги Џокен (Guy Djoken), Николу Теслу је окарактерисао „као мученика који је најскупље платио своју борбу за светски мир и несебично друштво,“ а позната професорка Гордана Вуњак са Колумбија Универзитета, амерички академик и носилац Насиних признања за допринос науци, Теслу је чак окарактерисала као светитеља – заштитника електрицитета.
Српска Православна Црква је увек била присутна у животу и делу великог Николе Тесле и Црква види велики значај у лику и делу овога научника. Стога, иницијативе од стране Цркве једино је могуће посматрати као добронамерне и као логичан континуитет указивања почасти овом изузетном српском научнику.
Препоручена литература:
Јовановић, Бранимир (2014): Теслин чудесни свет. Београд: Вулкан.
Ковачек, Божидар (2006): Никола Тесла и Матица српска. Нови Сад: Матица српска
Маринчић, Александар (1994): Живот Николе Тесле. Београд: Српска академија наука и уметности.
Матић, Милован (2006): Никола Тесла у крилу православља. Београд: Православље (Бр 931-932).
Матић, Милован и Радованов, Зоран (2007): Тесла. Нови Сад: Студио Бечкерек.
Матић, Милован (2015): Српски Прота Милутин Тесла – отац Николе Тесле. Манастир Студеница.
О’Нил, Џон (2006): Ненадмашни геније. Београд: Метафизика.
Поповић, Војин (1962): Библиографија о Николи Тесли. Београд: Музеј Николе Тесле.
Сарић, Жељко (2011): Никола Тесла – геније који је обасјао свет. Београд: Теслианум.
Тесла, Никола (2007): Теслини чланци у Електрикал експериментеру. Београд : Музеј Николе Тесле.
Тесла, Никола (1995): Чланци – Изабрана дела Николе Тесле, Београд: Завод за уџбенике.
Циврић, Зорица и Смиљанић, Дубравка (1993): Тесла- Преписка са родбином. Београд: Музеј Николе Тесле.
Циврић, Зорица и Стојиљковић, Братислав (2002): Тесла у Београду 1892. Београд: Музеј Николе Тесле.
Цверава, Грант (2006): Никола Тесла 1856-1943. Београд: Популарна наука, Клуб НТ.
Група аутора (2015): Срби 1903–1914: Историја идеја. Београд: Клио
Anderson, Leland (1956): Bibliography – Dr Nikola Tesla (1856-1943). Minneapolis: The Tesla’ Society.
Behrend, A. Bernard (1921): The Induction Motor and Other Alternating Current Motors, Their Theory and Principles of Design.2nd ed., rev. andenl. New York : McGraw-Hill.
Cheney, Margaret (1981): Tesla: Man Out of Time. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall.
Hughes, Thomas (1989): American Genesis: A Century of Invention and Technological Enthusiasm, 1870-1970. New York: Viking.
Johnson, Robert Underwood (1902): Poems, Paraphrases from the Servian of Zmai Iovan Iovanovich, after Literal Translations by Nikola Tesla. New York: The Century Co.
Jones, W. Morris (1916): „Tesla says electricity will end wars“, The Brooklyn Daily Eagle
Tesla, Nikola (1900): „The problem of increasing human energy“, The Century Magazine (June). Vol LX, No 2.
Tesla, Nikola (1907b): „Sleep from electricity“, New York Times (Oct. 17th). col. 5.
Tesla, Nikola, as told to George Sylvester Viereck (1937): „A Machine to End War“, Liberty.
UNESCO (2010): Safeguarding the documentary heritage of humanity, Paris: Memory of the World, UNESCO.
Group of authors (2015): The Essential Nikola Tesla: Peacebuilding Endeavor, Belgrade-Paris-Washington: UNESCO Center for Peace, Tesla Memory Project, Teslianum Energy Innovation Center.
Group of authors (1999): Tesla: Master of Lightning. New York: Barnes Noble Publishing.
Доставља Кабинет Патријарха српског
