Govor Predsednik DS Nemačke na 3. Izbornoj skupštini
Postovano presednistvo, uvaženi gosti i predstavnici medija, drage demokrate,
Dozvolite mi da od sveg srca pozdravim Vas koji ste dosli iz svih krajeva Nemačke, od Hamburga do Minhena, na 3. Skupstinu DS Nemacke. Nasi clanovi prestavljaju jedini
organizovani odbor Demokratske stranke u inostranstvu, osnovan na incijativu doktora
Djindjica imene 2001 godine, koji predstavlja možda i jedini demokratski lobi Srbije u Nemačkoj.
Danas Vam se obracam pomešanih osecanja, srećan što imam privilegiju da budem sa Vama i tužan zbog cinjenice da medju nama Više nema nasih istaknutih clanova: dr.dr. Bojana Perića Predsednika izvršnog odbora i Saveta dijaspore Severne Rajne i Vestfalije kao i dr.Svetozara Putnika. Izmedju nase dve Skupštine izgubili smo coveka koji trajno obeležio istoriju srpske politike – Presednika Demokratske stranke doktora Zorana Djindjica. Sa pokojnim Predsednikom poslednji put sam razgovarao bas ovde u Frankfurtu, dve nedelje pre njegovog ubistva. Njegova energičnost i odlučnost da Srbiju uvede u Evropsku uniju, mnoštvo originalnih ideja, preduzimljivost i optimizam kojim je zračio i te večeri u Frankfurtu, ostaće mi u neizbrisivom sećanju.
Dozvolite mi da Vam, u kratkim crtama, podnesem izveštaj o radu naseg ogranka izmedju dve Skupstine. Na drugoj vanrednoj Skupštini DS Nemacke imali smo tesku probu koja je mogla da unisti i u najmanju ruku pocepa nas ogranak. Sa puno mudrosti i angažmana mnogih članova prebrodili smo krizu i iz nje izasasli ojačani. U toj fazi su mi mnogo pomogli potpredsednik Ggmitrovic, dr.dr.Bojan Peric, Irena Madjoski i Nesa Petkovic iz DS Starog grada.
Izmedju dve Skupstine je, dobijanjem pecata i ulazenjem u Statut stranke, regulisan status naseg ogranka u okviru Demokratske stranke. Tim činom postali smo punopravni deo organizacije Demokratske stranke.
Od našeg osnivanja početkom 2001. godine naš odbor okuplja predstavnike svih socijalnih slojeva i generacija nasih migranata. Svojim stalnim prisustvom u nemackim medijima i medijima srpske diaspore članovi ogranka DS Nemacke konstatno su doprinosili poboljsanju u poslednjih 10 godina katastrofalno narusenog imidza nase zemlje kao i afirmaciji politike Demokratske stranke medju nasim gradjanima u Nemacčkoj. Ucestvovali smo u mnogim forumima, panel-diskusijama i tribinama, objašnjavajuci politiku DS i Vlade pokojnog doktora Djindjica. članovi ogranka aktivno su ucestvovali u raznim strukovnim, crkvenim, studentskim i humanitarnim akcijama, zalazuci se za uspesno integrissanje nasih gradjana u nemacko drustvo. Među nama nema onih koji zive ovde po 40 godina, ne znaju nemački i mrze iznad svega Nemce, a takvih nasih ljudi je na zalost puno i njih sam kao clan Saveta diaspore sretao obilazeći nase klubove i organizacije. Tada sam obišao 32 grada i prešao vise od 60 hiljada kilometara. Ideja je bila da skupštine u Nemackoj okupe Srbe iz svih matičnih zemalja koji zive na ovim prostorima i da zastupaju njihove intrerese pred nemačkom državom i pred srpskom maticom. Iako je srpska diaspora u Nemackoj posle turske najbrojnija, pokazalo se da ta bronost nije dovela do povećanja uticaja jer se procenjuje da su Srbi u Nemackoj najmanje uticajna zajednica. U dva navrata smo se gospodin Vidakovic i ja susreli sa visokim prestavnicima Nemačke vlade i mogli da konstatujemo njihovu veliku zainteresovanost da preko jedne krovne organizacije Srba u Nemackoj Nemacka vlada dobije legitimnog sagovornika ispred tolikog broja nasih ljudi. Stvar je propala jer nije bio rešen jedan od kljucnih problema konstutisanja skupština – finansije. Sve ove aktivnosti moji prijatelji i ja finansirali smo sopstvenim sredstvima. Da podsetim, Jevreski centralni savet dobija od nemackih institucija oko 3 miliona evra, turski 2 miliona a Srbi ni centa . Svojom neorganizovanoscu sami smo krivi za naš status i slab uticaj u Nemačkoj koji bi nam po prirodi stvari na osnovu naše brojnosti i afirmisanosti našig ljudi u mnogim sverama društvenog života pripadao.
Na osnovu iskustva koje sam stekao obilaskom brojnih klubova i organizacija naših ljudi u Nemackoj dosao sam do zaključka da članstvo DS u Nemackoj treba da čine pre svega migranti novije generacije medju kojima je veliki broj intelektualaca i uspešnih poslovnih ljudi, svesnih da je najveći patrotizam zalaganje da Srbija vise nikada ne bude izolovana već integrisana u evropske političke i bezbedonosne strukture.
Oglašavanjem u našim pisanim medijima u Nemackoj aktivno smo učestvovali predizbornim kampanjama za predsedničke i parlamentarne izbore 2002, 2003. i 2004.godine. U intervuju datom listu Vesti novembra 2003. godine, u veoma teškoj situaciji za Demokratsku stranku usled gubitka većine u Skupštini Srbije i neizbežnog gubitka vlasti smelo sam prognozirao brzi oporavak DS i dolazak na čelu Srbije Borisa Tadića. Aktivno smo učestvovali u kontroli izbornog procesa u dijaspori. Dok su druge stranke i kandidati slali svoje ljude iz matice, DS Nemačke imao je svoje clanove biračkih odbora u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Koristim ovu priliku da se jos jednom zahvalim svim članovima biračkih odbora iz Demokratske stranke i da se ujedno izvinim onima koji nisu bili angazovani usled veceg broja prijavljenih od broja potrebnih clanova birackih odbora.
Svi smo mi bili nagradjeni za svoj angažman i veru u DS ubedljivom pobedom Borisom Tadića na izborima u Nemackoj dijaspori i njegovim izborom za Predsednika Srbije. Zelim da ovom prilkom napomenem da sam zajedno sa Petrom Djordjevicem ucestvovao u kampanji Borisa Tadica u Sapcu, Krupnju i Bogaticu. Znam da su mnogi od Vas razočarani slabim odzivom našig građana na izborima u Nemačkoj. Ne zaboravimo međutim da je ovo bilo prvo glasanje u dijaspori na kome je, usled loše organizacije, ucestvovao mali broj naših gradjana. Zakon koji je omogucio pravo glasa nasim gradjanima u inostranstvu donet je kratko pre održavanja izbora, veliki broj naših ljudi uopšte nije bio obavešten o proceduri upisa u biračke spiskove usled cega su mnogi bili onemoguceni u ostvarivanju svog birackog prava. Predlog koji sam svojevremeno dao kao clan Saveta dijaspore da se po ugledu na rešenja koja primenjuju Hrvatska i Bosna i Hercegovina omogući glasanje putem pisma, nije na zalost prihvaćen. Ostaje nam da se nadamo da će se u narednom periodu bolje regulisati glasanje u dijaspori i u tom pravcu DS Nemacke nastaviće da svojim konkretnim predlozima rešenja daje konstruktivni doprinos.
U predhodne 3 godine DS Nemačke angažovao se na dostavljanju humanitarne pomoći matici, uglavnom preko odbora DS u zemlji. Dozvolite mi da nabrojim samo neke naše aktivnosti: krajem 2001. godine poslata je veća količina preko potrebne humanitarne pomoći – hiruška oprema za operacionu salu, stomatološka oprema, jedan rendgen aparat, dve stomatološke stolice Zdravstvenom centru u Šapcu, Klinici za majku i dete u Beogradu i zdrastvenim ustanovama u Raskoj oblasti. Poznati fudbaler iz Bremena Rade Bogdanović poklonio je bogatu fudbalsku opremu. Dostavljena su i tri polovna ambulantna vozila marke Mercedes – jedno za Srbobran i dva za Novu Varoš. Kordinatori ove akcije bili su potpredsednik Šaponjic i sekretar Vukmirica. Pocetkom 2002. godine član Izvrsnog odbora dr.Gavrić organizovao je slanje jednog djubretatskog vozila DS Lapovo. Krajem te godine u velikoj akciji pomoći humanitarnom fondu “Luba Davidović”poslato je 26 tona humanintarne pomoći koja je dalje podeljena Kliničkom centru Srbije,Gradskoj bolnici Zvezdara, dečjoj bolnici u Tiršovoj, Institutu za majku i dete, Ministarstvu za socijalna pitanja – kordinator ove akcije pored mene je bila poznata humanitara radica dr Mirjana Adrejević. Ucinio bih veliku nepravdu ukoliko ne bih spomenuo i Anu Vasiljevic koja je omogućila jako vredan poklon od 7 modernih i preko potrebnih ginekoloških stolica.
Uzeo bih Vam jako puno vremena ako bih nabrojio sve naše humanitarne i druge aktivnosti. Kako potreba za humanitarnim angažovanjem nažalost nije smanjena, čak je i povećana usleg smanjenog interesovanja stranih donatora, ispražnjenih fondova i veoma lošeg staja u kampovima za izbegla i raseljena lica, smatram da i u narednom periodu moramo nastaviti sa humanitarnim radom. Zamoliću našeg novog prijatelja gospodina Dragana Vasiljevića da kaže nešto o svojim inicijativama na tom planu, koje će ostvariti uz pomoć neumorne dr. Mime.
Dozvolite mi da se osvrnem i na učešće našeg ogranka na 11. Skupštini DS februara ove godine. Naš ogranak je kao jedan od prvih podržao kandidaturu Borisa Tadića za Predsednika DS. Delegati na Skupštini bili smo potpredsednik dr đurić i ja, dok su u statusu gosta Skupštini prisustvovali dr Mića Todorović i Predrag Rakočević. Pripala mi je izuzetna čast da se kao predstavnik jedinog odrganizovanog odbora DS u inostranstvu obratim delegatima. U svom govoru između ostalog sam rekao ”u gospodinu Tadicu i gospodinu Petrovicu imali smo uvek iskrene sagovornike, spremne da ucestvuju u rešavanju problema diaspore.Ubedjen sam da ce Demokratska stranka sa Borisom Tadićem na celu, dobiti predsednika dostojnog svoje tradicije, odanog izvornim principima Demokratske stranke, toleratnog i odgovornog političara sa nepodeljenim ugledom u našem narodu ali i inostrastvu.” Osvrćući se na grupaciju u stranci okupljenu oko čedomira Jovanovića rekao sam: “Posto vec 27 godina zivim u Evropskoj uniji u koju nasa stranka zeli da uvede Srbiju, dozvolite mi da Vam kazem nesto o tome što se u toj Evropskoj uniji, za koju se se svi deklarativno zalažemo podrazumeva: Kada neko, iz objektivnih ili subjektivnih, opravdanih ili neopravdanih razloga, prestavlja balast za neku organizaciju ,on se sam povlači u interesu te organizacije”.
Jedan od ciljeva ogranka DS u Nemačkoj u narednom periodu treba da bude i nacionalna integracija nasih migranata, naročito mladih i obrazovanih.U tom smislu aktivno ćemo učestvovati u projekatu STEAM koji perestavlja formiranje jedistvene baze podataka o mladim stručnjacima koji su napustili Srbiju tokom devedesetih ili su kao druga ili treca generacija srpske dijaspore rodjeni u nekoj od zemalja sveta. Za Nemačku ne postoji nikakvi pouzdani podaci u vezi sa ovom problematikom. Pretpostavlja se da je reč o oko 50.000 ljudi. Iz razgovora sa potpredsednikom Dušanom Petrovićem saznao sam da postoji velika šansa da Predsednik Tadić podži ovaj projekat i pomogne u rešavanju problema njegovog finansiranja.O samom projektu saznaćete više od njegovog inicijatora Irene Madžorski.
Dozvolite mi da se na kraju ovog izlaganja osvrnem na trenutnu unutrašnjepolitičku situaciju u Srbiji. Formiranjem Vlade bez učešća Demokratske stranke zaustavljeni su mnogi započeti reformski zahvati prethodne Vlade. Pokazalo se da je jedino Demokratska stranka spremna da u interesu naroda i države preuzme odgovornost i donese i odluke koje su nepopularne ali nužne. Kao što je govorio pokojni Zoran đinđić, nema popularnih i nepopularnih reformi već samo uspešnih i neuspešnih. Mi i danas jasno kažemo da je preduslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju ispunjavanje naših međunarodnih obaveza. U tom smislu očekujemo od Vlade Republike Srbije da ispuni sve naše međunarodne obaveze i poštuje Zakon o saradnji sa sudom u Hagu. Nedopustivo je i neodgovorno da cela zemlja bude talac nekoliko optuženih, ma kako opravdane ili neopravdane, pravedne ili nepravedne bile te optužnice. Samo saradnjom sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom možemo sprečiti da naša zemlja ponovo zapadne u međunarodnu izolaciju koja bi imala nesagledive posledice na stanje ekonomije i životni standard stanovništva. Samo saradnjom sa Briselom i Vašingtonom, članstvom u Partnerstvu za mir i NATO-paktu mogu se sprečiti nezavisnost Kosova i Metohije i obezbediti poštovanje Dejtonskog mirovonog sporazuma, opstanak Republike Srpske, veća prava za naš narod na Kosovu i Metohiji i očuvanje Državne zajednice Srbije i Crne gore koja je, po mom dubokom uverenju, u interesu i Srbije i Crne gore. Uveren sam da delite moje mišljenje da naš Predsednik Boris Tadić, nastavljajući ono što je najbolje u politici Zorana đinđića i ispravljajući sve što se u prethodnom periodu pokazalo pogrešnim, predstavlja garanciju ostvarivanja upravo takve politike. Demokratska stranka će u ostvarivanju ovih ciljeva sarađivati sa svim strankama demokratske orijentacije jer se pokazalo da sa samo tako može sprečiti porast uticaja Srpske radikalne stranke i povratak Srbije u izolaciju i bedu. Konsenzus svih demokratskih stranaka oko najvažnijih pitanja kao što su Kosovo, saradnja sa Haškim tribunalom, funkcionisanje Državne zajednice Srbije i Crne gore i evroatlantske integracije je nešto što na čemu Demokratska stranka i Boris Tadić insistiraju i postizanje tog konsenzusa smatraju neophodnim za vođenje uspešne politike u interesu Srbije.
Dozvolite mi da se na kraju ovog izlaganja zahvalim svim svojim saradnicima, pre svega potpredsednicima Gmitroviću i đuriću, neumornima Mirku Joviću i Mići Todoroviću, Petru đorđeviću, Ireni Madžorski i Predragu Rakočeviću. U narednom periodu očekujemo puno od saradnje sa opunomoćenokom Predsednika Tadića za kontakte sa Socijalističkom internacionalom i SDP-om gospodinom Aleksandrom Ivkovcem.
Zahvaljujem Vam se na pažnji
