Kineskinje na ceni

Kako bi brže i lakše došli do novca, mnogi građani BiH sve češće pribegavaju udaji ili ženidbi sa stranim državljanima koji trenutno žive na ovom području. Naravno, nije reč o brakovima iz ljubavi nego onim od „obostrane koristi“, kako javno stoji u brojnim novinskim oglasima. Poput ovog: „Nudim fiktivno venčanje Kineskinji radi regulisanja bh državljanstva“ stoji u jednom oglasu ispod kojeg je naveden broj mobilnog telefona mladoženje. Drugi se ženik, međutim, nije opredelio samo za Kineskinje nego je bračne ponude sročio ovako: „Nudim fiktivni brak stranim državljankama iz Kine, Crne Gore, Srbije i drugih zemalja. Samo ozbiljne ponude“.
Nisu samo mladoženje sirotinja. Jedna žena, sudeći prema broju mobilnog telefona iz Republike Srpske, takođe bi iz interesa rado uplovila u bračne vode. „Bosanka nudi fiktivni brak strancima za bh papire. Zvati od 12 do 21 sat“, piše u njenom oglasu.

Jezik za sve

Uzor većine mladih Kineskinja ne samo u Bosni jeste njihova zemljakinja, 25-godišnja kung fu diva Zhang Ziji, bivša manekenka koja je nastavila da osvaja zapad ulogom u filmu „Memoari gejše“. – Ne može svako biti Zhang – ističe Lin koja u slobodno vreme vredno uči engleski, koji će joj doneti više koristi od bošnjačkog jezika.

Za ove poslove traži se i do pet hiljada konvertibilnih maraka, ali ne pominju se svadbeni ručkovi, odlazak na bračno putovanje, lepota prve noći. U pitanju je samo biznis za koji su prateće ceremonije sasvim nepotrebne. A, po zakonu BiH sve je „po zakonu“.
– Važeći zakon uopšte ne tretira termin fiktivni brak, niti kako sklopiti brak sa stranim državljaninom, kao ni po kom pravu se takva zajednica razvodi. U zakonu niko posebno ne tretira Kineze, a kada bismo pokrenuli proceduru donošenja novog zakona, dok bi stupio na snagu stići će možda i oni sa Aljaske – pomalo je šeretski objasnila rupe u zakonu sudija Opštinskog suda u Sarajevu Amra Muhibić.

Kokuzna vremena

U oglasima ima i primamljivijih ponuda. Kako nam reče službenica na jednom od oglasnih šaltera, neki mladoženja je bio raspoložen da „ako je neko mnogo u škripcu“ sve obavi i za samo pet stotina maraka.

U Matičnom uredu u Tuzli dosad nije sklopljen nijedan brak između kineskih državljana i onih iz BiH, a zasad nema ni najava da bi se takvi supružnici mogli pojaviti pred matičarem. Ali, ako nema venčanja sa Kineskinjama ima sa Amerikancima, tvrdi matičar Safija Osvald i dodaje: „Najčešće se radi o brakovima sa pripadnicima Sfora gde otprilike imamo dva, tri venčanja mesečno. Naše cure se udaju i za Nemce, Škotlanđane, Italijane, ali gotovo da više i nema brakova sa Arapima koji su bili veoma aktuelni odmah posle rata.
U jednoj od brojnih kineskih prodavnica u naselju Buća Potok susrećemo simpatičnu i lepu prodavačicu Lin s kojom razgovaramo bez teškoća.

Papiri i venčanica

Prema rečima Želimira Latića, pomoćnika za opštu upravu i mesne zajednice u sarajevskoj opštini Novi Grad, zasad nije bilo zahteva za venčanjima ove vrste, ali ne postoje nikakve teškoće da bi se oni i ostvarili. „Potrebni su samo papiri iz Ministarstva spoljnih poslova NR Kine i mlada može da bira venčanicu“, nasmejao se Lalić.

I dok joj objašnjavamo da nismo kupci već novinari koje interesuje da li bi se udala za Bosanca, Kineskinja pokušava da nam utrapi drveni ram za fotografiju: „Samo tri marka, ako uzmeš više dva marka“. – Koliko bi platila da ti dovedemo đuvegiju iz Bosne i tako središ papire oko državljanstva – istrajavamo, a ona začuđeno gleda: „Zašto Bosanac bez posla kad ima Amerikanac u Tuzli. Za nekoliko dana selimo na pijacu Arizona, tamo ima koliko hoćeš vojnik, za njega se udam i idem u Amerika. U Bosni svet nema para ni da kupi naša roba. Neću za Bosanac!