I moja predstava o Srbiji i Beogradu, pre nego što sam u aprilu postavljen na ovu funkciju, bila je mnogo drugačija od današnje, stvorena najvećim delom pod uticajem negativnih slika o vašem narodu serviranih sa Si-En-En. Ja sam imao sreću da Srbiju upoznam i za veoma kratko vreme promenim sliku o njoj, a sada tu šansu moramo dati i ostalim Amerikancima, rekao je Kit Simons, direktor beogradske kancelarije Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID), obraćajući se našim sugrađanima na prijemu u Generalnom konzulatu Srbije i Crne Gore u čikagu.
– Već po dolasku u Beograd poželeo sam da uspostavim kontakte sa srpskom dijasporom, jer me veoma zanimalo ko je čini, u kakvim ste odnosima sa maticom, kako te odnose poboljšati. Ja sam odrastao u Kaliforniji, proveo izvesno vreme u čikagu i bilo mi je jasno da je u Americi puno Srba, ali nisam znao njihovu snagu. Zanimalo me da li je iko sa američke strane ikada uzeo u obzir tu snagu, u razgovorima o odnosu dve zemlje, i shvatio da uglavnom nije. Ja sam skoro četiri godine proveo u Jermeniji, upoznao njihovu dijasporu i shvatio da je tu snagu moguće iskoristiti. Zato sam se upoznao sa vašim ljudima u Kaliforniji, shvatio da su to veoma obrazovani i uspešni ljudi – doktori, inženjeri – koji doprinose američkoj ekonomiji. Naravno, jasno mi je da su i oni proizvod odlivanja mozgova iz Srbije, ali sam takođe siguran da mogu doprineti razvoju svoje otadžbine. I želja mi je da pomognem izgradnji tih mostova, naročito u poslovnim odnosima i investiranju, u pružanju potpune slike o uslovima za ulaganje – ističe Kit Simons.
ZNAčAJ RAZVOJA MALIH KOMPANIJA
– Poznato vam je da su američke vlasti, nakon rušenja komunističkih režima, otvorile poseban račun i izdvojile posebna sredstva za razvoj zemalja u tranziciji. Zato mi u suštini pomažemo tranziciju u vašoj zemlji, taj prelaz od dirigovane ekonomije do slobodnog tržišta, na demokratskom putu razvoja. Naše programe realizujemo u saradnji sa vlastima u Beogradu i stranim investitorima, Evropskom unijom i svima koji su zainteresovani da pomognu.
Modernizacija sudova
Posebnu pažnju USAID posvećuje razvoju sistema trgovinskih sudova. Šef tog projekta je Majlo Stefanović, koji se bavi zakonskom regulativom.
– Projekat se zove Reforma komercijalnih sudova i jedan je od mnogobrojnih koje je naša Agencija započela u Srbiji. Fokusirani smo na postojeću zakonsku regulativu i način da je promenimo i učinimo je efikasnijom. Uložili smo 13 miliona dolara u ovaj projekat, kojim želimo da modernizujemo sistem, učinimo ga jednostavnijim, bržim i efikasnijim, promenimo i objekte, modernizujemo sudove, uspostavimo internet vezu sa sudijama, što će umnogome pojednostaviti funkcionisanje sistema. Za sada to radimo u Beogradu i Nišu – kaže za „Vesti“ Majlo Stefanović, Amerikanac srpskog porekla.
Na ekonomskom planu fokusirani smo na dva nivoa – asistiramo pri menjanju zakona i pravnog sistema, uz ostvarenje uslova za razvoj ekonomije i slobodnog tržišta, solidnog bankarskog sistema. I, posebno, pomažemo razvoju malih privatnih kompanija koje žele kvalitet, standarde u skladu sa zakonima u EU i Svetske trgovinske organizacije. Pomažemo da Srbija bude konkurentnija na tržištu, posebno sa akcentom na razvoj poljoprivrede, farmacije, drvne industrije i turizma, jer mislimo da vaša zemlja ima izuzetne uslove za razvoj.
U oblasti stvaranja uslova za demokratski razvoj, Agencija radi u saradnji sa medijima, CeSID-om, svim političkim partijama, u nastojanju da na različitim nivoima obezbedi uslove za demokratizaciju.
– Puno smo uradili u saradnji sa CeSID-om u programu „Glasaj“, u kampanji za predsedničke izbore, uveravajući ljude da je izlazak na glasanje veoma važan i da se radi o vlastima koje oni biraju, jer se svaki glas računa. To je bila isključivo izvanpartijska aktivnost.
PROPUŠTENA GODINA
U ovom trenutku USAID ima veliki projekat za razvoj infrastrukture i lokalnih zajednica – 200 miliona dolara odvojeno je za petogodišnji program razvoja mesnih zajednica i opština, uz uključenje stanovnika sa tih lokalnih podrčja i u saradnji sa lokalnim vlastima. Reč je o izgradnji objekata dečje zaštite, domova za stare, parkova. Uključeno je 500 zajednica, sa oko 3.500 projekata, uz adekvatno učešće volontera i ulaganje sredstava lokalnih zajednica.
– Za nas je najveći izazov kako da proširimo glas o lepotama i kvalitetima Srbije, jer, prema mom iskustvu, to jeste zemlja mogućnosti u kojoj postoje ogromni potencijali i da o tome investitori moraju biti obavešteni na najbolji način. Zato smo mi veoma fokusirani na to područje, širenje slike o Srbiji i njenim mogućnostima, pravljenje novih mostova između Amerike i Srbije, uz pomoć dijaspore, svakako.
Šansa maline
Kit Simons je posebno naglasio značaj proizvodnje i izvoza maline, jer izvoz malina iz Srbije iznosi 30 odsto od ukupnog svetskog izvoza ovog kvalitetnog voća.
– Problem je što sve maline u Srbiji sazrevaju u isto vreme, što im smanjuje cenu na tržištu. Zato mi želimo da razvijemo program koji omogućava sazrevanje malina u periodu od četiri meseca, što će im značajno povećati cenu. Osim toga, želimo da pomognemo Srbiji da ona pravi prozivode od ovog voća i stavi svoj znak na sokove, džemove i sosove. Tako smo i ostvarili saradnju sa firmom „Nekst“, koja je upravo dobila nagradu za čisti sok od maline. To nam je cilj, da stvorimo ime za prozivode iz Srbije. Isti slučaj je i sa uzgojem puževa, koji se sada zbog inspekcija i kontrola izvoze u Italiju, tamo pakuju i prodaju, ali pod imenom italijanskih firmi. Mi želimo da se i na tom proizvodu, koji stoprocentno stiže iz Srbije, nađe i srpsko ime na tržištu. Mnogo je sličnih primera, a za sve one koji su biznismeni otvorene su mogućnosti za ulaganja, istraživanja, pronalaženja zanimljivih poslova.
Američki Kongres je, stvarajući ovaj program za tranziciju, od 2001. do poslednje fiskalne godine uložio ukupno 414 miliona dolara za Srbiju i 207 miliona za Crnu Goru, što je mnogo novca i to je najveće ulaganje u Evropi. Jer, i naše vlasti prepoznaju mogućnosti koje Srbija ima. Ali, i ovde se postavlja pitanje budućih ulaganja, koja su uslovljena saradnjom sa Hagom, i to je svima vama jasno. Kongres je odlučio da Srbiji da novac jedino ukoliko državni sekretar SAD potvrdi da Srbija sarađuje sa Hagom i ispunjava svoje međunarodno preuzete obaveze. Nažalost, Kolin Pauel nije potvrdio tu saradnju i zato je novac u ovoj fiskalnoj godini izostao. Mi uspevamo da nedostatak premostimo novcem iz prethodnih projekata, ali ni to, naravno, neće dugo trajati. Ukoliko pre vlasti u Srbiji to shvate, utoliko će se bolje razvijati i naši odnosi.
