Tom Lantoš Kongresu SAD podneo novu Rezoluciju

TOM LANTOŠ KONGRESU SAD PODNEO NOVU REZOLUCIJU

OPET KOSOVU DAJE DRŽAVU

• Prethodni pokušaj poznatog kongresmena koji lobira za Albance, da Kongres podrži nezavisnost Kosova, propao posle protivljenja srpskog kokusa

Američki kongresmen Tom Lantoš, demokrata iz Kalifornije, podneo je Kongresu novu rezoluciju o nezavisnosti Kosova.
Lantošev prethodni pokušaj da Predstavnički dom podrži nezavisnost Kosova propao je u oktobru prošle godine zbog nedovoljne podrške. Ovaj očekivani potez Lantoša u praksi znači da je rezolucija podneta, zavedena pod rednim brojem 24 i stavljena u proceduru. Tekst nove rezolucije još nije objavljen, a kako agencija Beta saznaje u Vašingtonu, može se pretpostaviti da se suštinski neće razlikovati od prethodne, neuspele, rezolucije.
Još uvek se ne zna da li će i kada nova rezolucija biti razmatrana ili usvajana u nadležnim komitetima.

Moćan albanski lobi

Albanski lobi u SAD zvanično je osnovan januara 1989. pod nazivom „Albansko-američka građanska liga“ – AACL. Osnivač je bivši američki kongresmen italo-albanskog porekla DŽozef Diogardi, rođen u Bronksu, gde danas živi oko 20.000 Albanaca poreklom sa Kosmeta i čiji glasovi i novac imaju uticaja na izbor kongresmena.
Najpoznatiji Diogardijev politički saveznik bio je Robert Dol. Diogardi i Dol su još juna 1986. podneli Kongresu i Predstavničkom domu nacrt rezolucije broj 150, u kojoj se izražava zabrinutost zbog položaja etničkih Albanaca u tadašnjoj Jugoslaviji. Pored Dola, Diogardi je od sredine ’80-ih godina uspostavio bliske veze i s jednim brojem uticajnih članova Komiteta za međunarodne odnose Predstavničkog doma i Senata, kao što su DŽozef Liberman, Bendžamin Gilman, Dana Rorbaher i Tom Lantoš, kao i sa kongresmenom iz NJujorka Eliotom Engelom, koji je preuzeo ulogu vodećeg albanskog lobiste u Kongresu.

Prethodna rezolucija o nezavisnosti Kosova podneta je početkom 2003. godine i bila je u proceduri skoro dve godine. Razmatrana je u Komitetu za međunarodne odnose Predstavničkog doma tek 7. oktobra 2004. godine, ali je tom prilikom skinuta sa dnevnog reda, jer kongresmeni Lantoš i Henri Hajd nisu tada nisu dobili dovoljnu podršku svojih kolega.
Predlogu rezolucije se snažno usprotivio kongresmen Den Barton, predsednik srpskog kokusa u Kongresu, ali i drugi članovi Komiteta, koji su ukazivali na osetljivost tog pitanja.
Predlog rezolucije nije podržao ni Stejt department. Zamenik pomoćnika državnog sekretara Keti Stivens prisutnima je tada podelila pismo podsekretara Marka Grosmana u kome se iznosi protivljenje toj rezoluciji.
Prošlogodišnjim predlogom rezolucije tražilo se da SAD podrže nezavisnost i stvaranje suverene i demokratske države Kosova. U njemu se isticalo i da odlaganje konačnog statusa Kosova predstavlja opasnost za budućnost pokrajine i jugoistočne Evrope.
Predlogom rezolucije se tražilo zajedničko angažovanje UN-a, NATO-a i drugih međunarodnih organizacija na olakšavanju tranzicije Kosova u nezavisnost, kao i da SAD na svaki način pomognu vladi „nezavisnog“ Kosova u razvoju demokratije i slobodnog ekonomskog tržišta.