KONZULATI SCG TRAŽE POMOć MUP ZBOG NOVOG ZAKONA O DRŽAVLJANSTVU
SPORNI PRECI I TARIFE
• U novom zakonu nije precizirano ko su potomci koji stiču državljanstvo, kao i odredbe koje se odnose na državljane BiH • Problem su i različite cene taksi koje se razlikuju po kategorijama
Primena novog Zakona o državljanstvu, koji je stupio na snagu 1. marta, doneo je
probleme službenicima u diplomatsko-konzularnim predsavništvima (DKP) SCG u svetu, a nedoumice kod naših sunarodnika u dijaspori. Upravo zato su pojedini DKP, od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, koje je nadležno za izdavanje državljanstva i pasoša, tražili dodatna objašnjenja.
Desko Nikitović, generalni konzul SCG iz čikaga, u izjavi za „Vesti“ objašnjava koje su to nedorečenosti koje muče službenike ovog konzulata:
– Dobili smo instrukcije za primenu zakona, ali smo već u ponedeljak imali radni sastanak, na kome smo utvrdili nejasnoće zbog kojih ćemo zatražiti tumačenje od Ministarstva spoljnih poslova. Recimo, nije precizirano ko su potomci koji stiču državljanstvo preko svog pretka. Da li u potomke spadaju i unuci?
Obaveštenja telefonom
Na pitanje kako će se reagovati ako neko dođe danas u konzulat SCG u Francuskoj i zatraži prijem u državljanstvo, dobili smo odgovor da će mu biti saopšteno šta po zakonu od dokumenata treba da podnese, od stranke će se uzeti broj telefona i o daljoj proceduri stranka će biti obaveštena za nekoliko dana. U konzulatu napominju da će za državljanje BiH, ipak, biti neophodna dodatna objašnjenja.
Postoje i nedoumice u vezi sa sticanjem državljanstva preko bračnog druga: ako supružnik stiče po osnovu porekla, a drugi po osnovu braka, mogu li podneti zahtev u isto vreme, kakva je procedura i kakve su tarife? U ovom zakonu postoji nekoliko kategorija za koje mi nemamo precizirane konzularne takse, pa očekujemo da nam i tu razjašnjenjima pomognu – objašnjava konzul Nikitović koji je, međutim, vrlo optimističan i kaže da veruje da će sve uskoro biti rešeno.
Boro Šoput, šef konzularnog odeljenja ambasade SCG u Nemačkoj, kaže za „Vesti“ da je konzularno odeljenje spremno za prijem zahteva po novom Zakonu o državljanstvu. On dodaje da, kao i u primeni svakog zakona, nema „nacrtanih“ rešenja za sve slučajeve, već se svaki zahtev rešava primenom Zakona o državljanstvu u celini. S obzirom na to da su DKP u Nemačkoj tek započeli sa primenom zakona, teško je u ovom trenutku rezimirati iskustva. U svakom slučaju, korisno je da građani svoje primedbe i predloge upućuju nadležnima, prvenstveno MUP-u Srbije, pošto su oni nadležni za ovu problematiku.
Zahtevi iz Ševeningena
Ambasadi SCG u Holandiji još nisu stigli službeni zahtevi za prijem u srpsko državljanstvo, a po novom zakonu, od naših građana koji žive i rade u ovoj zemlji, potvrđeno nam je u našem diplomatskom predstavništvu u Hagu. Jedini zahtevi, njih nekoliko, stiglo je od pritvorenika zatvorske jedinice Tribunala u Ševenigenu.
Šef konzulata SCG u Parizu Milka Burkić u Beograd je ovim povodom uputila pismo u kojem predlaže da se organizuje savetovanje na kojem bi ljudi iz prakse postavljali pitanja i dobili odgovor od onih koji su nadležni za tumačenje zakona ili da se organizuje štab u koji bi se sa terena slala hitna pitanja i dobijali hitni odgovori. Prema njenim rečima, najveći kamen spoticanja je deo zakona kojim su obuhvaćeni državljani BiH, ali i cene taksi, tj. koje se takse naplaćuju za koju kategoriju stanovništva.
– Cene taksi su svugde iste u zavinosti po kom se osnovu podnosi zahtev: da li za prijem u državljanstvo ili za utvrđivanje državljanstva, a sam zahtev košta koliko je propisano u Zakonu o administrativnim taksama. Promene su jedino u stvarnim troškovima. Tako je cena takse u Francuskoj 99 evra.
Jednako za sve
Vojislav Vukčević, ministar dijaspore u Vladi Srbije, izjavio je za „Vesti“ da se „Srbi poreklom iz bivših jugoslovenskih republika, ne mogu tretirati kao stranci kada traže prijem u državljanstvo Srbije, već samo kao naši sunarodnici, bez obzira da li ti ljudi već poseduju i neki od stranih pasoša“.
Na to se dodaju stvarni troškovi, u koje se u Francuskoj ubrajaju fotokopiranje, formular, slanje poštom i sl, tako da su jednoobrazne u visini od 110 evra. Za prijem stranca u državljanstvo cena je 560 evra, međutim, problem je ko spada u kategoriju stranca.
Konzul Ambasade SCG u Hagu Miroslav Prcović kaže za „Vesti“ da će svi zahtevi koje građani sada predaju biti uzeti u razmatranje po novom zakonu, i pored nejasnoća u njegovoj interpretaciji.
– Najvažniji je član 23. stav 1, gde je praktično predviđeno da pripadnici srpskog ili drugog naroda ili etničke zajednice sa prostora Srbije, koji nemaju prebivalište u Srbiji, mogu podneti zahtev za sticanje državljanstva. Ovde je nejasno koje sve etničke zajednice dolaze u obzir za podnošenje zahteva, pa očekujemo tumačenje Ministarstva za nacionalne manjine državne zajednice – istakao je konzul Miroslav Prcović.
Malo dobre volje
Početak primene Zakona o državljanstvu, Miodraga Jakšića, pomoćnika ministra za dijasporu, zatekao je u čikagu. On je u izjavi za „Vesti“ prokomentarisao probleme nastale sa primenom zakona.
– Ne bi trebalo da se odmah bacamo drvljem i kamenjem na usvojeni zakon i na početak njegove primene, jer izvan svega stoji dobra namera predlagača da se pojednostavi dobijanje srpskog državljanstva. Bili smo svesni da će biti određenih nedoumica, jer je svaki slučaj na svoj način poseban. Imali smo tih 60 dana za usklađivanje (od usvajanja zakona do početka njegove primene), uz uputstva nadležnih organa, ali pokazalo se da i posle uputstava ima i dalje nejasnoća. Tražićemo da se pravilnik za primenu zakona što pre proširi i da se nejasnoće otklone – rekao je Jakšić.
